Dačić za RT: Oni koji su priznali Kosovo nemaju pravo da nam daju lekcije o nemogućnosti promena granica jer su prvi prekršili ovaj princip

13.05.2019. god.

Izvor: Vostok / RT

S obzirom da su razgovori sa Prištinom i dalje zamrznuti, srbska vlada se suočava sa protestima. Da li će evropsko dvorište biti uzdrmano? Sofi Ševardnadze sa RT-a je razgovarala sa Ivicom Dačićem, ministrom spoljnih poslova Srbije.

Sofi Ševardnadze: Veliko mi je zadovoljstvo što ste još jednom u našoj emisiji, nedostajali ste nam. Prošlo je verovatno godinu dana, a potrebno je bar jednom godišnje da se vidimo. Mnogo toga se izdešavalo, posebno u Srbiji, nekako burna vremena, protesti u Vašoj zemlji od decembra. Vaš predsednik, Vučić, kaže da se neće pokloniti nijednom zahtevu. Mislite li da je dobar pristup da se čvrsto suprotstavi protestantima? Može li ih to razljutiti?

Ivica Dačić: Pa, znate šta, oni traže Vučićevu ostavku. Nije lud da to uradi. Dakle, nema potrebe da se uzbuđujete zbog protesta. Nisam siguran da li razumete, ali ovde nemamo situaciju u kojoj su stranke na vlasti i opozicija jednake u smislu broja poslanika ili broja glasova. Ovde imamo situaciju da Vučićeva stranka, moja stranka i koalicija imaju više od 60% glasova, dok svi demonstranti imaju oko 10%. Razlika je prilično velika. Svi ovi protesti mogu trajati ko zna koliko dugo, ali niko ne bi smio misliti da se može samo doći na demonstracije i reći da Vučić mora podneti ostavku. Vlast se dobija ili gubi samo na izborima.

SS: Dakle, ova protestna stvar je veoma popularna širom Evrope. Ako pogledate Francusku, sa protestom "Žutih prsluka", oni haraju Francuskom već skoro pola godine, a Emanuel Makron zapravo putuje po regionima sa sesijama pitanja i odgovora kako bi zapravo shvatio šta ljudi žele, koji su njihovi zahtevi. Da li mislite da bi to mogla biti opcija za Vučića i Srbiju?

ID: Znate šta, vi gledate na situaciju iz inostranstva i zaista mislite da postoji neka politička nestabilnost u Srbiji. Ovo je samo jedna velika televizijska emisija, što znači da se stvara lažna slika i čini se da je bilo nekih demonstracija koje ugrožavaju vladu. To je daleko od toga, to je Potemkinovo selo. Da je Vučić najavio vanredne izbore, opozicija ne bi učestvovala na njima jer znaju da nemaju šanse. Bez obzira na Makrona, Vučić je već organizovao kampanju kao predsednik u kojoj govori o budućnosti Srbije. Svako može da vidi koliko se ljudi okuplja na najvećem opozicionom skupu za razliku od skupova koje smo Vučić i ja organizovali zajedno. Razlika je velika, naši događaji okupljaju 10 do 15 puta više ljudi. To je ogromna razlika i zaista ne postoji nikakva politička nestabilnost u Srbiji. Imamo samo razne incidente, koji su izazvali pažnju i popularizaciju opozicionog skupa. Reći ću to još jednom - svako ima pravo da protestuje, ali izbori su jedini način na koji se može doći na vlast. Hiljade ljudi ne mogu samo da dođu ispred predsedničke palate i da kažu da predsednik mora da podnese ostavku.

SS: Dobro, razumem vašu tačku gledišta, ali šta god da se dešava u Srbiji, u slučaju Srbije, da li postoji razlog da se sumnja na strano učešće? Jer, obično, kada ljudi izlaze na ulice, bez obzira na to, bilo da li su Rusi ili Amerikanci krivi za to, u zavisnosti od toga, koga manje volite.

ID: Slušajte, verovatno postoji izvesni uticaj izvana. Kada se tako nešto dogodi u našem regionu, uobičajeni osumnjičeni su zapadni krugovi, jer imaju nešto da dobiju provocirajući nestabilnost, jer nisu pristalice vlada koje same donose odluke. Neko pomaže ovim demonstracijama, one idu uživo na američkom televizijskom kanalu u Srbiji uz učešće ljudi koji sarađuju sa nekim kablovskim kanalima. Zato sumnjamo da postoji određeni strani uticaj. Međutim, to je apsolutno irelevantno. Mi ne glasamo u Vašingtonu niti u Moskvi, glasamo u Beogradu, u Nišu, u Novom Sadu. Srbija nije Venecuela, ovde se stvari rade drugačije.

SS: Ali, ako pogledate šire, Srbija nije jedina na Balkanu sa protestantima na ulici. Imate nešto na Kosovu, u Albaniji, Crnoj Gori, pa kada neka osoba to gleda izvana, pitaju se, možda je to kao Arapsko proljeće, ali balkansko izdanje?

ID: Ovo nije ništa novo za nas. U politici sam već 29 godina, prošao sam kroz razne stvari, vidio sam sve na ulicama. Ne možete uporediti ove proteste u Beogradu sa protestima koji se dešavaju na drugim mestima, jer, znate, kada su izbori i kada postoje problemi, ako je politička razlika između vlade i opozicije mala, onda je to politički neizvesno. Ovde je razlika ogromna i očigledno je da to ne predstavlja nikakvu opasnost za vlast. Zato je Vučić rekao da želi da govori o budućnosti, o programu. Program ovih opozicionih stranaka je nepoznat. Opozicija se sastoji od različitih stranaka, od kojih su neke ekstremne desnice, a druge ekstremne levice. Neki kažu da Kosovo treba da bude priznato, drugi kažu da sporazum o Kosovu ne bi trebalo da bude dozvoljen. Neki se zalažu za saradnju sa Amerikom za ulazak u NATO, dok su drugi za saradnju sa Rusijom. Neki optužuju Srbe za genocid, iako su sami Srbi, a drugi pokušavaju da proteraju Mađare iz Srbije. Svi su se ujedinili zato što mrze Vučića. Međutim, oni nemaju dovoljno podrške da bi to izazvalo političku nestabilnost. Dakle, što se tiče Srbije, nećemo videti scenario gde se vlada ruši kroz proteste koji se ovde dešavaju. To se dogodilo jednom, 5. oktobra 2000. godine.

SS: U redu. A onda, postoji i večito pitanje Kosova, a nedavno je kosovski "predsednik" rekao da bez obzira na sve teškoće, Srbija i Kosovo mogu da postignu sporazum. Da li delite njegov entuzijazam?

ID: Ne, ne znam. Kada Albanci zatraže sporazum, oni misle da treba priznati Kosovo. Oni ne priznaju nikakav drugi dogovor. Proglasili su državu jednostrano pre jedanaest godina. Nisu uspeli da zaokruže svoju državnost, nisu postali članovi Ujedinjenih nacija, nisu postali članovi OEBS-a ili članovi Saveta Evrope. Pet zemalja članica EU nije priznalo Kosovo. Ne možete postići trajno rešenje bez kompromisa. Ako su Albanci spremni na kompromis, onda mogu podeliti taj entuzijazam. Nažalost, pošto nisu spremni na kompromis, sada su uveli 100% carine na srpsku i bosanskohercegovačku robu. Nema daljnjeg dijaloga dok se ove carine ne ukinu. Zato ne mogu da podelim ovaj entuzijazam. Jedno je sigurno - Srbija nikada neće priznati Kosovo na način na koji su to oni učinili jednostrano. Mi sigurno nećemo prihvatiti ovaj jednostrani akt. Spremni smo za dogovor, spremni smo na kompromise. Neka svako predstavi svoje ideje o tome šta bi kompromis mogao biti, ali ako ne postoji takva stvar, mislim da smo daleko od postizanja dogovora.

SS: Dakle, govorili ste o kompromisu, da govorimo o kompromisu na Kosovu. Parlament na Kosovu je odobrio ono što se zove Platforma za dijalog sa Srbijom, a onda je odmah bojkotovan od strane opozicije. Da li mislite da bi to moglo biti to. To je kao, dobra platforma koja bi mogla da funkcioniše za dijalog, ali da li bi mogla da bude uništena od strane radikala sa Kosova?

ID: Ne samo opozicija, već i kosovska vlada stvorila je platformu protiv ovog dijaloga, jer njihova platforma ne dozvoljava nikakav kompromis. Njihova platforma govori o srbskim zločinima, kako Srbija treba da plati ratnu odštetu. Kao veštačka država, Kosovo jednostavno misli da je sve već završeno. Kada se probude iz svojih zabluda, moraće se suočiti sa strašnom stvarnošću - 13 zemalja je povuklo priznanje Kosova, što znači da Kosovo više nema većinu da postane član međunarodnih organizacija, a nikakav sporazum ili odluka ne može se postići bez saglasnosti Srbije. Oni ne žele nikakav kompromis, oni žele maksimum. To je za nas neprihvatljivo. Zato bi svima trebalo da bude jasno da su Albanci najveća prepreka za postizanje dogovora. Ponovo, s druge strane, svima treba biti jasno da nijedna nacija u Evropi nema dve države. Albanski narod ne može imati dve države. To praktično znači da se ova utopija ovde mora završiti - Kosovo nije država. Ako neko misli da bi Kosovo trebalo da bude država, on podržava Veliku Albaniju, jer je samo pitanje vremena dok se Kosovo ne ujedini sa Albanijom. Ovde nema dileme i to je najveća prijetnja stabilnosti u regionu.

SS: Povrh toga, postoji situacija s carinama, 100% carina koju je Kosovo nametnulo za svu srpsku robu, iako stanovništvo na Kosovu trpi zbog ovih carina, Kosovo kaže, mi ih nećemo ukidati dok Srbija ne prizna našu nezavisnost. Tako Srbija kaže, mi nećemo ni početi razgovore dok se carine ne ukinu! Znači, vi ste na mrtvoj tački, zar ne?

ID: Pa, Priština je odgovorna za to. Istina je da ne mogu biti obnovljeni pregovori dok se ne ukinu carine. Kako to može biti? Gde u svetu imate 100% carinu? Ovo je dokaz da Priština ne želi da sarađuje sa nama ekonomski. Oni kažu da će ukinuti carine kada Srbija prizna Kosovo. To se ne dešava. Ako ne ukinu carine, onda neće biti daljnjeg dijaloga i mi ćemo uvesti mere protiv njih. Predsednik Vučić je najavio da ako ne ukinu carine u roku od šest meseci, čekaćemo do tada, uvešćemo kontramere. Slušajte, oni imaju jednu taktiku, da stalno deluju jednostrano. Kada je u pitanju kompromis, oni ne kažu da će formirati Zajednicu srbskih opština. Umesto toga, sada kažu da će ukinuti carine ako uradimo nešto zauzvrat. Zašto bi bilo šta uradili ako su nametnuli sulude carine? Prvo, oni moraju da ukinu carine i onda možemo dalje da razgovaramo. Izgleda da su svi zaboravili na Zajednicu srbskih opština.Mi svakako nećemo pristati na nove razgovore između Beograda i Prištine koji se održavaju u Briselu, dok se ne ukinu carine. Srbija je čvrsta u ovoj odluci, i ovde nema dileme. Ako neko misli da je Srbija slaba, greši. Ne možemo se odreći onoga što smo definisali kao naš nacionalni i državni interes. Drugo, ako neko misli da Srbija ne treba da učestvuje u tome, onda to treba da uradi bez Srbije. Zašto pozivaju Srbiju ako je sve gotovo? Oni misle da je gotovo. Nije gotovo. Ako bi se završilo, ne bi nas prisiljavali da priznamo Kosovo.

SS: U redu. A onda, tu je i čuvena teorija o zameni teritorija o kojoj svi u poslednje vreme govore, a to bi zapravo značilo da Kosovo daje Srbiji severni region koji dominira Srbima, a Srbija bi Kosovu dala svoj južni region kojim dominiraju Albanci, i svi su sretni . Ali ako se to dogodi, onda EU kaže da to nije dobra stvar, jer bi to moglo otvoriti Pandorinu kutiju za balkanski region. Šta vi mislite?

ID: Trebalo je da o tome razmišljaju kada su priznali Kosovo. Znate šta govore? Da ne može biti promene granica. Koje granice? Međunarodno priznate granice Srbije su sa Kosovom unutar Srbije. Ko može da poništi međunarodno priznate granice Srbije? Oni koji su priznali Kosovo otvorili su Pandorinu kutiju i sada se sve preokrenuo. Predložili smo rešenje problema između Beograda i Prištine. O ovim rešenjima nikada nije raspravljano - to je bila samo ideja o kojoj se govorilo. Nije bilo konkretne rasprave o tom pitanju. Ne postoji opasnost da to bude izazov za druge. Na kraju krajeva, kada su priznali Kosovo, rekli su da je to slučaj sui generis, to jest, sam za sebe. Sada kažu da će to biti presedan za neke druge zemlje. To je licemerno. To su dvostruki aršini. Oni koji su priznali Kosovo nemaju pravo da nam daju lekcije o nemogućnosti promena granica jer su prvi prekršili ovaj princip. A koje granice ima Kosovo? Koje granice ima Kosovo? Kosovo nikada nije bila država. Ono je uvek bilo unutar Srbije, unutar Jugoslavije.

SS: Dobro, razumem, ali da li i ja ispravno shvatam da ovu čuvenu teoriju o zameni teritorija o kojoj svi govore, Srbija čak i ne shvata ozbiljno?

ID: Pa, slušajte, ovo nije zamena teritorija. Nikada nismo razgovarali o tome, ali u teoriji smo spremni da razmotrimo svaku mogućnost kompromisnog rešenja. Srbija smatra da je Kosovo deo Srbije. Albanci veruju da celo Kosovo treba da bude nezavisna država. Kakav je kompromis između ove dve pozicije? Postoji još jedna stvar, a to je stvarni život na licu mesta. Stvarna teritorija na kojoj žive Srbi na Kosovu. Ovo je praktično teritorija gde Priština nema nikakvih ovlašćenja. To je poenta. Ako tražimo kompromise, moramo tražiti nešto što je stvarno, što neće izazvati probleme. Međutim, čini se da je pitanje predaleko, još nismo došli do ovog pitanja. Sada razmatramo pitanje carina. Daleko smo od rešavanja problema. Kada neko pravi nevolje, neko nas uči lekciji o zameni teritorija. Nikad nisam video nešto ovako. Pre godinu dana, Belgija i Holandija potpisale su sporazum o zameni teritorija.

SS: A onda, Albanija je uvek negde oko svih kosovskih pitanja, a sada imamo proalbanske proteste na Kosovu. I sećam se da je Tirana pokrenula ideju da se Kosovo pridruži kao jedan od regiona, čak i ako je to na štetu članstva Albanije u EU. Mislite li da bi se to moglo dogoditi?

ID: Mi to govorimo od samog početka. Da je to glavni cilj - Velika Albanija. Ne znam da li se sećate, ali kada se predsednik parlamenta Makedonije Talat Džaferi prvi put pojavio na televiziji, na njegovom stolu, pored makedonske, bila je albanska zastava. S druge strane, na Kosovu je deset puta više albanskih zastava od kosovskih zastava. Kosovari kao nacija ne postoje. Albanci i Srbi žive na Kosovu. Zato to predstavlja pretnju stabilnosti u regionu. EU ne vidi da su zemlje koje su priznale Kosovo dale osnovu da Albanija o tome uopšte razgovara. Sada postoje velike primedbe na ponašanje Albanije, ali nema direktnih osuda ili reakcija. Brisel ne osuđuje Albaniju, niti bilo koju drugu zemlju, na isti način na koji osuđuju Srbiju i šta srbski narod radi. Ovo su njihovi dvostruki aršini. Zamislite da Srbija kaže da bi Republika Srbska trebala biti deo Srbije.

SS: Dakle, kada kažete da Srbi, i to je vaš citat, danas mogu biti proterani sa severa Kosova, kao što se to dogodilo u Hrvatskoj u 95. godini, od strane nekih ljudi, na koga mislite?

ID: Pa, mislim na Albance. Među kosovskim rukovodstvom ima i onih koji bi mogli pomisliti na tako nešto. Ovo stvara veliki problem. Ako KFOR ne reaguje, onda će Srbija morati da reaguje jer izazivaju političku i regionalnu nestabilnost. Zato kažem da na Kosovu postoji velika opasnost i nestabilnost i zato je važno rešiti ovo pitanje, da postoji neki sporazum između Beograda i Prištine. Zato upozoravamo na ovu vrstu opasnosti. Važno je unapred reći da međunarodna zajednica neće videti Beograd kako stoji mirno dok Srbe ubijaju na severu Kosova, kao što se nažalost dogodilo u Hrvatskoj.

SS: Da malo govorimo o NATO-u, jer sam 20 godina nakon NATO bombardovanja razgovarala sa vašim predsednikom, i on je zapravo rekao: “Oprostili smo, ali nećemo zaboraviti šta se desilo". Tako da upravo sada vidimo da Srbija sarađuje sa NATO-om, da ima zajedničke vežbe. Mislite li da je lako za srbski narod da to svari?

ID: Mi prvenstveno sarađujemo na održavanju normalnih odnosa, jer je Srbija okružena NATO-om i zato što NATO upravlja snagama bezbednosti na Kosovu. Čak i po Briselskom sporazumu, postoji obaveza da NATO i KFOR garantuju da albanske snage neće napasti Srbe na severu. Međutim, ova saradnja je ograničena samo na vojnu neutralnost. Ne želimo da se pridružimo i nećemo postati član NATO-a. Kada je u pitanju agresija NATO-a, naši ljudi još uvek misle na najgore. To je ratni zločin počinjen nad Srbijom i srbskim narodom.

SS: Dakle ... U pravu ste, Srbija je već okružena zemljama NATO-a, a kako bude prošlo još vremena, još balkanskih zemalja će se pridružiti NATO-u. To je činjenica, zato što su to njihove težnje. Mislim, koliko će biti teško da Srbija sama stane u ćošak i gleda kako se svi oko nje pridružuju NATO-u?

ID: Kao i ranije. Već smo okruženi. Isto je bilo i ranije, kada je postojao Varšavski pakt; nismo bili članovi Varšavskog pakta. Imamo politiku vojne neutralnosti i ona će tako i ostati. Ako pogledate šta naši ljudi misle, velika većina Srbije je protiv ulaska Srbije u NATO, i Vučić zato kaže da možemo da oprostimo, u smislu da ćemo sarađivati sa zemljama koje su nas bombardovale, ali to je nešto što se ne može zaboraviti, barem ne naša generacija.

SS: Ok. Hajde da malo pričamo o ekonomiji. Čula sam da je vaš ministar građevinarstva nedavno rekao da je Kina najbolji prijatelj Srbije. I upravo sada ono što vidimo, je da je evropski kontinent malo oprezan prema Kini, pokušava da ograniči kineske investicije na kontinentu, i sve to. Da li mislite da bi zbog bliskog prijateljstva između Kine i Srbije, jer ste već pod pritiskom EU, i vaših odnosa sa Rusijom, mogli biti dodatno pritisnuti?

ID: Sarađivaćemo i to je nešto normalno i zajedničko. Otporni smo na pritisak. Imaju prigovore na sve. Ukidamo vize za Kinu, Zapad se protivi. Ukidamo vize za Indiju, Indoneziju, Zapad se protivi. Ukidamo vize za Rusiju, oni se protive. Sada potpisujemo sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU, oni se protive. Postoji problem samo kada je Srbija prijateljska, a nemaju primedbi kada je Hrvatska prijateljska sa Kinom, kada je Mađarska prijateljska sa Kinom, kada je Nemačka prijateljska sa Kinom - to su dvostruki aršini. Isto je i sa Nemcima i severnim evropskim zemljama koje mogu da koriste ruski gas iz Severnog toka, ali Srbi ne bi trebalo da koriste ruski gas, jer će biti omamljeni njime. Nemci i drugi neće biti. To su dvostruki aršini, ali sa njima stalno živimo.

SS: To još jedna tačka razilaženja između Srbije i EU, gasovod "Turski tok" koji će doći u EU kroz Tursku od Rusije preko Balkana. EU je veoma zabrinuta zbog toga, a vaš ministar energetike kaže, ne, Srbija se neće upustiti u bilo kakav pritisak. Ali to smo već čuli, sa Bugarskom i Južnim tokom, ali pogledajte šta se dogodilo! Da li ste sigurni da se to neće dogoditi sa "Turskim tokom" i Srbijom, isto što i sa Bugarskom i Južnim tokom?

ID: Kompanije koje će graditi infrastrukturu i distribuirati gas sada su drugačije organizovane. Međutim, potpuno se slažem sa vama da postoji veliki pritisak, svi su radili protiv Južnog toka. Sa druge strane, šta je posledica toga ... Sada se Turska pridružila projektu. Srbija je završila svu papirologiju i u našoj zemlji već je počela izgradnja 400 km gasovoda. Nadam se da će sve u Bugarskoj biti u redu, da ovaj put neće biti prepreka. Naravno, to je glavni razlog političkog pritiska na Srbiju, ali nam niko drugi ne nudi gas. Gas je veoma konkretna stvar koju Srbija treba da bi obezbedila grejanje svojim građanima. Neophodno je da industrija funkcioniše. Ne mogu nam ponuditi prazna obećanja. Samo razgovori, ali bez gasa. Čak su i Sjedinjene Države ponudile gas kroz terminal na ostrvu Krk. Međutim, to ne postoji, postoje planovi za izgradnju ove infrastrukture, ali se to još nije dogodilo. Srbija sada dobija gas samo preko Ukrajine i kada Rusija zatvori taj gasovod, odakle bi trebalo da dobijemo gas? Navikli smo na ove pritiske i dvostruke aršine. Srbija se ne guši pod pritiskom, ali treba obratiti pažnju i na druge zemlje.

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija
Kosovo
EU
NATO
gas

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević: Srbsko-ruska saradnja nam je danas važnija nego ikad

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...

Rogozin: Srbi su moja braća, ponosim se vama!

Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...