Marin le Pen: Iz Brisela nam svima navlače ludačke košulje

Šitom Evrope, od izbora do izbora, građani odlučuju da vrate sudbinu u svoje ruke, a izolovano, preteće vladanje Evropske komisije se suočava s frontom odbijanja - ističe, u ekskluzivnom intervjuu za svečani broj "Večernjih novosti", predsednica francuske stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen, objašnjavajući fenomen sve većeg buđenja patriota u Evropi.

U kojoj meri to može da promeni naš kontinent? Kakav rezultat patriota očekujete na predstojećim izborima za Evropski parlament?

- To je velika promena, istorijska prekretnica kojoj ćemo prisustvovati. Na dogmu federalizma koji nastoji da od Lisabona do Rige nametne princip zajedničkog upravljanja i ograničenog suvereniteta, evropski narodi odgovaraju da su snažno privrženi pravu država, tom principu slobode na koji je skretao pažnju general De Gol govoreći: "Demokratija se meša sa nacionalnim suverenitetom. Demokratija je vladavina naroda, narodom i za narod, a nacionalni suverenitet je narod koji ostvaruje svoj suverenitet bez sputavanja."

* Hoće li EU, onakva kavkom je poznajemo danas, još dugo živeti? Šta treba da se menja u Briselu?

- Kao i svaki politički sistem zasnovan na preziranju suverenog izbora naroda da raspolaže sam sobom, Evropska unija, koja nije Evropa nego politička organizacija, osuđena je na nestajanje. Ono što čini bogatstvo evropskog kontinenta jesu njegove razlike, osobenosti, identiteti izraženi na njegovim jezicima i kulturama. Izjednačavanje svega, pravljenje jedne smese, negiranje njegovih korena, suštinski su suprotni evropskom duhu i istoriji. Evropa ne može da se utopi u ideološke dogme mondijalističkih elita iz Evropske komisije. Suprotno od onoga u šta veruje i što hoće da nametne Žan-Klod Junker, demokratski izbor je superiorniji u odnosu na ugovore. Evropska komisija je verovala da može da navuče ludačku košulju evropskim narodima, progresivno ih lišavajući čitavih delova njihovog suvereniteta, namećući prinudnu federalizaciju, koristeći, jedne za drugima, pretnje i ucene, da bi se nepokorne zemlje svrstale u vrstu. Videli smo to u slučaju sa Mađarskom i Poljskom. Zbog toga sam sistem mora da se zameni unijom evropskih nacija, na dobrovoljnoj saradnji između evropskih država.

* Da li je završena ekonomska kriza? Kako vratiti srednju klasu?

- Suprotno od umirujućih saopštenja Evropske komisije, EU nije donela ekonomski prosperitet evropskim građanima. Ekonomski i socijalni bilans je uveliko negativan. EU je zajedničko tržište, otvoreno za ultraliberalizam sa svih strana, prepušteno neravnopravnoj konkurenciji, gde je manjak socijalnih prava postao norma za sve veći broj evropskih radnika. Upečatljiv primer je direktiva o prekograničnim radnicima, koja istovremeno ozvaničava nepravdu u zaradama i socijalnim pravima među radnicima i propast naših preduzeća. Sporazumi o slobodnoj trgovini, koji nameću potpunu deregulaciju, još jedan su primer. Verujemo da Evropa nije veliko deregulisano tržište, već prostor saradnje i zaštite. U Francuskoj se danas svaki peti Francuz nalazi u situaciji prehrambene nemaštine. Politika štednje i ultraliberalna ograničenja koja nameće EU delom objašnjavaju ovo dramatično stanje stvari.

* Kako Nemačka, za razliku od ostalih u EU, uspeva da bude sve bogatija?

- EU je politički izgrađena na nemačkoj osnovi. Kao što je takođe govorio general De Gol, nadnacionalna Evropa je Evropa pod američkom vojnom komandom, a danas pod nemačkom političkom kontrolom. Evropsku uniju je izgradila Nemačka, za Nemačku. Danas su sve ključne pozicije zauzeli Nemci. Visoku administraciju, Evropsku investicionu banku, Evropski finansijski sud, Evropski mehanizam stabilnosti, sve do zajedničke monete napravljene kao kopija marke, u službi nemačke ekonomije i pod kontrolom Evropske centralne banke čije je sedište u Frankfurtu. Nemačka je danas lider EU, jer je EU krojena po meri za Nemačku, sa socijalnim i ekonomskim modelom koji je zasnovan na osiromašivanju zaposlenih i podržan uvozom jeftine strane radne snage. Ovaj model izgrađen na najnižim socijalnim pravima nije ni održiv, ni poželjan.

* Da li je kapitalizam, kakav poznajemo, osuđen na propast? Jesmo li u poslednjoj fazi liberalnog kapitalizma? Šta nam sledi posle toga?

- Kapitalizam koji smo poznavali, i koji je bio zasnovan na slobodi preduzetništva, u suprotnosti s planskim ekonomijama komunističkih režima, postepeno je prepustio mesto finansijskom, spekulantskom i globalističkom kapitalizmu, koji nije ništa drugo nego totalitarno zastranjivanje liberalizma. Ovaj fundamentalizam tržišta odbacuje naciju, bori se protiv države i uspostavlja apsolutnu dogmu, potpuno neregulisanje i pretvaranje sveta u jedno ogromno tržište. Moramo da se borimo protiv ove pogubne vizije privrede, koja svodi čoveka na ulogu proizvođača i potrošača, i spušta ga na nivo instrumenta u službi tržišta. Mora da bude potvrđen princip da je privreda u službi čoveka, a ne obrnuto. Kao što je takođe od vitalnog značaja da država vrati svoju regulatornu ulogu protiv ekscesa finansijarizacije ekonomije. Danas su se sve velike nacije odlučile da zaštitite svoje privrede i brane svoje trgovinske interese. Povratak razumnog protekcionizma mora da ispravi očigledne zloupotrebe divljeg kapitalizma koji služi samo interesima male manjine.

* Ima li Srbija svoje mesto u EU?

- Kao što znate, mi se borimo protiv političkog sistema koji predstavlja EU i samim tim protiv principa proširenja, koji je pre svega proces prenosa suvereniteta i utapanja identiteta. Osim toga, s obzirom na totalitarne istupe u funkcionisanju EU, ne verujem da Srbija ima interes da se integriše u ovaj sistem. Politika ucene i pretnji protiv Mađarske zbog toga što s pravom odbija da joj nametnu migrantske kvote i učestala politika mešanja Evropske komisije u politički život država članica upozoravajući su signali koje ne treba zanemariti.

* Mislite li da će jednostrano proglašena nezavisnost Kosova otvoriti Pandorinu kutiju u Evropi? Šta je rešenje za Kosovo? Ako dođete na vlast u Francuskoj, hoćete li ponovo razmatrati to pitanje, i na koji način?

- Stav pristalica EU, koji veruju da ona nije ograničena, jeste da je proširenje neprekidan pokret, da Evropa nema ni korene, ni istoriju, ni kulturu, već da se zasniva na ekonomskim i finansijskim konceptima. Pokret kojem predsedavam uvek se protivio nezavisnosti Kosova i dosledno je poštovao Rezoluciju 1244 usvojenu 10. juna 1999. godine, koja potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Cilj podrške EU iredentizmu je slabljenje nacija tako što će ih rastakati. Mi se tome radikalno protivimo.

* Kako gledate na istorijske i trenutne odnose između Francuske i Srbije?

- Održavamo veoma duge odnose prijateljstva sa Srbijom, koji kroz vreme nisu oslabili. Francuska, koja je bila uz Beograd tokom čitavog procesa emancipacije od osmanske vladavine u 19. veku, uspostavila je privilegovane diplomatske, ekonomske i kulturne odnose, i bratstvo po oružju ojačano tokom Prvog svetskog rata. Ovi odnosi, naravno, moraju biti očuvani i obogaćeni ojačanim partnerstvom u okviru bilateralnih odnosa. Tome će doprineti Savez evropskih nacija koji mi zagovaramo i koji se zasniva na dobrovoljnoj saradnji između evropskih država.

* Da li Srbija, Francuska i ostale evropske zemlje treba da imaju bliske odnose s Rusijom?

- Rusija je privilegovani sagovornik na međunarodnoj sceni i ključni akter u Evropi. Francuska mora da radi na povezivanju ove zemlje sa evropskim kontinentom zato što je to prirodno u svetskom poretku i zato što je to u interesu evropskih zemalja. Treba da obnovimo smirene odnose sa Rusijom u skladu sa našim diplomatskim i ekonomskim interesima. Zato moramo da prekinemo ekonomske sankcije koje nam nanose štetu.

SILA NOVCA ZAUZIMA MEDIJE

* DA li je realna objektivnost medija dovedena u pitanje, kada zavise od velikog kapitala?

- Slobodna štampa je jedan od pokazatelja zdrave demokratije. Kada mediji zavise od finansijske moći, očigledno je povećan rizik od toga da postanu vektor dominantnih misli. Zauzimanje glavnih medija u našoj zemlji od strane sila novca bliskih vlastima predstavlja veliki problem. Nedavno usvajanje zakona o lažnim vestima pokreće drugi problem, jer ima cilj da kontroliše informacije i da, što je više moguće, ograniči širenje bilo kojih informacija suprotnih zvaničnom diskursu.

HOĆE DA NAS UĆUTKAJU

* KAKO objašnjavate hipokriziju u političkom i medijskom životu Francuske prema vašoj stranci, i pored toga što ste osvojili trećinu glasova na predsedničkim izborima?

- Očigledno je da vlast pokušava da ućutka opoziciju, da joj uskrati resurse i smanji joj kapacitete za delovanje. Naša zemlja i njeni nacionalni predstavnici već su teško hendikepirani nepravičnim i nepravednim sistemom glasanja koji negira princip jednakosti birača. Sada mora da se suoči sa ofanzivama vlade kojima ona nastoji da opoziciji smanji pravo na amandmane i da uguši bilo kakvu kritiku zvaničnog govora veoma opasnim zakonom protiv lažnih vesti. Da ne spominjemo militantne odluke nekih sudija ekstremnih levičara koje imaju cilj da najjaču opozicionu stranku liše finansijskih sredstava koja joj omogućavaju da postoji. To su karakteristike režima u škripcu.

Goran Čvorović, Novosti