RT: Zapadnoevropske države suočene sa kadrovskom krizom u vojsci – FT

26.06.2024. god.

Zemlje NATO-a neće moći da rasporede više od 300.000 vojnika u slučaju sukoba, upozoravaju stručnjaci

Zemlje NATO-a u Evropi se navodno suočavaju sa nedostatkom vojnog osoblja i imale bi poteškoća da mobilišu značajan broj trupa u slučaju sukoba, izvestio je u sredu Fajnenšel tajms.

Prema analitičarima lista, zapadnoevropske članice vojnog bloka predvođenog SAD imaju 1,9 miliona vojnika „na papiru“. U stvarnosti, međutim, oni bi se suočili sa izazovima angažovanja više od 300.000 ljudi – a čak i za to bi bili potrebni meseci priprema.

Bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO Kamila Grand objasnila je da članice bloka nikada nisu morale da razmotre masovno raspoređivanje svojih snaga i da je evropsko odbrambeno planiranje dugi niz godina bilo ograničeno na pitanja poput snabdevanja „300 specijalnih snaga za Avganistan“.

„To je stvorilo praznine“, izjavila je Grand, dodajući da blok beleži „smanjenje snaga širom kontinenta iz godine u godinu“.

Ben Bari, viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije, takođe je rekao za FT da su se evropske članice NATO-a fokusirale na povećanje vojnih budžeta, ali su zanemarile regrutovanje većeg broja ljudi.

Prema Bariju, evropske države NATO-a su sada dostigle „prelomnu tačku kritične mase“ i ušle u „začarani krug“ u kojem nedostatak osoblja ograničava njihove vojne sposobnosti i otežava obuku novih regruta, frustrirajući postojeće vojnike i prisiljavajući ih da napuste vojsku.

Kako bi rešili problem, stručnjaci su rekli FT-u da će zapadnoevropske zemlje morati da reše nekoliko pitanja kao što su konkurentne plate za vojnike i atraktivne beneficije, uz korišćenje različitih metoda kako bi privukle više regruta.

Države NATO-a takođe bi morale da se pozabave pitanjem životnih uslova za svoje osoblje, pošto se navodi da su kasarne u zemljama poput Nemačke i Velike Britanije u oronulom stanju i da su zahvaćene buđom, najezdom štetočina i drugim problemima.

Još jedan hitan faktor, prema izveštaju, jeste pitanje patriotizma među vojnicima NATO-a. FT je primetio da, iako je u zemljama kao što su Poljska i baltičke države, uočena pretnja ruske agresije podstakla regrutovanje, ovi strahovi se ne dele u mestima kao što su Nemačka i Velika Britanija.

Rusija je više puta naglašavala da nema nameru da napadne nijednu članicu NATO-a. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je Zapad od eskalacije tenzija u Ukrajini i pokušaja da se nanese „strateški poraz“ Moskvi, upozoravajući da bi to moglo da predstavlja pretnju ruskoj državi i da pokrene njenu nuklearnu doktrinu.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor: RT (ž)

Izvor
Tanjug
© Henry Nicholls / Getty Images/ vostok.rs

Povezane teme
NATO
Evropa

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za