RT: Rusija pozvala Izrael da „odmah“ okonča naseljavanje palestinskih teritorija i održi mir na svetim mestima u Jerusalimu

13.05.2021. god.

Moskva je pozvala izraelsku vladu da hitno okonča nasilne sukobe sa Palestincima, dok izraelske snage bezbednosti suzbijaju nemire u istočnom Jerusalimu i razmatraju kopnenu operaciju u Pojasu Gaze.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov razgovarao je sa Musom Abu Marzukom, visokim predstavnikom Hamasa, de fakto vlade u Gazi. Tokom razgovora, Marzuk je upozorio na pogoršanje humanitarne situacije u istočnom Jerusalimu, te je izvestio o granatiranju stambenih područja u Gazi.

Ministarstvo spoljnih poslova u Moskvi je kasnije izdalo saopštenje u kojem je "istaknuta važnost trenutnog okončanja nasilja, kao i neprihvatljivost napada na civile, bez obzira na njihovu nacionalnost i veru". Diplomate su dodale da se ovo odnosi i na „udare na civilne ciljeve na izraelskoj i palestinskoj teritoriji“. Insistirali su i da Izrael mora da održi „status kvo svetih mesta u Jerusalimu“ i da „odmah“ zaustavi sve aktivnosti naseljavanja u palestinskim oblastima.

Nemiri velikih razmera izbili su u palestinskim oblastima istočnog Jerusalima, u blizini Brda hram, jednog od najsvetijih mesta za vernike islama i Jevreja. Potezi izraelskih zvaničnika da isele više od 70 Palestinaca iz domova u obližnjem naselju Šeikh Džarah izazvali su negodovanje na Bliskom istoku i postali fokus međunarodne kampanje. Desničarske jevrejske organizacije pokrenule su pravnu akciju da preuzmu vlasništvo nad zemljom na kojoj su izgrađene rezidencije, dok je izraelski sud presudio da pripada verskim udruženjima od pre 1948. godine, kada je osnovana država. Jedan broj deložacija je zaustavljen.

Izraelske snage su od tada koristile suzavac i šok bombe u pokušaju da uguše nemire u istočnom Jerusalimu, u onome što je londonska organizacija "Amnesti internešenel" opisala kao "nasilnu i bezobzirnu silu protiv uglavnom mirnih palestinskih demonstranata" u podeljenom gradu. Na stotine ljudi je ranjeno, uključujući i demonstrante i desetine policajaca. Izraelska vlada insistira da preduzima samo proporcionalne mere.

Kao odgovor na to, oružane grupe u Gazi pokrenule su raketne napade na izraelsku teritoriju. Izraelska vlada izveštava da je ispaljeno najmanje 1.600 raketa, pri čemu je veliku većinu presreo sistem protivvazdušne odbrane zemlje „Gvozdena kupola“. Međutim, navodi se da je šest Izraelaca poginulo, uključujući dete, te da je više od 200 povređeno u eksplozijama. U drugom gradu zemlje, Tel Avivu, oglasili su se sirene, a stanovništvo je bilo prisiljeno da ode u skloništa.

Izrael je potom započeo udare na oko 600 ciljeva u Gazi, za koje je naveo da pripadaju Hamasu i militantnoj grupi "Islamski džihad". Izraelski zvaničnici navode da je nekoliko boraca, uključujući komandante ubijeno, dok palestinsko ministarstvo zdravlja navodi da je u napadima život izgubilo najmanje 67 ljudi. Muslimanski svet trenutno obeležava Ramazanski bajram, jednu od najsvetijih prilika u islamskom kalendaru, dok se bombardovanje nastavlja.

SAD su ponovile da je njihova podrška „izraelskoj bezbednosti, njegovom legitimnom pravu da brani sebe i svoj narod, od suštinske važnosti i da se nikada neće pokolebati“. Međutim, u saopštenju Bele kuće se dodaje da Jerusalim „mora biti mesto suživota“. Šef EU za spoljnu politiku, Žozep Borelj, takođe je naveo da je "neselektivno lansiranje raketa Hamasa i drugih grupa prema izraelskim civilima neprihvatljivo", te je dodao da odgovor zemlje mora biti "proporcionalan i sa maksimalnim uzdržavanjem u upotrebi sile". Dodao je da su predložene deložacije u naselju Šeik Džarah "predmet ozbiljne zabrinutosti" i da su "takve radnje nezakonite prema međunarodnom humanitarnom pravu i služe samo za podsticanje tenzija na terenu".

Kina, Norveška i Tunis su od tada uputile poziv Savetu bezbednosti UN-a, čiji je Rusija stalna članica, da pokrenu hitne razgovore kako bi se izborili sa rastućom krizom.

Oko 900.000 ljudi ruskog porekla spada u jednu od najvećih manjinskih grupa u Izraelu, koji žive u toj zemlji nakon široke emigracije iz SSSR-a, a kasnije i iz bivših sovjetskih država nakon sloma komunizma. Rusija je, zajedno sa SAD, jedna od nekoliko država koje priznaju Jerusalim kao glavni grad Izraela. Međutim, Moskva ima svoju ambasadu u Tel Avivu i dosljedno se protivi izraelskom naseljavanju u istočnom Jerusalimu, koji, kako je rekao bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, Rusija smatra glavnim gradom države Palestine.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © Reuters / Nir Elias / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za