PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE
PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća . Al od Sunca više gore , ti kristali zvani suze , kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole , na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma , ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu , ti životi prekinuti sad su munje opomene , petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene .. Petrovdane , Petrovdane i jabuko petrovačo na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu i mladice stignu nove , memorijom da prenesu ljubav oca u vekove . Kad protrče deca putem , sa lilama u rukama , da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama , ne palite nikad žene , te svetice naše majke , nosile nas ispod pupka , na rukama ko naramke . Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju , tu toplinu , taj zagrljaj , koju nađeš u žuboru i šumoru , ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu tom nesoju , na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju . Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi , da ti Sunce zorom sija , ti se seti Petrovdana i spaljenih svetih žena , baklja u ruci naslednika , škripanje zuba pred inkzizitorima . Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš oca , ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca . Ulicom se vatre pale , običaji to su stari , da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali . Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače , pronesoše vatre putem i jabuku neko zvaće , bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju , nego baklje i lomače , gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći , to zverinje nikad više , Pravoslavcu ni na oči , niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože , sećajte se i pamtite , da se monstrumi ne množe . Slavica Jovanović novinar i književnik Prnjavor Mačvanski Beleška o autoru Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i književnik .Autor osam objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I ubi drvo čoveka" , "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća . Al od Sunca više gore , ti kristali zvani suze , kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole , na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma , ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu , ti životi prekinuti sad su munje opomene , petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene .. Petrovdane , Petrovdane i jabuko petrovačo na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu i mladice stignu nove , memorijom da prenesu ljubav oca u vekove . Kad protrče deca putem , sa lilama u rukama , da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama , ne palite nikad žene , te svetice naše majke , nosile nas ispod pupka , na rukama ko naramke . Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju , tu toplinu , taj zagrljaj , koju nađeš u žuboru i šumoru , ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu tom nesoju , na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju . Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi , da ti Sunce zorom sija , ti se seti Petrovdana i spaljenih svetih žena , baklja u ruci naslednika , škripanje zuba pred inkzizitorima . Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš oca , ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca . Ulicom se vatre pale , običaji to su stari , da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali . Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače , pronesoše vatre putem i jabuku neko zvaće , bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju , nego baklje i lomače , gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći , to zverinje nikad više , Pravoslavcu ni na oči , niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože , sećajte se i pamtite , da se monstrumi ne množe . Slavica Jovanović novinar i književnik Prnjavor Mačvanski Beleška o autoru Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i književnik .Autor osam objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I ubi drvo čoveka" , "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća . Al od Sunca više gore , ti kristali zvani suze , kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole , na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma , ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu , ti životi prekinuti sad su munje opomene , petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene .. Petrovdane , Petrovdane i jabuko petrovačo na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu i mladice stignu nove , memorijom da prenesu ljubav oca u vekove . Kad protrče deca putem , sa lilama u rukama , da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama , ne palite nikad žene , te svetice naše majke , nosile nas ispod pupka , na rukama ko naramke . Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju , tu toplinu , taj zagrljaj , koju nađeš u žuboru i šumoru , ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu tom nesoju , na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju . Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi , da ti Sunce zorom sija , ti se seti Petrovdana i spaljenih svetih žena , baklja u ruci naslednika , škripanje zuba pred inkzizitorima . Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš oca , ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca . Ulicom se vatre pale , običaji to su stari , da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali . Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače , pronesoše vatre putem i jabuku neko zvaće , bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju , nego baklje i lomače , gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći , to zverinje nikad više , Pravoslavcu ni na oči , niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože , sećajte se i pamtite , da se monstrumi ne množe . Slavica Jovanović novinar i književnik Prnjavor Mačvanski Beleška o autoru Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i književnik .Autor osam objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I ubi drvo čoveka" , "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća .
- Izvor
- Slavica Jovanović
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.