Početna stranica > Novosti
Rusija treba da krene američkim stopama i povuče se iz Sporazuma o otvorenom nebu u bliskoj budućnosti, najverovatnije u maju, dok se u Moskvi pojačavaju sumnje da saveznici Vašingtona možda dele informacije sa američkim obaveštajcima.
Govoreći u Beču na sastanku koji se tiče vojne bezbednosti, Konstantin Gavrilov, šef ruske delegacije za kontrolu naoružanja, saopštio je da su druge strane u ugovoru ignorisale žalbe Moskve.
Prošlog maja, pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, Vašington je objavio o povlačenju iz Sporazuma o otvorenom nebu. To je potvrđeno šest meseci kasnije, u novembru.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Godinu nakon što je Tramp povukao SAD iz Sporazuma o otvorenom nebu, Rusija će takođe istupiti ako Bajden ne odluči da se ponovo pridruži
28.04.2021. god.
Rusija treba da krene američkim stopama i povuče se iz Sporazuma o otvorenom nebu u bliskoj budućnosti, najverovatnije u maju, dok se u Moskvi pojačavaju sumnje da saveznici Vašingtona možda dele informacije sa američkim obaveštajcima.
Govoreći u Beču na sastanku koji se tiče vojne bezbednosti, Konstantin Gavrilov, šef ruske delegacije za kontrolu naoružanja, saopštio je da su druge strane u ugovoru ignorisale žalbe Moskve.
Prošlog maja, pod tadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, Vašington je objavio o povlačenju iz Sporazuma o otvorenom nebu. To je potvrđeno šest meseci kasnije, u novembru.
Potpisan 1992. godine, sporazum je trebalo da deluje kao mera za izgradnju poverenja nakon Hladnog rata. Stupio je na snagu deceniju kasnije, a potpisnicima sporazuma je omogućio letove izviđakim avionima iznad teritorija drugih država, što u suštini znači da su strane mogle otvoreno da se nadgledaju bez ikakve eskalacije.
Budući da Amerika više nije deo programa, Rusija želi uveravanja da potpisnici Otvorenog neba, koji su takođe članovi vojnog bloka NATO-a, neće deliti svoje podatke sa SAD-om.
„Kao što je sada uobičajeno za naše protivnike, ove žalbe nisu uzete u obzir, a često nisu ni komentarisane“, rekao je Gavrilov.
„Izrazili smo načelnu spremnost da se pozabavimo ovim pitanjima, uključujući zabrinutost Rusije i naših partnera.“
Budući da Amerika više nije deo programa, Rusija želi uveravanja da potpisnici Otvorenog neba, koji su takođe članovi vojnog bloka NATO-a, neće deliti svoje podatke sa SAD-om.
„Kao što je sada uobičajeno za naše protivnike, ove žalbe nisu uzete u obzir, a često nisu ni komentarisane“, rekao je Gavrilov.
„Izrazili smo načelnu spremnost da se pozabavimo ovim pitanjima, uključujući zabrinutost Rusije i naših partnera.“
Međutim, primetio je da će „praktična diskusija“ biti moguća tek nakon što se SAD „jasno i nedvosmisleno“ izjasne da će se vratiti Sporazumu.
U januaru je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo da je pokrenulo interne procedure za povlačenje iz Sporazuma. U saopštenju se dodaje da je taj potez usledio nakon „nedostatka napretka u pregovorima oko produženja važenja Sporazuma pod novim okolnostima“.
U januaru je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo da je pokrenulo interne procedure za povlačenje iz Sporazuma. U saopštenju se dodaje da je taj potez usledio nakon „nedostatka napretka u pregovorima oko produženja važenja Sporazuma pod novim okolnostima“.
Ranije ovog meseca, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otkrio je da Moskva želi da ostane u Sporazumu ako je moguće, ali samo ako se SAD ponovo pridruže.
„Nemamo nikakvih saznanja da li će se Amerikanci vratiti ugovoru ili ne“, rekao je on.
„Uskoro očekujemo konačni stav po tom pitanju... Ne nameravamo da čekamo zauvek.“
Kako stvari stoje, 34 države su potpisnice Sporazuma, uključujući veći deo Evropske unije. Koncept je Sovjetskom Savezu prvi predložio 1955. godine američki predsednik Dvajt Ajzenhauer, ali ga je Moskva u početku odbila. Sporazum je konačno potpisan u Helsinkiju 37 godina kasnije, a na snagu je stupio deceniju kasnije.
Izvor: RT
„Uskoro očekujemo konačni stav po tom pitanju... Ne nameravamo da čekamo zauvek.“
Kako stvari stoje, 34 države su potpisnice Sporazuma, uključujući veći deo Evropske unije. Koncept je Sovjetskom Savezu prvi predložio 1955. godine američki predsednik Dvajt Ajzenhauer, ali ga je Moskva u početku odbila. Sporazum je konačno potpisan u Helsinkiju 37 godina kasnije, a na snagu je stupio deceniju kasnije.
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Sputnik / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stanje za 9:00 29.06.2024.
Kandidat za predsednika SAD sugerisao je da je incident bio čin rata koji je inscenirao Vašington
Ruske trupe su izvele kombinovani napad na objekte Oružanih snaga Ukrajine na teritoriji Ukrajine i deo Rusije pod kontrolom OSU. Mete su bili aerodromi i druga infrastruktura O
Pentagon ne zna da li su odbrambeni predmeti „izgubljeni ili uništeni“, pokazala je istraga
Glavni događaji se sada odvijaju na trgu Muriljo u centru bolivijske prestonice La Paza, gde se nalaze vladine zgrade. Nešto ranije, odvojene jedinice vojske zauzele su susednu teritoriju koristeći...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
