„ROD“ - ostvarivanje osnovnih ciljeva obrazovanja i vaspitanja

10.11.2022. god.

Jedini i osnovni uslovi za odobravanje udžbenika i drugih nastavnih sredstava nalaze se u Pravilniku o standardima kvaliteta udžbenika i uputstvu o njihovoj upotrebi donetom 2016. godine, koji utvrđuje obaveznu primenu srbskog jezika i Pravopisa Matice srpske, izdanje 2010. godine.

U Rečniku srbskog jezika Matice srpske iz 2007. godine, na koji se odnosi navedeni Pravopis, na strani 1147., navedena je reč „ROD“ sa opisom (u prilogu). I samo to značenje može da se primeni kod tumačenja pojma „rod“ iz člana 8. tačka 15). Zakona o osnovama sistema obrazovanja.

Reč „Rod“ nalazi se i u Vukovom Srbskom rječniku iz 1818. godine (u prilogu).

Uzgred, zbog moguće zabune, navodi se: dana 1. juna 2021. godine prestao je da važi Zakona o ravnopravnosti polova (koji se odnosio na muški pol, ženski pol, muški rod, ženski rod itd.). Istoga dana, po uzoru na strane propise, usvojen je nepotpun i neprimenljiv Zakon o rodnoj ravnopravnosti (Law on Gender Equality).

U specifičnim okolnostima preuzet je strani zakon na engleskom jeziku, tako da je reč „gender“ prevedena sa rečju „rod“, koja nema veze sa polom, i svakom licu daje pravo da se, bez obzira na pol i bez podnošenja bilo kakvih dokaza, izjasni o svom rodnom identitetu, kome u tom trenutku pripada kao npr. da je: muškarac, žena, lezbejka, homoseksualac, biseksualac, kvir, neutralan, međupol i sl. Prema nedavno iznetim podacima Bi-Bi-Sija, međupol/interseks za sada se pojavljuje u preko 150 oblika.

Inače, i pored zaprećenih novčanih kazni i kazni zatvora do pet godina, Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije moguće primeniti iz nekoliko razloga:

- Suprortan je Ustavu i mnoštvu drugih zakona koji se odnose na obrazovanje i vaspitanje.

- Za pojam „rod/džender“ još nisu utvrđeni rodni/dženderski identiteti pa je organizacioni odbor nedavno održanog Europrajda 2022. izneo vlastima dva zahteva: da se usvoje zakon o rodnim identiteteima i zakon o istopolnim zajednicama.

- Rodno osetljiv jezik i rodno senzitivan jezik nemaju rečnik, nemaju pravopis, nemaju gramatike, nemaju katedre i sl.

- U univerzalna i opšte prihvaćena ljudska prava, fiksirana npr. članovima Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima UN i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, spada da je brak zajednica muškarca i žene, da se pol deteta upisuje odmah po rođenju, da roditelji imaju pravo da vaspitavaju decu u skladu sa svojim religijskim ubeđenjima (a Ustavom je garantovana i posebna zaštita dece i porodice što je sve nespojivo sa gore navedenim pojmom "džendera").

U delu koji nije suprotan Ustavu, univerzalnim i opšte prihvaćenim ljudskim pravima (koja se primenjuju čak i u slučaju kada u nekoj zemlji ne postoji Ustav) i drugim obavezujućim propisima moguća je primena nespornog dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, za davanje stručnog mišljenja ZUOV, NPS i Ministarstvo moraju da zatraže pomoć pravnih eksperata. Za tumačenje i primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i pojma „rod“ - koji nije biološki pojam - nisu stručni prosvetni radnici iz oblasti biologije, muzike, srbskog, istorije, likovne umetnosti i sl.

Iz navedenih razloga, dok se ne promene gore nabrojani propisi, posebno:

PRAVILNIK O STANDARDIMA KVALITETA UDŽBENIKA I UPUTSTVO O NJIHOVOJ UPOTREBI

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet, Ministar prosvete, prosvetni radnici i sl. ne mogu da odobravaju, ni da u udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima koriste pojmove: „rod“, „rodno osetljiv jezik“, „rodno senzitivan jezik“ i „rodni identitet“.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne zabranjuje: Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalnom prosvetnom savetu, Ministru prosvete, i zaposlenim u prosveti da ostvaruju „Osnovne ciljeve obrazovanja i vaspitanja“ navedene u članu 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a posebno one iz tačke 16). koja se odnosi na: razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srbskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srbskog naroda…

Polazeći od gore navedenog, u programima za četvrti razred gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima, iz „ciljeva opšteg i srednjeg obrazovanja i vaspitanja“, potrebno je izbaciti reč “rod“ iz predmeta: računovodstvo i informatika, geografija i istorija, scenske i audio-vizuelne umetnosti, filološke nauke, matematika, fizika i sport.

Iako se radi o nespornom pojmu „rod“ iz Rečnika srbskog jezika Matice srpske, bolje je izbaciti ga, jer njegovo uklanjanje neće stvoriti probleme, s obzirom da Ustav i mnogi drugi propisi odavno garantuju zabranu od svih oblika diskriminacije.

Pored toga, iz Programa za predmet geografija i istorija, potrebno je izbaciti, ili preformulisati, pojam „rod“:

- st. 49. - Četvrta industrijska revolucija; porodični i rodni odnosi;

- st. 72. - Analizirati povezanost četvrte industrijske revolucije sa promenama u sferi porodičnih i rodnih odnosa, demografskim promenama, brigom o zdravlju i životnoj sredini.

- st. 108. - Za dostizanje ishoda učenik će biti u stanju da diskutuje domete populacione politike u zemljama depopulacije učenik treba da demonstrira da može da: komentariše konzervativne i savremene pristupe populacionoj politici, kritički prosudi domete i ograničenja politika podsticanja rađanja, diskutuje rešenje na izazov depopulacije iz perspektive porodičnog života – da li je moguće uskladiti rodne uloge i dostići željeni broj dece,

Literatura:

1. Kostić, V. S., Đukić Dejanović, S., Rašević, M. (ur.) (2020). Srbija: Rod, politike, stanovništvo. Beograd: SANU, Institut društvenih nauka.

III

U Programu za predmet filološke nauke upotreba pojma „rod“ nije sporna :

st. 109 GRAMATIKA

U ovom delu predviđeno je nadovezivanje na znanja stečena na časovima srbskog jezika i drugih jezika o gramatičkim kategorijama i vrstama reči. Treba ukazati na opoziciju u okviru svake kategorije: rod (muški i ženski), broj (jednina i množina), padež (nezavisni i zavisni).

st. 159.

RUSKI JEZIK - FONETIKA I FONOLOGIJA

Sistematizacija pravila ruskog književnog izgovora.

MORFOLOGIJA

Imenice

• Rod nepromenljivih imenica.

• Imenice pridevskog i participskog porekla.

• Imenice opšteg roda.

st. 191.

ITALIJANSKI JEZIK

Imenice

Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.

Sistematizacija imenica ženskog roda na – o i muškog na –a.

Oblici za muški i ženski rod (- a, -ista, -tore, - ssore, -aio) i građenje množine.

st. 192.

Imenice sa posebnim oblicima za muški i ženski rod.

st. 209. NORVEŠKI JEZIK

Imenice

Promena imenica srednjeg roda na -um (museum, jubileum, album, visum).

st. 210. ŠPANSKI JEZIK

Imenice

Sistematizacija imenica ženskog i muškog roda, odstupanja.

Oblici za muški i ženski rod ( -ista, -nte) i građenje množine.

st. 211.

Imenice koje menjaju značenje u zavisnosti od roda (el orden/la orden).

Imenice sa posebnim oblicima za muški i ženski rod.

st. 212.

Određeni član srednjeg roda lo (lo difícil).

ADVOKATSKA KANCELARIJA RADIĆ

Prilog:

Vukov Srbski rječnik iz 1818.

Rečnik srbskog jezika Matice srpske

Podnesak koji je Advokatska kancelarija Radić uputila Ministarstvu prosvete

Izvor
Tanjug
foto: rnids.rs/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za