Intervju - Mišel Zubenica

1. Kako ocenjujete najnovije provokacije Kosovskih i Hrvatskih političara upućene Srbskim vlastima?

Očigledno je da političke elite u regionu nažalost nisu još dovoljno zrele da prevaziđu sukobe iz prošlosti i da kroz zajedničku saradnju krenu sa rešavanjem suštinskih problema koji opterećuju narode na Balkanu. Srbija je pružila ruku pomirenja, ali kao što je svaki odnos dvosmeran tako i u ovom slučaju mora da postoji pružena ruka druge strane i spremnost na iskrenu saradnju. Problem je što Zagreb i Priština ne pokazuju tu spremnost i čestim provokacijama ne dozvoljavaju da region iskorači napred.

2. Svedoci smo da skoro svake nedelje u Beograd dolaze najviši predstavnici EU. Da li se može reći da je Srbija "centar pridruživanja" za sve zemlje zapadnog Balkana?

Srbija je svakako najvažnija država Zapadnog Balkana prvenstveno zbog svog geografskog položaja koji zauzima kao centralna zemlja u svom regionu, ali takođe i zbog svog istorijskog, političkog, ekonomskog i vojnostrateškog značaja. Imajući u vidu da je kroz istoriju naša zemlja dobrim delom odlučivala u kom pravcu će se kretati region u kojem živimo, nije iznenađujuće što Srbija diktira tempo Evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, što naravno  nosi sa sobom i veliku dozu odgovornosti.

3. Da li će biti formirana ZSO na Kosovu i Metohiji  i na koji način?

Formiranje Zajednice srbskih opština na Kosovu i Metohiji je obaveza prištinske strane koja se na to obavezala potpisivanjem Briselskog sporazuma. Smatram da će do formiranja ZSO doći iako albanska strana kasni već pet godina sa konkretnom realizacijom, jer Beograd neće pristati na kršenje najvažnijeg dela Briselskog sporazuma za našu stranu a koja je od vitalnog interesa za opstanak Srba na teritoriji južne srpske pokrajine. Smatram i da će ipak međunarodna zajednica izvršiti određeni pritisak na Prištinu da odobri formiranje ZSO jer u suprotnom nikakav više kompromis ne bi bio moguć između Beograda i Prištine, što EU i SAD nije u interesu.

4. Da li Srbija može biti most između Evrope i NR Kine, budući da smo na "novom putu svile" ?

Srbija zauzima značajno mesto u prodoru Kine na prostor Jugoistočne i Centralne Evrope, što je i potvrđeno trodnevnom posetom predsednika Kine Si Đipinga našoj zemlji u junu 2016. godine. Ukupna vrednost zajedničnih projekata Srbije i Kine dostigla je šest milijardi dolara, a samo primeri kao što su ulaganje u Smederevsku železaru, izgradnja obilaznice oko Beograda, otvaranje prve kineske banke u Srbiji, ulaganje u termoelekranu “Kostolac”, projekat brze pruge Beograd-Budimpešta, dovoljno govore koliko je Kina prisutna u Srbiji.

5. Članovi CMJP su redovni na svim tribinama i događajima u zemlji i regionu. Koje dalje aktivnosti su Vam u planu?

Nastavljamo sa redovnim aktivnostima koje su usmerene ka razvoju i promociji međunarodne saradnje koju Srbija ima sa inostranim partnerima. Želimo u narednom periodu da pokušamo da predstavimo Srbiju kao ključnu zemlju regiona koja će biti nezaobilazan faktor na ovom području i u tom cilju spremamo veliku međunarodnu diplomatsku konferenciju koja će biti održana u Beogradu.

6. Kolika je uloga NVO sektora u Srbiji u procesu EU integracija?

Uloga nevladinog sektora u Srbiji nezaobilazna je u procesu pregovora sa Evropskom unijom (EU), jer državne institucije nemaju potreban administrativni kapacitet da u punoj meri prenesu i usvoje standarde i norme EU u našoj zemlji. Zato je izuzetno važna pomoć NVO sektora pregovaračkom timu Srbije sa EU, koji kroz nacionani konvent vodi tematsku debatu o svim poglavljima koje Srbija otvara kroz pregovore sa Evropskom Unijom.

7. Koliki procenat studenata i mladih u Srbiji je zainteresovano za bavljene politikom i učešće u političkom procesu ?

Veoma visok broj studenata i mladih u Srbiji je zainteresovan da uzme učešće u političkom procesu, ali je problem što ne dobijaju pravu priliku od postojećih političkih stranaka i organizacija da pokažu svoje znanje i kvalitete. Kada se pažljivije analizira rad političkih stranaka, videćete da njihovi predstavnici retko kad govore o potrebama mladih, a da i sami u svojim redovima nemaju mlade na značajnijim funkcijama, što onda dovodi do zaključka da trenutno niko ne zastupa interese mladih na političkoj sceni u Srbiji. Svake godine iz Srbije ode 40.000 mladih zato što ovde ne vide svoju perspektivu. To mora što pre da se promeni, kako bi došlo do potrebne smene generacija u svim slojevima društva, pa tako i u politici, što će svakako biti prvi korak da se mladi aktiviraju i u mnogo većoj meri odluče da ostanu i grade svoje karijere u svojoj zemlji.

Ivan Trajković