„Ukoliko SAD napuste sporazum RSMD neminovan Hladni rat“

29.03.2019. god.

Sagovornik u intevjuu za "Bog rata" je general-pukovnik dr Lata Vasilij Filipovič, zaslužni naučni radnik, član Akademije vojnih nauka i profesor na katedri generalštabne Vojne akademije. Radi se o jednom od najvećih savremenih ruskih autoriteta koji se u svojoj profesionalnoj karijeri bavi organizacijom i tehničkom opremljenosti elitnog vida ruske armije kakva je Raketna vojska strategijske namene.

— Koliko je bilo važno da se 1987.godine potpiše Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa (RSMD)? Da li su ti razgovori bili teški?

U tom momentu, SSSR se nalazio u jednoj veoma složenoj vojno-političkoj situaciji na međunarodnom planu. Veliki problem su predstavljale američke balističke rakete MGM-31C “Peršing-2”, koje je ova zemlja počela da gomila na tlu Zapadne Evrope, ali i Republike Turske. Za Rusiju je to predstavljalo veoma veliku opasnost, jer je bitno skraćeno vreme između lansiranja raketa i njihovog eventualnog udara po najvažnijim administrativnim i vojnim objektima na tlu tadašnjeg SSSR-a. Obostrano parafiranje Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, neutralisalo je ovu opasnost.

Što se tiče samih pregovora, oni su bili veoma teški. Njegovim potpisivanjem su SAD izgubile stratešku prednost u tom momentu, dok je istovremeno SSSR morao da uništi moderne balističke sisteme kratkog i srednjeg dometa OTR-23″Oka” i RSD-10 “Pioner”, koji su skoro uvedeni u operativno naoružanje. Osnovna teškoća u pregovorima se sastojala iz toga, što su SAD stalno pokušavale da izigraju svoga sagovornika. Na primer, oni su pokušali dvojako da tumače pojam dosega kod raketa kratkog i srednjeg dometa, koji se bitno razlikovao od našeg pristupa. Najvažniji cilj sovjetskog pregovaračkog tima bio je potpisivanje ugovora, koji će na duže vreme učvrstiti stabilnost i miran suživot u ovom regionu sveta. Potpisivanje ovog sporazuma je bilo važno i sa aspekta podrške miru na celoj planeti. Naime, u našim pamćenju je i dalje ostala “Karibska kriza”, koja je lako mogla da “ceo svet odvede u ambis” u slučaju opšteg nuklearnog rata između SAD i SSSR-a.

— Određen broj političkih činovnika i vojnih eksperata smatra, da je potpisivanjem ovog sporazuma SSSR mnogo više izgubio, nego što je dobio. Da li ste i vi saglasni sa tim?

Na to pitanje je i dalje teško odgovoriti. Kada se vratim u 1987.godinu, ja sam iskreno sumnjao u pozitivan rezultat ovog sporazuma, posebno što smo pristali da uništimo nove balističke rakete kratkog i srednjeg dometa. Ja sam u tom momentu služio na sistemu “Pioner”, i ne mogu da vam opišem žal, kada nas je napustio i otišao na put bez povratka.

Međutim, u kasnijem promišljanju, kao i sada dok razgovaramo, smatram da je ceo pristup trebao ipak da bude drugačiji. Potpisivanje ili očuvanje (proširivanje) Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa obezbeđuje eliminisanje zajedničke pretnje, omogućava stabilnost evropskog kontinenta i sprečava dalju trku u naoružavanju. Ja sam uveren da evropljani vrlo dobro znaju, da će se jednostran izlazak SAD iz ovog sporazuma, direktno odraziti na bezbednost njih samih, za razliku od Amerikanaca i ostalih njihovih saveznika. Rusija će biti primorana da “na nišan svojih raketa” stavi sve američke vojne objekte, kao i instalacije NATO, koji su raspoređene na tlu Evrope. Ja takođe želim da podsetim, da smo sa potpisivanjem Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, obezbedili i da se sa teritorije Republike Turske povuku instalacije sa američkim balističkim raketama”Peršing-2″.

— Da li ste saglasni sa izjavama koje dolaze iz vrha ruske politike, u kojima se navodi da je izlazak SAD iz ovog sporazuma već gotova stvar?

Procena ruskih vlasti o vrlo verovatnom izlasku SAD iz Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, nije bez osnova. Ovakve tvrdnje potvrđuju sledeće ključne tačke:

Prvo, izlaskom iz Sporazuma o ograničavanju protivraketne odbrane koji je sličan Sporazumu o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, SAD su se nametnule kao država koja ne poštuje postignute dogovore. Drugo, već u aprilu mesecu ove godine će na međunarodnoj konferenciji posvećenoj Sporazumu o ograničavanju strateškog nuklearnog oružja, biti reči i o Sporazumu o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa. Veliki broj eksperata koji će činiti američku delegaciju je odavno uverio svoje ruske kolege da Sjedinjenim Državama uopšte ne treba ovaj sporazum, i da ih apsolutno ne interesuje njegova dalja sudbina. Treće, izlazak SAD iz Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa je ovoj državi neophodan da bi se aktivirali strateški planovi razmeštanja višenamenskih raketnih sistema u sastavu PRO na tlu Evrope, koji će pored vazdušnih ciljeva, imati sposobnost udara i po kopnenim metama.

—Ukoliko se ovakve procene realizuju i SAD napuste sporazum, kakve posledice mogu očekivati zemlje Evrope i sama Rusija?

Posle izlaska SAD iz Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, posledice mogu da bude veoma ozbiljne, i to kako po Rusiju, tako i za Evropu. Izdvojio bih sledeće opasnosti koje će se sigurno pojaviti nakon likvidacije ovog sporazuma:

Evropa će se iz stabilne faze vratiti u vreme stalno moguće konfrontacije. Rusija će biti prinuđena da uđe u novu trku u naoružavanju. Izgrađeni kapaciteti PRO na tlu Evrope će postati legitimne mete za ruske rakete, sa nesagledivim posledicama.

—Kakav će po vašem mišljenju biti odgovor Rusije, na ovaj potez Vašingtona?

Rusija će sigurno preduzeti sve neophodne mere. U tom slučaju možemo očekivati ponovno obnavljanje udarnih raketnih kapaciteta koji su eliminisani posle zaključivanja Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa 1987.godine.

— Da li ste saglasni sa činjenicom, da će likvidacija ovog sporazuma potaknuti novu trku u naoružavanju?

Da, naravno. Rusija će ovim potezom jednostavno biti prinuđena da uđe u novu trku u naoružavanju, što će narušiti stabilnost evropskog kontinenta, i ponovo dovesti do “Hladnog rata”. Mi smo u obavezi da svima jasno i glasno kažemo: ako dođe do kolapsa ovog sporazuma, neminovan je novi “Hladni rat”. U tom slučaju počinje talas trke u naoružavanju, čija posledica će biti završetak ere stabilnosti u Evropi.

— Evropske države će posle izlaska SAD iz Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, ponovo omogućiti raspoređivanje ofanzivnih raketa na svojoj teritioriji?

Verovatno. Taj proces je već u toku i mi ne vidimo potencijal da se to zaustavi. SAD su i dalje dominantna strana u tom odnosu, koja diktira sve uslove vezane za izradnju novih vojnih baza.

— Pre desetak godina i Rusija je htela da napusti Sporazum o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa. Koji su razlozi zašto to nije uradila?

To je bila reakcija na takođe američki unilateralni izlazak iz Sporazuma o ograničavanju protivraketne odbrane koji je potpisan 1972.godine. Iako se o tome ozbiljno razmišljalo, na kraju se ipak odustalo od tog poteza. Danas, kada je svakome jasna sva pogubnost i opasnost raspoređivanja sistema protivraketne odbrane na tlu Evrope, uz najnoviju najavu izlaska SAD i iz Sporazuma o likvidaciji balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, Rusija se u interesu mira u svetu opredelila da brani ovaj sporazum.

— Zašto SAD žele da napuste ovaj sporazum? Da li oni žele da se na taj način suprotstave Rusiji ili Kini?

Tako je. Glavni cilj izlaska SAD iz ovog sporazuma je konfrontacija sa Rusijom i Kinom. Oni u svojoj doktrini smatraju i Rusiju i Kinu za glavne suparnike, jer samo ove dve države mogu danas da zaustave SAD. Rusija i Kina su na globalnom planu ključni obuzdavajući faktor za SAD, koje bi i dalje htele da svoje interese ostvaruju upotrebom gole sile. SAD jednostavno nemaju interes da Evropa bude prosperitena i stabilna. Jedino što oni žele je unipolaran svetski poredak, gde će apsolutno sve što postoji na planeti Zemlji biti pod njihovom totalnom kontrolom, i gde će isključivo njihov interes biti relevantan.

— Ima li nade da će predsednici Sjedinjenih Država i Rusije rešiti ovaj problem kada se sastanu sledeće godine?

Ovo je veoma teško pitanje. Američki predsednik Donald Tramp je nepredvidiv. Ukoliko je ovakvo njegovo ponašanje povezano sa predstojećim izborima za kongres, onda ima nade za rešenje ovog problema. S druge strane, ukoliko prevagne čvrsto uverenje da je neophodno rasporediti balističke rakete kratkog i srednjeg dometa van Sjedinjenih Država, što će se najverovatnije desiti, onda nema šanse za bilo kakav dogovor. Voleo bih da verujem i nadam se trezvenoj proceni i pozitivnoj odluci. Rusija se i dalje nada Trampovom zdravom razumu, ali ne smemo zaboraviti da ne zavisi sve ni od njega. U SAD postoji agresivni establišment, koja je prožet rusofobijom i takozvanom “ruskom pretnjom”, koja mu neda mira.

bog-rata.com

Izvor
Ilsutracija, foto: Snimak ekrana / Jutjub/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
SAD
oružje
odnosi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević: Srbsko-ruska saradnja nam je danas važnija nego ikad

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...

Rogozin: Srbi su moja braća, ponosim se vama!

Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...