Zagrebačka optužnica za napad na Banske dvore predata je generalu Ljubomiru Bajiću i drugim okrivljenima, posredstvom Višeg suda u Beogradu, u originalu – na hrvatskom jeziku. Po zamolnici Hrvatske, sud u Beogradu je dostavio poštom optužnicu Županijskog državnog odvjetništva (ŽDO) iz Zagreba bez prevoda na srbski jezik. Hrvatsko tužilaštvo je sastavilo i objavilo optužnicu krajem decembra, gotovo tri decenije posle vazdušnog napada na sedište Franje Tuđmana, prenosi Politika.
Pravni zastupnik generala Bajića i pilota JNA iz ove optužnice, advokat Dušan Bratić, kaže za „Politiku” da su optuženi vratili pisma obratnom poštom sudiji za prethodni postupak Milanu Dilpariću sa zahtevom da im se obezbedi prevod na srbski jezik i ćirilično pismo.
– Molim vas da naložite sudiji Dilpariću da se izvrši prevođenje optužnica, pa da se tek nakon prijema prevoda od strane optuženih izvesti država molilja da su optužnice primljene, kako bi mogli da vrše svoje pravo na odbranu i blagovremeno ulože odgovor na optužnicu – napisao je advokat Bratić u molbi predsedniku Višeg suda u Beogradu Aleksandru Stepanoviću.
Obratio se i sudiji Milanu Dilpariću, podsetivši ga pritom da je u slučaju „Pogledić”, gde je optužen pripadnik paravojske, takođe po zamolnici Hrvatske, naložio prevođenje rešenja o sprovođenju istrage koje treba da obavi sudski prevodilac za hrvatski jezik.
– Zahtevam da za okrivljene, generala Bajića, pukovnika Jeremića, pukovnika Miličevića, pukovnika Dopuđu i pukovnika Čedu Kneževića, obezbedite primenu Ustava Republike Srbije i Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije i odredite prevođenje optužnice na srbski jezik i ćiriličko pismo pa nakon toga izvršite uručenje i potom tek obaveštavanje Hrvatske o datumu uručenja – navodi se u dopisu sudiji za prethodni postupak.
„Politika” se obratila Višem sudu u Beogradu sa pitanjem da li je istina da je optužnica našim državljanima uručena na hrvatskom jeziku i da li će biti prevedena: „Optužnica ŽDO u Zagrebu data je prevodiocu Branislavi Čolović”, bio je odgovor koji smo dobili iz Višeg suda u Beogradu.
Dakle, naš sud je naložio prevod i poštovanje ustavnih i zakonskih prava okrivljenih u ovom slučaju, ali tek posle intervencije osumnjičenih i branioca Dušana Bratića, koji je u pismu sudiji naglasio vojne činove okrivljenih u drugoj državi, nastaloj posle nasilnog otcepljenja od SFRJ, koju su oni branili.
Naglasio je da je Ljubomir Bajić general major i pilot supersonične avijacije, a da su Slobodan Jeremić, Đuro Miličević, Ratko Dopuđa i Čedo Knežević po činu pukovnici i piloti.
– Sudija za prethodni postupak Milan Dilparić napisao je u jednom odgovoru na moju pritužbu da ja uporno u podnescima pored imena osumnjičenih navodim njihove činove u vojsci, a da to nije od značaja i da su svi jednaki u krivičnom postupku, naglašavajući da je nebitno da li je neko pešadinac ili artiljerac. To pokazuje da sudiji smeta obrazovanje okrivljenih, koji su odlikovani, njihov društveni položaj i priznate zasluge za narod i državu – kaže Bratić.
Obratio se i Županijskom sudu u Zagrebu, koji je generalu Bajiću odredio hrvatskog branioca po službenoj dužnosti, sa zahtevom da njemu i kolegi Dimitriju Iliću iz Beograda dozvoli da zastupaju svog branjenika.
– Krivični postupak zbog sumnje da su optuženi izvršili raketiranje i bombardovanje Banskih dvora je po prirodi stvari činjenično izuzetno složen i isprepleten suptilnim odnosima pripadnika vojne organizacije koje prati zakonom ustanovljena obaveza čuvanja vojnih tajni, zbog čega su ograničeni u svojoj odbrani. Na drugoj strani svim optuženima je odmah po donošenju rešenja o sprovođenju istrage određen istražni pritvor zbog čega ne mogu da dođu na suđenje jer bi nevini bili lišeni slobode i faktički u Hrvatskoj izdržavali kaznu zatvora pre suđenja – navodi Dušan Bratić.
Ove činjenice je naglasio u pismu zagrebačkom sudu, ukazujući da pravo na izabranog branioca okrivljenima garantuju Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, međunarodni ugovori, ali i Ustav Republike Hrvatske.
– Nasuprot tim garancijama stoji Zakon o odvjetništu Republike Hrvatske koji propisima suprotnim međunarodnom pravu i sopstvenom Ustavu sprečava ostvarenje dostignutih sloboda i prava čoveka i građanina – objašnjava Bratić.
„Upravo iz ovih razloga sudovi U BiH odlukama postupajućih veća za ratne zločine omogućavaju braniocima iz inostranstva da brane optužene koji su njih izabrali, dok u Srbiji zakonodavstvo takve prepreke i ne postavlja pa advokati iz Hrvatske pred sudovima i drugim državnim organima slobodno obavljaju svoju zastupničku službu”, navodi u pismu Županijskom sudu u Zagrebu.
U spisima predmeta „Banski dvori” su adrese i brojevi telefona svih optuženih, ali ne i hrvatske „odvjetnice”, branioca po službenoj dužnosti. Ona nije ni pokušala da stupi u kontakt sa branjenicima u Srbiji, niti se iko od hrvatskih advokata interesovao da prisustvuje prvom saslušanju okrivljenih u Beogradu.
Politika