RT: Ruski mirovnjaci počeli sa raspoređivanjem u Nagorno-Karabah u okviru mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana

Nekoliko minuta nakon potpisivanja mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana, Rusija je počela da raspoređuje mirovne snage u sporni region Nagorno-Karabah. Avioni i kolone vozila već su na putu.

Nekoliko transportnih aviona Il-76 poletelo je iz Uljanovska, noseći prvu grupu mirovnih trupa, potvrdilo je Ministarstvo odbrane Rusije oko 02:30 po moskovskom vremenu.

Video koji je objavilo Ministarstvo odbrane prikazuje konvoj sastavljen od kamiona, oklopnih transportera i drugih pomoćnih vozila koji se takođe probija do regiona.


Iako Ministarstvo odbrane nije razjasnilo gde je tačno konvoj snimljen, na video snimku koji je ekskluzivno dobio RT vidi se veći broj vojnih vozila koja stižu u jermenski grad Goris, udaljen oko 90 kilometara od Stepanakerta.


Sporazum, koji je stupio na snagu u ponoć po moskovskom vremenu, predviđa raspoređivanje 1.960 ruskih vojnika, 90 oklopnih vozila i 380 drugih vozila.

Ministarstvo odbrane saopštilo je da će 15. Izdvojena motorizovana brigadna iz Centralne vojne oblasti biti određena za mirovne snage i činiće glavni oslonac raspoređivanja. Njihovo komandno mesto biće postavljeno u blizini Stepanakerta, glavnog grada sporne regije.

Te snage će zameniti jermenske koje su trenutno raspoređene duž linije kontrole i obezbediti koridor između preostale teritorije Nagorno-Karabaha i same Jermenije nakon teritorijalnih ustupaka za koje se Jerevan obavezao Bakuu. Sporazum predviđa da mirovnjaci ostanu pet godina, sa automatskim produženjem na pet godina, ukoliko se ne usprotivi jedna od strana.

Primirje, koje je azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev ocenio kao „istorijsko“, a jermenski premijer Nikol Pašinjan opisao kao „bolno“, ali neophodno, usledilo je nakon šest nedelja teških borbi u tom području.

Nagorno-Karabah, etnička jermenska enklava nekada u granicama Sovjetske Republike Azerbejdžan, otcepio se 1991. godine kada je Sovjetski Savez počeo da se rasoada. Sukob je zamrznut primirjem 1994. godine, ali je ponovo izbio krajem septembra.

Situaciju je pogoršala činjenica da je Azerbejdžan dobio aktivnu podršku od članice NATO-a Turske, dok je Jermenija članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, vojnog saveza sa Rusijom.

Azerbejdžan je saopštio da će turski mirovnjaci takođe biti raspoređeni u regionu, ne pružajući dodatne detalje. Ankara je podržala Baku u naporima da se reši sukob oko onoga što Azerbejdžan naziva „okupiranim teritorijama“.

Izvor: Vostok / RT

Čitajte više na Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije