Oproštajno slovo Patrijarha srbskog g. Porfirija na sahrani novoprestavljenog episkopa Atanasija (Jevtića)

Braćo arhijereji, sveštenici, monasi i monahinje, verni narode svetosavske Hercegovine i svi vi, braćo i sestre sa raznih srbskih strana: od Kosova do Jadovna, od Soluna do Budima, gde god srbskih tića ima, pristigli u Trebinje i manastir Tvrdoš, da ispratite našeg oca i vladiku Atanasija na put iz smrti u život. U život večni! Još više - nebrojeno više - je nas koji smo u duhu sa vama i tugujemo što ne možemo poslednji blagoslov da primimo i poslednji celiv da damo. Među njima sam i ja, nekada mlađani i neuki, a vladika bi rekao neznaveni student prve godine teologije. Ali - njegov student, čime se beskrajno ponosim, i srce mi je puno kada to izgovorim ili pomislim, a verujem i mnogima vladikama, sveštenicima, monasima, koji su bili njegovi studenti, koji su ga tih davnih godina slušali na fakultetu, na javnim predavanjima u Beogradu, a i oni koji kao mirjani služe Crkvi, a nedeljom i praznikom su hrlili u manastir Vavedenje, gde je on, zajedno sa divnim profesorima, našim ocima Amfilohijem i Irinejem služio i na zemlji nam otvarao dveri Carstva nebeskog.