Nemačka da se uzdrži od slanja kasetne municije u Ukrajinu — ministarka spoljnih poslova

07.07.2023. god.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus takođe se protivio slanju kasetne municije u Kijev na konferenciji za novinare u Bernu

Nemačka će nastaviti da se pridržava Konvencije o kasetnoj municiji i uzdržaće se od slanja oružja u Kijev, izjavila je u petak nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u Beču, prenosi Rojters.

Njena primedba usledila je dan nakon što su američki zvaničnici izjavili da Bajdenova administracija planira da Ukrajini obezbedi municiju.

„Pratila sam izveštaje medija. Za nas, kao državu, važi sporazum iz Osla“, izjavila je Berbok novinarima, upitana da prokomentariše planove Vašingtona u vezi sa kasetnom municijom za Kijev.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus takođe se protivio slanju kasetne municije u Kijev na konferenciji za novinare u Bernu. "Nemačka je potpisala konvenciju, tako da to nije opcija za nas. Što se tiče onih zemalja koje nisu potpisale konvenciju - Kine, Rusije, Ukrajine i SAD - nije na meni da komentarišem njihove postupke", citira Rojters.

U četvrtak su brojni zapadni mediji, uključujući Njujork tajms, Rojters i CNN, izvestili da je doneta odluka o slanju kasetne municije u Ukrajinu i da će to biti saopšteno u petak, 7. jula. Pentagon je kasnije saopštio da su SAD spremne da obezbede Ukrajini kasetnu municiju koja predstavlja najmanju pretnju za civilno stanovništvo.

Kada se detonira, kasetna municija rasipa desetine malih granata po velikoj površini. Ako ne eksplodiraju, ove bombe će predstavljati pretnju civilima godinama koje dolaze.

Konvenciju o kasetnoj municiji potpisale su 123 zemlje u glavnom gradu Norveške 2008. godine, a konvencija je stupila na snagu 1. avgusta 2010. Do sada ju je ratifikovalo 110 zemalja. U Evropi dokument nisu potpisale Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Estonija, Finska, Gruzija, Grčka, Letonija, Poljska, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina.

Prema Hjuman Rajts Voč-u, stvarna stopa kvara kasetne municije je često mnogo veća od one koju je formalno proglasila vojska, što potencijalno dovodi do brojnih žrtava među civilnim stanovništvom.