- Moje matično zanimanje je specijalista-otorinoralingolog i 21 godinu sam u struci. Trudim se da svojim radom doprinesem kvalitetu zdravstvene zaštite, kao i podizanju ukupnog nivoa zdravstvene službe u Republici Srbskoj.
Vi ste prvi političar koji je primio prvog zvaničnog ruskog predstavnika u Republici Srbskoj.
- Da, to je bio Nikolaj Kurjanovič Vladimirovič, koji je bio deputat u Ruskoj dumi i član Odbora za bezbednost Ruske dume i rado smo ga ugostili u Banjaluci. To su bili prvi zvanični kontakti između političara iz Rusije i Republike Srpske, a posle nas je boravio i u Srbiji. Smatram da narod koji ne neguje tradicionalne veze nema šta da traži puno u budućnosti jer je stvaranje novih veza i novih prijateljstava takođe važno. Ali to je neuporedivo teže nego sačuvati stare. Stara narodna mudrost kaže da je najvažnije sačuvati stare izvore jer potraga za novim izvorima može da bude mukotrpna i čovek može da umre od žeđi. Isto tako, narodna mudrost nas uči da se ne traže novi prijatelji među starim neprijateljima, a da se stari prijatelji nikada ne smeju pretvoriti u nove neprijatelje.
U to vreme je bilo nezahvalno otvoreno ostvarivati kontakte sa Rusijom jer je Zapad na ovim prostorima imao veliki uticaj i Vi ste tada odlučili da stupite u kontakt sa Odborom za bezbednost Ruske Federacije.
- Ti kontakti su ukorenjeni u našu tradiciju, između srbskog i ruskog naroda. Ukorenjeni su u sudbinu, veru, jezik i to pravim i normalnim ljudima na Zapadu ne bi trebalo smetati, oni bi to trebali pozdraviti. Saradnja i druženje među bilo kojim ljudima koji imaju za cilj da unaprede odnose, da dignu privredu i kulturu nisu usmereni ni protiv koga. Čak šta više, mogu svima da pomognu jer mi taj obruč kolektivne bezbednosti dižemo na viši nivo.
Bilo je puno neracionalnih odluka Zapada i pre i posle bombardovanja Srbije, posle haosa koji je vladao u ustavnoj strukturi BiH. Od promene vlasti tenkovima SFOR-a, mešanja u unutrašnja pitanja, intervencija na Ustav, intervencija visokih predstavnika, smenjivanja naših funkcionera, smenjivanja predsednika Republike Srpske, ukidanja volje i odluka Narodne skupštine RS i drugih. Dakle, jedan nedemokratski sitem koji je više svojstven Bliskom istoku, nego Evropi. Zaista, Rusija je i tada imala principijelan stav kao i danas. Žao mi je što mnogi globalni igrači u toj svojoj utakmici koju igraju na geopolitičkom prostoru uticaja Evroazije, evroatlanskih integracija, imaju bilo šta da zamere Republici Srbskoj. Republika Srbska radi svoje dobre saradnje sa Rusijom nikada neće napasti Ameriku. Bilo bi potpuno iluzorno da neko u tome vidi neki problem.
Takođe još jedna značajna stvar koja je urađena na Vašu inicijativu je da ste ugostili predstavnike ODKB-a (Organizacij za kolektivnu bezbednost)
- Moram da kažem da su u Narodnu skupštinu Republike Srpske dolazili i predstavnici NATO-a, da je nekoliko generala imalo priliku da poseti Narodnu skupštinu, da budu gosti predsednika Skupštine, da dolaze i kod nas u Odbor za bezbednost kada sam bio predsednik ovog tela, i mi smo u duhu te tolerancije i saradnje osećali za potrebu i obavezu da se čuje stav i drugog velikog globalnog igrača, odnosno Ruske Federacije. Zato je ambasador Harčenko predstavio pred stručnom javnosti, uglednim ljudima, predstavnicima parlamenta i političarima prezentaciju da bi se imalo što više informacija. Pre svega da se shvati da ODKB nije novoblokovska organizacija, da nije preteča novog Hladnog rata ili podele sveta, nego poziv na mir saradnju i zaštite globalne bezbednosti, prvenstveno zaštite od terorizma. Mogu da kažem da sam tada predstavio naše stavove o terorizmu koje je Rusija mnogo pre nas i drugih radila na vreme. U Evropi i svetu to nisu shvatili i sada oni koji su nekada smatrani "borcima za slobodu", koje su naoružavali, sada ih smatraju teroristima. Shodno tome postoje veoma tri važna faktora razvoja terorizma na našim prostorima. Prvi faktor je novac da bi se kupilo oružje, drugi faktor je motivacija, a treći faktor je blizina mete - dostupnost onoga koga želiš da napadneš. U BiH to sve imamo, imamo mnogo oružja, imamo endemsku mržnju, imamo ratove koji su ostavili haos među narodima i imamo mogućnost da se to desi. Moramo da budemo veoma oprezni i da čuvamo mir, jer se je već dešavalo nekoliko terorističkih napada, kako napad na ambasadu SAD, tako i napad na policijsku stanicu u Bugojnu.
U poslednje vreme je veoma aktivna NATO kampanja u Federaciji BiH, a pogotovo u Republici Srbskoj. Poznato je da je ogromna većina stanovništva Republike Srpske protiv stupanja u tu vojnu alijansu. Neke NVO to masovno podržavaju, a čiji je NATO i sponzor. NATO plaća određenim medijima za propagandnu kampanju, kako bi eventualno pridobili naklonost stanovništva Republike Srpske. Čak i političari iz Republike Srpske u zajedničkim institucijama BiH povremeno otvoreno podržavaju to da se Republika Srbska priključi NATO-u. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
- Vidite, ja smatram da to prvo nije u redu, jer nemate stav naroda o tome. Dve su veoma bitne stvari o pristupanju NATO-u ili nekom drugog savezu, savezu ODKB, da budemo potpuno realni. Mi smo mali igrači. Milion i dvesta hiljada Srba u Republici Srbskoj na teškom terenu gde je nesumnjivi uticaj Zapada, Vatikana, NATO pakta, Turske, Irana, Saudijske Arabije i mnogima smeta uticaj Rusije. Da mi na tom terenu učestvujemo u bici geopolitičkih struktura, evroatlanskih i evroazijskih integracija, za nas je katastrofalno. Možemo da nestanemo gde god da budemo. Tako da smo zahvalni Rusiji što nam ne gura neku vrstu ultimatuma da budemo na njenoj strani, nego se ponaša racionalno, a što je za nas veoma bitno. Sa druge strane mnogi ljudi ne razumeju, pa padaju u vatru tih plaćenih kampanja i svemu tome. Dve su stvari ključne. Prvo, ono što Srbija odluči to Republika Srbska mora da sledi ili da sa tim na neki način bude kompatibilna. I kada to dođe na red, Republika Srbska to treba da uradi na referendumu, jer je volja naroda važna, a ne volja političara. Volja političara veoma često može da se kupi, a volja naroda je obično suverena.
Istorija rusko-srbskih odnosa je istorija prijateljstva i pomaganja, mada neki ljudi koji ne znaju ništa o istoriji pokušavaju da pričaju priče kako nas Rusija nikada nije pomagala, a Grčka nikada nije hranila. Moram da kažem da nema udovica iz rusko-srbskih ratova, jer tih ratova nije ni bilo. Nema bombardovanja srbskih teritorija od strane Rusije jer toga nikada nije ni bilo, kao što ima sa druge strane stalno pomaganje i stalno prijateljstvo. To prijateljstvo nikada nije bilo usmereno protiv Zapada i to je veoma racionalno, što je veoma bitno u našim zajedničkim odnosima. Mi nismo u mogućnosti da budemo protiv Zapada, NATO-a i SAD jer to je skupo i malo ko može da nam pomogne. Ali, nikada nećemo ni biti ničije oružje protiv Rusije i naš stav po pitanju toga je veoma jasan i racionalan. On neće remetiti odnose u svetu, neće zanemariti uticaj SAD i EU koji je ovde nesumnjivo veliki. Oni ovde imaju mandat. NATO snage putem SFOR-a su u mandatu. Ne možemo reći sada da to ne postoji. Sa druge strane, ni mi nismo, koliko god bili mali, nismo beznačajni. Moramo da držimo do sebe i svog mišljenja, te da iz ovog turbulentnog vremena izađemo nepovređeni.
Da li Republika Srbska može ostati neutralna?
- Bilo bi dobro da ostane neutralna, jer u velikoj utakmici mi ne možemo dati gol. Mi ne možemo da presudimo ni u čiju korist jer bi samo učinili nešto na svoju štetu, a ako ostanemo nepovređeni i budemo neutralni, sačuvamo svoje tradicionalne i prijateljske veze sa Rusijom i budemo veoma racionalni i odmereni prema Zapadu, to nikome pametnom neće smetati.
Koji su najveći izazovi za Republiku Srpsku? Imamo oštra optuživanja političara u Republici Srbskoj, te izrazito nepomirljiv stav između njih. Takođe, kao posledica takvog nejedinstva donose se negativne političke odluke po Republiku Srpsku, pa čak i bez njenog odobrenja. Koji razlozi stoje iza svega toga?
- Republika Srbska je jedina prava i verifikovana srbska pobjeda u dvadesetom vijeku na čiju su verifikaciju potpise stavile i SAD i Rusija, države EU, a naravno i Srbija i Hrvatska. To je jedino što su Srbi formalno stvorili u zadnja dva vijeka iako su u svim svjetskim ratovima bili na strani pobjednika. Skupo su platitili svoje učešće i doprinos u pobjedama, i antifašizma, i sila pre toga, koje su bile na pozicijama humanizma i čuvanja mira. Bili smo prosto kažnjeni što smo pomagali i Zapad i antifašističku koaliciju, dok su drugi koji su bili na suprotnoj strani, na neki način politički i teritorijalno nagrađeni. Nekom, da kažem, sudbinom smo uspjeli da verifikujemo Republiku Srpsku. U doba njenog stvaranja bili smo satanizovani od istog tog Zapada koji nas je prije toga dizao u zvijezde, kada smo ratovali za njegove interese, a posle rata nam je skraćivao teritoriju i onemogućavao da se srpske teritorije objedine.
Otkako je nastala Republika Srbska počeli su napori za njeno ukidanje. Oni su, kako koje godine, veći ili manji, ali nikako nisu prestajali niti prestaju. Jedini cilj tih napora je da nas uhvate nespremene, da budemo nejedinstveni i posvađani. Upravo je došlo to vrijeme kada su Srbi posvađani, kada imaju mnogo međusobnih razmirica, kada su jedni na vlasti u Sarajevu, a drugi u Banjaluci, kada se prosto kidiše međusobno i kada se upotrebljavaju teške riječi i optužbe, i kada su radi nekih ličnih animoziteta, i jedni i drugi spremni da žrtvuju kolektivno i nacionalno, a sve da bi dobili na ličnom ili na partijskom planu.
Smatram da je Parlament Republike Srpske mjesto gdje se o tome treba govoriti više, da upozorimo jedni druge, da kažemo da je loš ekonomski koncept i njegovi rezultati. Loš ekonomski koncept slabi našu odbranu. S druge strane, ono što rade predstavnici Saveza za promjene u Sarajevu, to je još gore. Oni ne samo da nemaju ekonomski koncept koji bi bio alternativa postojećem u Republici Srbskoj, nego im je i nacoinalni koncept pod direktnom kontrolom Bakira Izetbegovića i prenošenja nadležnosti, a koje je ponovo na sceni. Čak se sada i neki finansijski koraci pokušavaju uraditi, tako da našim dijelom, Republike Srpske, u Centralnoj banci BiH raspolaže Savjet ministara BiH, a ne Vlada Republike Srpske. To je potpuni autizam onih koji su na nivou državne zajednice BiH i koji uopšte ne vide da se, ne samo ne smiju prenositi nadležnosti, nego i upravljačka prava iz Republike Srpske u Sarajevo.
Nadam se da to narod dobro razumije i da ćemo artikulisati nove, mlade i nepotrošene ljude koji su obrazovani i koji nisu u stranačkim i drugim „raljama“. Lično sam zagovornik tog koncepta i zbog toga smo formirali partiju „Ujedinjena Srbska“, koja želi da ujedini ono što je dobro, a ono što je loše da ostavi za neka druga vremena, jer je sada Republika Srbska u opasnosti.