Srbija slavi Dan državnosti

15.02.2022. god.

Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srbski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Predsednik Aleksandar Vučić tradicionalno će uručiti odlikovanja najzaslužnijim pojedincima i institucijama. Dan državnosti biće obeležen i u Orašcu, u Marićevića jaruzi.

Na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, na Sretenje 1804. godine, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Karađorđe.

Seča knezova prethodila je odluci o podizanju ustanka. Prvi srbski ustanak zahvatio je najpre krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srbska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srbskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Sretenjski ustav donet 1835. godine

U Kragujevcu je 15. februara 1835. godine donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srbski nacionalni radnik izradio je tekst ustava, a Gligorije Vozarović bio je prvi koji je ukoričio i povezao Sretenjski ustav.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

U međuvremenu, srbski parlament proglasio je 9. februara promene Ustava iz oblasti pravosuđa koje su građani izglasali na referendumu održanom 16. januara 2022. godine.

Izvor
Tanjug
foto: © Ministarstvo odbrane Srbije/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
praznik

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pokrovsko-Kurahovski pravac: prodor ka Gornjaku i borbe na prilazima Mirnogradu

Stanje do 16:00, 27.9.2024.

Hronika specijalne vojne operacije za 24.9.2024.

Ruske snage drugi dan za redom izvode masovne udare po industrijskim objektima OSU u Zaporožju i Harkovu, kao i u privremeno okupiranoj Slavjansko-Kramatorskoj aglomeraciji.

RT: RT nikada neće pasti na nivo zapadnih metoda – glavna urednica

Margarita Simonjan optužila je SAD da se bave „skrivenom propagandom nacizma“

Južnodonecki pravac: pogoršanje operativne krize Oružanih snaga Ukrajine i juriš na Ugljedar

Stanje na terenu do 21:00, 24.9.2024.

Hronika specijalne vojne operacije za 23.9.2024.

Ruske snage izvele su raketni udar na jednu od radionica preduzeća „Motor Sič“ u okupiranom Zaporožju. Serija eksplozija takođe je odjeknula u Kramatorsku na okupiranom delu DNR-a.