Zjuganov: Sve partije Državne dume podržale da se priznaju Donjecka i Luganska Narodna Repubika

31.01.2022. god.

Državna duma smatra da je potrebno maksimalno podržati Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, izjavio je za RIA Novosti lider Komunističke partije Genadij Zjuganov.

Poslanici ove partije su prošle nedelje predstavili predsedniku apel sa zahtevom da se prizna nezavisnost republika Donbasa, da se sa njima pregovara o stvaranju pravnog osnova za međudržavne odnose i da im se pruži pomoć.

Kako je za RIA Novosti saopštio izvor, dokument bi mogao biti razmatran 14. februara.

Pre neki dan su održane međupartijske konsultacije.

„Postoji je zajednički stav da je potrebno pomoći u zaštiti DNR-a i LNR-a koliko god je to moguće. Dugo sam govorio i rekao da ako želite da prestane ovo beskrajno nasilje i ubistva, priznajmo volju građana ove dve republike da žive samostalnim životom, čuvaju svoj dom, svoj posao, svoj jezik i svoje mogućnosti. Priznajmo to i sve će biti u redu“, rekao je Zjuganov.

Ranije je zamenik predsednika Komunističke partije Nikolaj Kolomejcev saopštio da će Savet Državne dume u februaru razmotriti poziv Komunističke partije predsedniku Vladimiru Putinu da se priznaju Donjecka i Luganska Narodna Republika.

„Savet Državne dume odlučio je da razmotri rezoluciju u februaru“, rekao je on.

Poslanici Državne dume iz Komunističke partije su 19. januara zatražili od predsednika da razmotri ovo pitanje. Po njihovom mišljenju, priznanje DNR-a i LNR-a kao nezavisnih država pomoći će zaštiti naroda republika od spoljnih pretnji i jačanju stabilnosti u regionu.

Pored toga, predsednik se poziva da što pre obavi razgovor sa rukovodstvom Donjecka i Luganska kako bi se stvorio pravni osnov za međudržavne odnose i regulisali svi aspekti saradnje i uzajamne pomoći.

U petak je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin rekao da će konsultacije sa liderima partija o ovoj inicijativi biti održane sledeće nedelje.

On je dodao da je vreme da se donese ovakva odluka.

Donjecka i Luganska Narodna Republika proglasile su nezavisnost u proleće 2014. godine, nakon državnog udara u Kijevu. Od tada ukrajinske vlasti sprovode vojnu operaciju protiv njih u kojoj je, prema poslednjim podacima UN-a, ubijeno oko 13.000 ljudi.

Sporazumi iz Minska o rešavanju građanskog sukoba predviđaju prekid vatre, povlačenje teškog naoružanja sa linije dodira, kao i ustavnu reformu, čiji ključni elementi treba da budu decentralizacija i usvajanje zakona o posebnom statusu pojedinih regiona Donjecke i Luganske oblasti. Međutim, kijevske vlasti stalno odlažu sprovođenje sporazuma.

Istovremeno, Ukrajina je sada koncentrisala polovinu vojnih snaga u Donbasu i gađa pozicije narodnih milicija DNR-a i LNR-a, uključujući i zabranjenim naoružanjem. Tenzije u regionu podstiču SAD i druge zemlje NATO-a. Alijansa povećava isporuke oružja Ukrajini, gde se takođe povećao broj zapadnih instruktora. Prema rečima ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, to bi moglo da podstakne ukrajinske vlasti „na vojne avanture“, što predstavlja direktnu pretnju po bezbednost Rusije.

Vladimir Putin je ranije istakao da Rusija neće napustiti Donbas „bez obzira na sve“. Njegov portparol Dmitrij Peskov objasnio je da će Moskva nastaviti da pruža pomoć ljudima koji tamo žive.

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Vladimir Fedorenko/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
DNR
LNR

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za