RT: Nemačka ne vidi rizike u isporukama oružja Ukrajini

17.04.2022. god.

Kijev ima legitimno pravo da se brani i isporuke oružja ne može drugu zemlju učiniti stranom u ratu, insistira Berlin

Nemačka se ne suočava sa rizicima prema međunarodnom pravu kada isporučuje oružje Ukrajini, rekao je nemački ministar pravde Marko Bušman za "Di velt".

Ukrajina vodi „odbrambeni rat“, tvrdi ministar, dodajući da ona ima pravo da uzvrati po Povelji UN. Ova činjenica, prema Bušmanu, omogućava drugim zemljama da joj šalju oružje bez straha da će biti viđene kao strana u sukobu.

„Kada Ukrajina koristi svoje legitimno pravo na samoodbranu, podrška isporukama oružja ne može dovesti zemlju do toga da postane strana u ratu“, rekao je Bušman, dodajući da to nije samo njegovo lično mišljenje, već „mišljenje federalne vlade".

Zapadne zemlje snabdevaju Kijev oružjem od početka ruske vojne operacije u Ukrajini krajem februara. Isporuke su se uglavnom sastojale od pešadijskog oružja, prenosivih protivoklopnih i PVO sistema, kao i municije i goriva. Međutim, neke zemlje šalju i teže oružje. Slovačka je posebno potvrdila da je Kijevu poklonila PVO S-300.

Ukrajina je više puta zahtevala da joj njeni zapadni partneri obezbede tešku tehniku poput tenkova i aviona. Prag je, kako se prenosi, isporučio nekoliko tenkova Ukrajini, iako češki zvaničnici to nisu zvanično potvrdili. Nemačka odbrambena kompanija "Rajnmetal" takođe razmišlja o slanju starih nemačkih tenkova "Leopard 1" u Kijev, ali je nemački vicekancelar i ministar privrede Robert Habek kasnije rekao da oni neće biti spremni za borbu još neko vreme i da će im trebati meseci da budu upotrebljivi.

Rusija je više puta upozoravala NATO da ne šalje oružje Ukrajini te saopštila da će konvoje oružja smatrati legitimnim ciljevima. Ranije ove nedelje, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov upozorio je da će ruske snage posebno smatrati „američko-NATO transporte koji nose oružje preko ukrajinske teritorije“ kao takve.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AFP / Sergei Supinsky / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za