Intervju - Mišel Zubenica

1. Kako vidite posetu i rezultate delegacije Srbije Generalnoj skupštini UN?

Svaka poseta i učešće države u organima Ujedinjenih nacija je veoma važno za ukupnu sliku jedne države u svetu. Srbija posebno mora da koristi prilike gde može sebe da predstavi međunarodnoj javnosti zbog otvorenih političkih problema koje i dalje ima, a tu pre svega mislim na Kosovo. Smatram da je naša delegacija bila prilično aktivna što smo mogli da vidimo kroz brojne susrete sa predstavnicima drugih zemalja.

2. Da li je rešenje pitanja KiM vremenski oročeno?

Međunarodna zajednica želi što pre da reši pitanje Kosova i Metohije to jest da Beograd i Priština ubrzo potpišu sporazum koji će odnose između dve strane definisati na duže straze. Spominje se da je krajnji rok za donošenje ovakvog sporazuma april sledeće godine, međutim smatram da zbog svih okolnosti nije realno da se on do tada realizuje.


3. Šta podrazumeva termin "razgraničenje" u odnosima Beograda i Prištine?

On u suštini podrazumeva formalizaciju sadašnjeg stanja na terenu gde možemo videti da albanska strana potpuno kontroliše teritoriju južno od Ibra dok su četiri opštine na severu Kosova još uvek defakto pod kontrolom Srbije. Razgraničenje bi dovelo do podele teritorije između Srba i Albanaca na osnovnu etničkog principa tako što bi svako zadržao teritoriju gde ima apsolutnu većinu. Ovakvo rešenje kosovskog problema predlagao je još prvi predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić kada je video gde nas kosovski problem može odvesti.

4. Svedoci smo da u Srbiju dolaze investicije iz Kine, Turske i Arapskih zemalja. Kako to utiče na pristupanje Srbije EU?

Srbija je otvorena za investicije iz celog sveta, u sadašnjem veku potpune ekonomske globalizacije kapital sve manje ima nacionalno obeležje. Mnoge članice EU poput Nemačke, Mađarske, Grčke takođe imaju veoma razvijenu ekonomsku saradnju sa tim državama jer su i one svesne da te investicije mogu samo da pomognu privredni razvoj njihovih država. EU je najveći trgovinski partner Kine, tako da ta saradnja i našoj zemlji može samo da koristi.

5. Da li su privatizacije velikih sistema poput RTB Bor i Železare dugoročno dobre za Srbiju?

Železara i RTB Bor su bili veliki gubitaši i negativno su uticali na finansijsko stanje našeg budžeta. Zato su njihove privatizacije dobro došle jer smo na taj način spasili ove velike privredne sisteme od gašenja kao i veliki broj radnih mesta. Cilj naše države treba da bude izlazak iz socijalističkog modela privrede gde je država upravljala preduzećima, i prelazak na zapadni model kapitalizma koji je pokazao u praksi da je mnogo bolji kako za nacionalnu ekonomiju i društvo, tako i za same građane.

6. Koliko je Srbija i danas most, i neka vrsta posrednika između Istoka i Zapada?

Može se reći da Srbija trenutno to jeste, jer naša zemlja ima veoma bliske odnose kako sa EU i Sjedinjenim Američkim državama, tako i sa Rusijom, Kinom i Turskom. Iako je naš strateški cilj punopravno članstvo u EU, Srbija je jedina država u Evropi, pored BiH, koja nije uvela sankcije Rusiji i koja je zadržava prijateljske odnose sa njom.

7. Koliku ulogu mediji imaju u kreiranju slike o aktivnostima države i dešavanjima uopšte. Da li je to medijsko ogledalo u neku ruku i iskrivljeno?

Mediji su veoma bitni za stanje celog društva i zato je njihov profesionalizam i kvalitet izveštavanja od nemerljivog značaja. Nažalost, u današnjem vremenu veoma je lako manipulisati informacijama i zato se mora, kada se prate mediji, sa velikom dozom rezerve uzimati njihovi podaci. Danas ima veoma malo objektivnih medija, ali zato svaki pojedinac ima pravo da samostalno izabere medij preko koga će se informisati.

8. Može li se u nekoj daljoj budućnosti formirati "Ekonomska ili biznis SFRJ", pošto je vrlo očigledno da zemlje Balkana moraju da zajedno rade i trguju?

Smatram da je to neminovnost, zemlje Zapadnog Balkana su veoma male u odnosu na velike igrače na evropskoj i međunarodnoj pozornici i zato samo zajedničkim tržištem mogu da konkurišu ostalim stranama. Oduvek smo bili upućeni jedni na druge i zato je velika šansa da upravo preko ekonomije uklonimo međusobne barijere i poboljšamo kvalitet života svih građana zemalja bivše SFRJ.

Ivan Trajković