Srbski pilot aviona MiG-29: Mi i Rusi prepoznajemo jedni druge po bratskom sjaju u očima

Pukovnik Brane Krnjajić, načelnik štaba 204. vazduhoplovne brigade Vojske Srbije, pilot i nastavnik letenja na lovačkom avionu Mig-29 u ekskluzivnom intervjuu za Russia Beyond govori o tome kako je leteo pred Putinom, šta je toliko posebno u ruskim borbenim avionima, šta bi voleo da vidi u Rusiji i šta bi voleo da svojim ruskim drugovima pilotima pokaže u Srbiji.

Na aerodromu Batajnica gde su već dvaput održane rusko-srpske vazduhoplovne vojne vežbe „Bars“, u jednom redu stoje ruski avioni MiG-29, skoro iste nijanse olova kao i zimsko nebo u Srbiji. Od opasnog izgleda ovih čeličnih grabljivih ptica me prožima jeza, ali sa druge strane tu je umirujuća energetika pukovnika Krnjajića koji je spreman da uđe u pilotsku kabinu. Penjem se za njim crvenim metalnim stepenicama. U kabini nema puno mesta, svi natpisi aparature su na ruskom. Pukovnik Krnjajić već 29 godina leti avionima MiG i može žmureći da nađe bilo koje dugme u kabini. 

Brane Krnjajić

Dmitrij Lane

„Lovačka avijacija je mnogo šira mogućnost hodanja po žici“

„Zato mi znamo ruski! Sve instrukcije aviona su na ruskom. Želeo sam da budem vojni pilot isključivo zbog vrsta aviona kojima letim, jer interesovalo me je to borbeno letenje i taj adrenalin, i to uživanje koje let pruža. Ovo je mnogo šira mogućnost hodanja po žici, ovo je mnogo zahtevan i odgovoran posao, za koji biraju posebne ljude: zdrave, hrabre, pametne, ali pre svega čovek mora da želi da postane pilot i mora da mnogo voli avijaciju.

 

Dmitrij Lane

Naš posao je stresan, dinamičan, u kratkom vremenu moramo da obradimo jako mnogo informacija u glavi da bismo doneli odluku za neki sledeći postupak. Dominantna individualnost je izražena, jer mi moramo potpuno samostalno da razmišljamo i brzo reagujemo na neke nove situacije bez pomoći nekoga sa strane, jer se najčešće u našem poslu može desiti da upadnemo u takve kritične situacije kad niko ne može pomoći i moramo to sami da razrešimo. Suština lovačke avijacije je u tome da si ti najčešće sam.“

„Imena srbskih heroja avijacije su ispisana krvlju“

„U počecima je moja generacija mogla da se osloni na imena slavnih heroja iz Prvog i Drugog svetskog rata, jer prve žrtve u ratnom vazduhoplovstvu su naši ljudi. A to se naročito tiče eskadrile u čijem sam sastavu bio 1999-te, a i sada dežuram sa njima. Ta eskadrila imala je prilično žrtava tokom '99 u odnosu na ukupan broj pilota. I njihova imena su nam urezana duboko u dušama. Mi do dan danas negujemo tradicije pukovnika Pavlovića, majora Zorana Radosavljevića, sa kojim sam radio. Ta povezanost i dalje postoji i biće, jer mladi ljudi koji dolaze kod nas sa željom da postanu piloti lovačke avijacije, oni su isti kao mi, istog smo 'šablona'. Mi, piloti lovačke avijacije, se prepoznajemo već po pogledu.“  

Brane Krnjajić

Dmitrij Lane

BARS: više od zajedničkih vežbi 

„U proces sam uključen od prve zajedničke vežbe BARS (Bratstva Avijatora Rusije i Srbije). U 2012. prva ruska delegacija je došla kod nas, a već u 2014. išli smo na zajedničke vežbe u Astrahanj. Osim vežbe naravno da smo se družili. Neki od nas su išli sa ruskim kolegama na pecanje. Ovaj most saradnje sa ruskim pilotima je veoma dobro uspostavljen, mi se poprilično dobro poznajemo, i oni sa zadovoljstvom dolaze kod nas. Jedino što bih ja hteo jeste da se oni malo više upoznaju sa Srbijom. Hteo bih da sledeće vežbe budu u Nišu ili Kraljevu, da oni vide malo te južne krajeve.

A ja bih osim Astrahanja i Lipecka, gde su bile održane vežbe, hteo da preletim preko Urala, da vidim taj azijski deo Rusije. Dve vežbe su bile u Rusiji, dve su kod nas sa tendencijom da se to širi, jer iskustva su nemerljiva. Ni u obuci, ni u letenju, ni u iskustvu između Rusa i Srba nema suštinske razlike. A u karakterima uopšte nemamo razlike. Isti smo. Komuniciramo većinom na ruskom jeziku, ali kad okrenemo, oni poprilično razumeju srbski.“

 

Dmitrij Lane

MiG-29: Mašina za rad, ne za lepotu 

„Srbska lovačka avijacija od početka koristi ruske nadzvučne avione, jer malo država u svetu to proizvodi. Bivša Jugoslavija je pokušala to da razvija ali još u fazi projekata ti radovi su bili prekinuti ratom. Ruska logika i razmišljanje u projektovanju  je da bude vrlo prosto, a da funkcioniše besprekorno do krajnje granice. Ne smeta njima ni mraz, ni vrućina, ruska tehnika ne traži posebne uslove održavanja na aerodromu. Ne preteruje se sa nekim dizajnom. Dizajn je dosta robustan, nema tu elegancije, a u suštini za vojnu tehniku to i ne treba. Migovi 29 zadovoljavaju sve neophodne uslove i kriterijume.“ 

 

Dmitrij Lane

Nezaboravni letovi avionom MiG- 29

„Na zadnjoj vežbi vodio sam grupu od osam aviona, pre toga nije bilo. Vodio sam paradu 2014. godine kada je dolazio vaš predsednik. Bilo je jako loše vreme, i pljusak i grmljavina. I sve to se desilo u momentu kada je trebalo da poletimo velikim brojem aviona. Tada sam vodio svu avijaciju. Avioni su morali da se pojave u tačno vreme iznad grada u zadatom mestu i da pri tome izbegnu nevreme. Ipak, kompletan državni vrh je bio prisutan, predsednik Putin, predsednik Nikolić, i sve to je trebalo da ispoštujemo i da ne dođe, ne daj bože, do nekog incidenta. Bilo je tih karakterističnih letova još... Ispraćali smo predsedničke avione stranih država. Sve se to u prošlosti nije tako često dešavalo kao sada.“ 

 

Dmitrij Lane

Rituali pre poletanja?

„Što se tiče rituala za sreću, nemamo ništa posebno, osim možda to da se nikada ne slikamo pre letenja.“ 

Pukovnik Brane Krnjajić na kraju razgovora kaže da u srbskom ratnom vazduhoplovstvu postoje tri devojke pilota. Ali taj detalj ćemo sačuvati za neku drugu reportažu.

Brane Krnjajić i Katarina Lane

Dmitrij Lane

Katarina Lane, Russia beyond