RT:„Dogovorili smo se da zadržimo status kvo“: Putin kaže da se mora održati odnos snaga u spornom Karabahu

Primirje između Rusije i Jermenije uz posredovanje Rusije pomoglo je zaustavljanju nasilja u regionu Nagorno-Karabah, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. Njegov status ostaje nerešen, ali put za „normalizaciju“ je otvoren, dodao je on.

„Konačni status Nagorno-Karabaha nije rešen, složili smo se da zadržimo postojeći status kvo“, rekao je Putin, govoreći o sudbini spornog regiona koji je od septembra postao poprište žestokog vojnog sukoba između dve zemlje.

Zaustavljanje tragedije

Primirje uz posredovanje Moskve pomoglo je zaustavljanju krvoprolića, rekao je ruski predsednik, nazvavši ga jednim od najvažnijih rezultata razgovora sa jermenskim i azerbejdžanskim rukovodstvom. Nedavno ponovo pokrenuti sukob nazvao je pravom „tragedijom“ koja je pogodila mnoge porodice sa obe strane.

„Preko 4.000 ljudi je poginulo prema zvaničnim procenama. Verujem da je broj žrtava veći. Desetine hiljada je povređeno ili osakaćeno”, rekao je Putin.

Primirje je Azerbejdžanu prepustilo kontrolu nad nekim oblastima u spornom regionu, ostavljajući planinski prevoj dug šest kilometara kao jedini preostali put koji povezuje Nagorno-Karabah sa samom Jermenijom. Ipak, Putin je rekao da je održavanje ravnoteže snaga u regionu jednako važno kao i zaustavljanje sukoba.

Očuvanje ravnoteže

„Smatrali smo da treba održati ravnotežu snaga čak i uprkos tako ozbiljnom razvoju događaja“, rekao je on, dodajući da je Rusija preduzela „sve napore“ da se Jermenija ne oseća „napušteno“.

Primetio je da Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) - vojni savez nekoliko bivših sovjetskih država, kojima pripadaju Rusija i Jermenija - nije mogla da se umeša u sukob na strani Jerevana.

„Prema međunarodnom zakonu, Nagorno-Karabah i susedne oblasti su neosporne azerbejdžanske teritorije“, rekao je Putin, dodajući da je ODKB mogao da interveniše samo u slučaju agresije na jednog od njeenih članica, ali „niko nije zadirao u teritoriju Jermenije“.

Tokom primirja, ruski mirovnjaci će zaštititi preostalu rutu koja povezuje Nagorno-Karabah sa jermenskom teritorijom, koja je takođe poznata i kao Lačin koridor.

Govoreći o turskoj „otvorenoj podršci“ Bakuu u nedavnom sukobu, Putin je rekao da, iako se o tome mogu davati različite ocene, Ankara teško može biti optužena za kršenje međunarodnog prava. Moskva je uspela da ubedi Azerbejdžan i Tursku da ograniče učešće Ankare u nadgledanju primirja kako bi se izbegla potencijalno negativna reakcija Jerevana, primetio je on.

Odnosi između Jermenije i Turske zategnuti su zbog pogroma od strane Otomanskog carstva nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata. Jerevanska i jermenska udruženja širom sveta to nazivaju genocidom. Ankara te događaje ne prepoznaje kao takve.

Prema sporazumu, turske snage ne mogu biti prisutne na terenu kao mirovne snage, ali i dalje mogu na daljinu da nadgledaju primirje kroz misije bespilotnih letelica putem zajedničkog centra sa Rusijom.

Put ka normalizaciji

Ruski lider veruje da je mirovni sporazum postavio temelje potencijalnog puta napred.

„Strane su se dogovorile o obnavljanju saobraćajnih komunikacija, ekonomskih veza. Ovo je od najveće važnosti i stvara dobru osnovu za normalizaciju odnosa na duži rok“, rekao je Putin, dodajući da bi mogla biti dobra ideja da se usredsredi na socijalne, ekonomske i humanitarne aspekte krize.

Ako Baku i Jerevan uspeju da vrate odnose na put i stvore uslove za „normalan život“ svog naroda, posebno u zoni sukoba, to bi doprinelo rešavanju statusa spornog regiona, smatra predsednik.

Putin je povratak izbeglica u ratom razorenu regiju nazvao „veoma važnim“ i „vrlo osetljivim“ pitanjem, dodajući da je ruskim mirovnjacima raspoređenim u Nagorno-Karabahu povereno nadgledanje ovog procesa.

Izvor: Vostok / RT