Velika subota

18.04.2020. god.

Statije na Veliku subotu

„Živote Hriste, bio si položen u grob, i anđelske vojske se užasavahu, slaveći Tvoje snishođenje."

„Jedan od Trojice radi nas u telu pretrpe prezrenu smrt, užasava se sunce i drhće zemlja."„Sudija sveta kao osuđenik stade pred Pilata sudiju i bi osuđen nepravedno smrću na krsnom drvetu".

„Sunce a ujedno i mesec pomračivši se Spasitelju, ponašaju se kao dobrorazumne sluge; koji oblače crnu odeću".

„Kao čovek umireš Spasitelju dobrovoljno, i kao Bog vaskrsnuo si mrtve iz grobova i dubine grehova".

„Ko će iskazati zaista, novi strašni događaj? Jer onaj koji vlada stvorenjem danas prima stradanje i umire za nas".

„Veličamo Te, Isuse Care i poštujemo pogreb i stradanja Tvoja, kojima si nas spasao od propasti".

„O gore i humke i množine ljudi, plačite svi i tužite sa mnom materom vašega Boga."

„O slatko moje proleće, čedo moje najslađe, kamo zađe Tvoja lepota?"

„Dostojno je veličati Tebe životodavca koji si na krstu ruke raširio i satro moć neprijatelja."

SINAKSAR NA SV. I VELIKU SUBOTU

Stihovi:

Uzalud grob čuvaš, stražo:

grobnica neće zadržati Život Samobitni.

Na svetu i Veliku subotu praznujemo bogotelesno pogrebenje Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegov silazak u ad, kojim je ljudski rod, izbavljen od pogibelji, prešao u večni život.

Sve dane nadvisuje sveta i velika Četrdesetnica, ali iznad svete Četrdesetnice je sveta i velika (strasna) sedmica, i iznad same velike sedmice je ova Velika i sveta subota. Ovu sedmicu ne zovemo Velikom zato što su njeni dani ili časovi iznad (ostalih), no zato što su u toj sedmici učinjena velika i natprirodna čuda i izvanredna dela našeg Spasitelja, a naročito na današnji dan. Kao što je prilikom prvog stvaranja sveta Bog najpre sazdao sve tvari i najposle, šestog dana, stvorio najdivniju, čoveka, a onda, sedmog dana, počinuo od svih svojih dela, osvetio taj dan i nazvao ga subotom, što znači počinak, tako je i prilikom stvaranja umnog poretka najpre divno završio sve (delo iskupljenja), zatim šestog dana (u petak) ponovo stvorio smrtnog čoveka i obnovio ga živonosnim krstom i smrću, a onda, na današnji, opet sedmi dan, Gospod je otpočinuo savršenim počinkom od dela tako što je počinuo životu prirođenim i spasiteljskim snom. Bog Reč telom silazi u grob; silazi i u ad sa svojom besmrtnom i božanskom dušom, koja se kroz smrt odvojila od tela: Nju je On predao u ruke Oca; Njemu je On dobrovoljno prineo i svoju krv, koja je postala naše izbavljenje. Ali duša Gospoda nije bila zadržana u adu, kao duše drugih svetih. Zašto? Zato što praroditeljsko prokletstvo ništa nije učinilo njoj, kao ovima. Naš neprijatelj, đavo, nije dotakao ni krv, kojom smo iskupljeni, iako je vladao nama, jer kako je mogao otimač đavo da otme i poslanog od Boga, pa još i samog Boga? Uostalom, Gospod naš Isus Hristos uselio se u grob telesno sa Bogom, koji se potpuno sjedinio s telom, no On je (istovremeno) bio i u raju sa razbojnikom i, kako rekosmo, u adu sa svojom oboženom dušom, i natprirodno bio sa Ocem i saprisustvovao Svetom Duhu – u svemu je bio, kao neopisani (bezgranični) Bog, i Božanstvo ni na koji način nije postradalo ni u grobu, ni na krstu. Gospodnje telo je iskusilo i propadljivost [φθορά], tj. razrešenje duše od tela, ali nikako nije propalo [διαφθορά], tj. nije potpuno uništeno, nisu potpuno iščezle stihije od kojih je sastavljeno. Ali Josif je, skinuvši sa drveta sveto telo Gospoda, pogrebao telo Gospodnje u novi grob u vrtu, i na ulazu u grobnicu stavio veoma veliki kamen. Sutradan pak po petku, Judejci priđoše Pilatu i rekoše: „Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: Posle tri dana ustaću (Mt 27,63). Zato bi, čini nam se, bilo dobro da tvoja vlast naredi da se kod groba postavi vojnička straža.“ Pilat odgovori: „Ako je On varalica, zašto se brinete za reči onoga koji je bio živ, kada je sada nesporno umro?“ Kada je rekao: Ustaću – možda su oni izveli ovakav zaključak iz Joninog primera.

U svakom slučaju, ako se kraj groba postavi straža, neće biti krađe. Kakvo bezumlje! Radili su za sebe, a nisu shvatali da su to okretali protiv sebe. I eto, kada je Pilat naredio, oni su postavili vojničku stražu i grob brižljivo zapečatili i utvrdili. I to zato da vaskrsenje Gospoda, u prisustvu stranih stražara i pečata, ne bi moglo biti preinačeno. Ali od tog trena, čim je osetio najmoćniju silu, ad je počeo da drhti i da se smućuje; i ubrzo nakon toga ad, koji je nepravedno progutao, izbacuje i Hrista, najtvrđi i krajeugaoni kamen, i one koje je od veka smeštao u svoju utrobu kao svoju hranu.

Neiskazanim silaskom Tvojim, Hriste Bože naš, pomiluj nas. Amin.

SVETOG JOVANA ZLATOUSTA BESEDA 89. NA JEVANĐELJE PO MATEJU

Sutradan pak po petku sabraše se

prvosveštenici i fariseji kod Pilata govoreći:

Gospodaru, setismo se da onaj varalica

kaza još za života: Posle tri dana ustaću.

Zato zapovedi da se utvrdi grob do trećega dana

da ne.dođu kako učenici njegovi noću,

da ga ne ukradu i ne kažu narodu:

Ustade iz mrtvih; i biće poslednja prevara gora od prve.

(Mt 27,62-64)

Laž na svakom mestu protivureči samoj sebi i čak, uprkos svojoj želji, biva izrečena u odbranu istine. Tako, pogledaj: moramo verovati u to da je Hristos umro, bio pogreben i vaskrsao, pošto sve to potvrđuju čak sami njegovi neprijatelji. I zaista, udubi se u njihove reči, koje potpuno potvrđuju sve to: Setismo se, kažu oni, da onaj varalica kaza još za života (dakle, On je umro!):Posle tri dana ustaću. Zato zapovedi da se utvrdi grob (zar iz ovoga nije jasno da je On pogreben?!), da ne dođu kako učenici i ukradu Ga. Ako grob, dakle, bude zapečaćen, nikakve prevare neće biti? Razume se, prevara neće biti moguća! Tako vaša predupređujuća molba prerasta u nepobitan dokaz u prilog Njegovog vaskrsenja. I zaista, da je grob bio zapečaćen, ne bi bilo apsolutno nikakve prevare, no ako nije bilo prevare, a grob ipak nađen prazan, onda je očigledno jasno i bespogovorno da je On vaskrsao. Vidiš li kako oni nehotice pomažu da se ustanovi potpuna nesumnjivost ove istine. Obrati takođe pažnju na to kako tu okolnost visoko cene i učenici, koji ne skrivaju ništa od onoga što su rekli Hristovi neprijatelji, iako su govorili i sramne stvari. Oni Njega nazivaju varalicom, i učenici su i to zapisali. Ove reči ujedno otkrivaju i bezdušnost Isusovih neprijatelja, pošto čak ni posle Njegove smrti nisu mogli da se oslobode svog gneva. Osim toga, treba objasniti u kom smislu je On rekao: Posle tri dana ustaću. Bolje objašnjenje ovih reči nigde nećeš naći osim u praslici proroka Jone. Zbog ovoga su nerazumni Judejci potpuno shvatali Hristove reči, pa opet su to dobrovoljno činili. A šta im je Pilat rekao? Imate stražu, idite te utvrdite kako znate (st. 65,66). Pilat ne dozvoljava da samo vojnici zapečate grob. Budući da je bio obavešten o Hristovim delima, on nije želeo da postupa zajedno sa Judejcima, i samo da bi se otarasio njih, dao je dozvolu i rekao: „Pečatite kako znate da kasnije ne biste mogli da okrivljujete druge.“ I zaista, da su samo vojnici pečatili, Judejci ne bi mogli da kažu (mada bi to bilo neverovatno i nesumnjivo lažno, ali bi u ovom slučaju mogli reći) da su vojnici dozvolili da telo bude ukradeno i time bi učenicima dali mogućnost da sačine priču o vaskrsenju. Ali sada, kada su sami sve učinili da preduprede prevaru, oni to nisu mogli da kažu. Vidiš li kako se nehotice brinu za istinu? Oni su sami prišli Pilatu, sami su ga molili, sami su zapečatili grob zajedno sa stražom, tako da su sami sebe okrivili i izobličili.

Da je telo i pored svega upravo sada ukradeno, kad bi to bilo ako ne u subotu, i na koji način? Pa toga dana nije dozvoljen izlazak. Ako dozvolimo mogućnost da su učenici narušili zakon, onda nije jasno kako su takvi bojažljivi ljudi krenuli protiv zakona? Sem toga, kako su mogli da ubede narod, kojim rečima, kakvim sredstvima? Čime se objašnjava ta spremnost na sve, s kojom su oni stajali iza mrtvaca? Kakvu nagradu ili čast su mislili da će dobiti? Oni su pobegli čak od Njega živog, čim su videli da je uhvaćen: pa kako su posle (Njegove) smrti mogli tako smelo sve da čine u Njegovu zaštitu, ako On nije vaskrsao? Može li se ovo smatrati izmišljotinom? Da učenici i nisu hteli i nisu mogli izmisliti vaskrsenje koje se nije stvarno desilo, jasno je iz sledećeg. Njima je bilo mnogo govoreno o vaskrsenju: čak je Hristos neprestano govorio (tako su rekli i Njegovi neprijatelji) da će posle tri dana ustati. Zato je jasno da bi se učenici, da On nije vaskrsao, morali okrenuti od Njega jer bi videli da su obmanuti, i da ih zbog Njega ceo narod proganja, izgoni iz kuća i gradova, i u svakom slučaju ne bi želeli da šire takav glas o Njemu, kao oni koji su obmanuti i zbog Njega podvrgnuti najvećim nevoljama. A da oni čak nisu imali ni mogućnost da izmisle vaskrsenje i u slučaju da se ono zaista nije dogodilo, o tome ne treba ni govoriti. Čemu bi mogli da se nadaju u tom slučaju? Na snagu svoje reči? Pa oni su bili veoma neuki ljudi. Na veliko bogatstvo? Ali oni nisu imali ni štapa, ni obuće. Na znamenitost roda? Ali oni su bili obični ljudi i poticali su od običnih. Na veličinu zavičaja? Ali oni su bili rodom iz malo poznatih mesta. Na svoju mnogobrojnost? Ali njih nije bilo više od jedanaest, pa i oni su se rasuli. Na obećanja svog Učitelja? Ali koja? Ta, ako On nije vaskrsao, onda ni Njegova obećanja za učenike nisu mogla biti pouzdana. Čime su, napokon, mogli da ukrote razbesneli narod? Kad prvovrhovni apostol nije pretrpeo reči žene sluškinje i kad su se svi ostali rasuli čim su videli svezanog, kako bi im onda palo na pamet da idu na kraj sveta i šire izmišljenu priču o vaskrsenju? Kad jedan nije mogao da izdrži pretnju žene, a ostali sliku okova, kako su onda mogli da ustanu protiv careva, vladara i naroda, gde (su pretile sprave za mučenje): mačevi, usijano gvožđe i peći, i gde se svakog dana mnogo puta pojavljivala opasnost smrti, ako nisu dobili silu i osnaženje od Vaskrsloga? Ako su bila učinjena tako velika čuda, i ako Judejci nisu uvažavali nijedno od njih, već su raspeli Onoga koji je učinio ta čuda, zar su oni mogli da poveruju u obične reči o vaskrsenju? Ne, to uopšte nije moglo biti, i sve je stvorila isključivo sila Vaskrsloga!

Vidi, kako su smešni zlobni planovi Hristovih neprijatelja! Setismo se, govore oni, da onaj varalica kaza još za života: Posle tri dana ustaću. Ali ako je On bio varalica i ako se badava hvalisao, zašto se onda bojite, bežite i toliko uznemirujete? Bojimo se, govore, da Ga kako ne ukradu učenici Njegovi i sablazne narod. Iako je već dokazano da to uopšte ne može služiti kao osnova za njihovu molbu, zloba se, i pored svega, zbog svoje upornosti i bestidnosti ipak odlučuje na bezumno delo. Oni naređuju da grob bude zapečaćen tri dana, kao da time nastavljaju borbu protiv Njegovog učenja i želju da pokažu kako su oni i pre znali da je On varalica, pa ga sada zbog toga svojom mržnjom prate do samog groba. Hristos je ubrzo i vaskrsao upravo zato da ne bi govorili da je lagao i bio ukraden. I zaista, to što je Hristos ubrzo vaskrsao nije moglo biti uzeto kao osnov za prigovor: izgledalo bi sumnjivo da je kasnije ustao iz mrtvih. Da On nije vaskrsao tada kada su oni stajali na mestu Njegovog pogrebenja i čuvali grob, nego tri dana kasnije, nakon njihovog udaljenja, oni bi imali razloga da na svoj način pričaju o tome što se desilo i prigovaraju (učenicima), makar i bezumno. No On je predupredio njihovo udaljavanje i vaskrsao da bi oni ostali i bez tog bestidnog izgovora. Tako se (ponavljam) vaskrsenje moralo desiti dok su oni bili kod groba i čuvali, tj. u toku tri dana; a da se ono, u protivnom, desilo u njihovom odsustvu, to delo bi moglo da izaziva podozrenje. Zato je Gospod dopustio da se grob, shodno njihovoj želji, zapečati i pored njega postave vojnici. U ovom slučaju njih više nije uznemiravalo to što lukavo udešavaju svoje rabote i što u neku ruku rade u subotu: oni su imali u vidu jedino ona razmišljanja na koja ih je navodila zloba i nastojali su da ih ostvare, što je bilo delo krajnjeg bezumlja i straha koji ih je silno uznemiravao pošto su se oni koji su uhvatili živog bojali umrlog. A ako je On bio običan čovek, zašto gubiti prisustvo duha? … (Evo zašto): neka znaju da je On, budući živ, dobrovoljno poneo sva stradanja – i gle: pečat, kamen, vojnička straža, i sve to nije moglo da zadrži mrtvaca. U svojim uzrujanim trčkaranjima Judejci, tako, stižu samo do toga da se vest o pogrebenju širi, a ujedno i vaskrsenje dobija veliku verodostojnost zato što su se i vojnici stalno nalazili kod groba i sami sve nadzirali. A pošto minu subota, na osvitku prvog dana nedelje, dođoše Marija Magdalina i druga Marija da osmotre grob. I gle, zemlja se zatrese veoma; jer anđeo Gospodnji siđe s neba, i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i seđaše na njemu. A lice njegovo beše kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg (Mt 28,13). Anđeo dolazi posle vaskrsenja. Zašto on dolazi i odvaljuje kamen? On to čini radi žena koje su ga tada videle u grobu. Da bi one poverovale u Hristovo vaskrsenje, daje im se mogućnost da vide prazan grob, i zato se odvaljuje kamen. A zemljotres se desio da bi se žene probudile i ustale: one su se spremale da telo pogrebenog pomažu uljem, a kako se to dešavalo noću, sasvim je moguće da su neke od njih spavale. A zašto im je, pitaš, anđeo rekao: Ne bojte se vi. On pre svega hoće da predusretne njihov strah i tek tada da razgovara o vaskrsenju. A reč vi služi, s jedne strane, kao izraz velikog uvažavanja, a sa druge, ukazuje da Judejce, koji su se drznuli na zlodelo, ako se samo ne pokaju, čekaju najveće nesreće. „Ne treba vi“ – kao da govori anđeo – „da se bojite, no oni koji su ga raspeli.“ On je tako predupredio njihov strah i rečima i pogledom (jer se, kao onaj koji je doneo radosnu vest, pojavio sav u sjaju svetlosti), a onda im govori: Jer znam da Isusa raspetoga tražite (st. 5). Anđeo se ne stidi da Njega naziva raspetim zato što je raspeće najveće blago. Ustade (st. 6). Iz čega se to vidi? Iz reči: Kao što je kazao. „Ako meni ne verujete“, govori on, „setite se Njegovih sopstvenih reči i nećete se prema meni odnositi sa nepoverenjem.“ Zatim, evo još dokaza: Hodite da vidite mesto gde je ležao. Kamen je bio odvaljen da bi se i iz ovoga mogao dobiti dokaz. I recite učenicima… on će pred vama otići u Galileju. On i drugima poverava da blagoveste, što naročito primorava da se poveruje u vaskrsenje. Pri tom je on predivno rekao: u Galileju jer ih to čuva od raznih pustolovina i opasnosti i, prema tome, ne dozvoljava strahu da postane prepreka za veru. I iziđoše iz groba sa strahom velikim i radošću (st. 8). Zašto tako? Zato što su videle zapanjujuće i neverovatno delo: videle su da je prazan grob u koji je pre toga bilo položeno telo. Anđeo ih je doveo ovde da budu svedokinje i jednog i drugog, tj. i groba i vaskrsenja. I zaista, žene su morale da shvate da niko nije uzimao telo jer se kraj njega stalno nalazilo toliko vojnika i da se prazan grob nije mogao objasniti ničim drugim do time da je umrli vaskrsao. One se upravo zato i raduju i čude, a za svoju čvrstinu dobijaju i nagradu: one prve vide i blagoveste, i to blagoveste ono što su čule i u šta su se uverile svojim očima.

Kad žene iziđoše sa strahom i radošću, srete ih Isus govoreći: Radujte se! A one pristupivši uhvatiše se za noge njegove (st. 9). One su s neiskazanom radošću pristupile Gospodu i poklonile se kad su ga dotakle i time dobile novi dokaz i potvrdu da je vaskrsao. A zašto im On govori: Ne bojte se. Ovim rečima On opet, kao i anđeo, progoni njihov strah i time priprema pogodniji put vere. Nego idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju, i tamo će me videti.Obrati pažnju na to da i sam Isus kroz žene šalje učenicima radosnu vest i za sami ovaj pol, lišen prava i poštovanja, vraća uvažavanje, obećava bolju budućnost i tako olakšava njihov težak položaj. Možda će neko i od vas, kao i hvale dostojne žene, poželeti da se uhvati za Isueove noge? Možete se i sada, ako hoćete, uhvatiti čak i za Njegovu svetu glavu, a ne samo za ruke i noge, i to kada se čiste savesti budete pričešćivali Hristovim strašnim tajnama. I znajte da ovo mesto nije jedino na kome ćete videti Hrista: Njega ćete, ako želite da budete čovekoljubivi, videti i onog dana kada ponovo dođe sa neiskazanom slavom i zborom anđela, i pri tome ćete, osim reči: Radujte se, čuti i ove: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt 25,34). Budimo, dakle, blagočestivi, bogoljubivi, bratoljubivi, pokažimo ljubav prema svima da bismo čuli ove reči i primili samog Hrista! A vi žene, što se ukrašavate zlatom, ostavite slabost strasti prema skupocenim ukrasima bar sada, kada ste saznale za put drugih žena koje su se poklonile Hristu! Ako primer tih srećnih žena pobuđuje u vama želju da se ugledate na njih, onda promenite svoje ukrase i obucite se u milosrđe. Kakva je korist, kaži mi, od tog dragog kamenja i od tih zlatom protkanih haljina? Ti ćeš reći: „One naslađuju dušu.“ Ali ja pitam o koristi, a ti mi govoriš o šteti. Ništa, doista, nije gore nego dragocenosti činiti predmetom svojih zanimanja, radosti i strasti. To ropstvo, samo po sebi teško, postaje tim žalosnije što se porobljeni njemu još i raduje. Može li takav čovek da pokaže pravu pažnju prema duhovnim delima? Može li on na pravi način da odoleva svim teškoćama svakidašnjih zanimanjima kada vezivanje duše zlatom smatra utehom? Kome ostajanje u tamnici čini zadovoljstvo, taj nikad neće poželeti da izađe na slobodu. Tako isto i zlatoljubiva duša: kao zarobljenica svoje zle strasti, ona neće ni početi da sluša nijedno duhovno slovo sa pažnjom i radošću koja dolikuje tom predmetu, a kamoli da će ga ispuniti. Kaži mi, dakle, kakva je korist od tih ukrasa i nege koja im se pruža? Ti govoriš: „Ona mi pruža zadovoljstvo.“ Ali ti opet govoriš o šteti, i čak pogibiji. Ti govoriš: „Više me poštuju oni koji vide ukrase.“ A šta ima u tome? To je samo izgovor za pogibiju druge vrste, kada bezumno juriš za sujetnim poštovanjem. Pošto mi nisi odredio gde je.u tome korist, onda poslušaj – ja ću ti ispričati o šteti. Pa kakva je šteta od ukrasa? Oni, pre svega, pružaju više briga nego zadovoljstava. Mnogi od onih što sa strane gledaju ukrase dobijaju punije zadovoljstvo nego ti sama koja si se njima ukrasila: ti se brineš da budeš lepo ukrašena, a oni bez toga naslađuju svoje poglede. Sa druge strane, šteta je i u tome što ponižavaš svoju dušu i svuda izazivaš zavist, jer susetke, kivne zbog tvojih ukrasa, ustaju protiv muževa i započinju silna prebacivanja. Sem ovog, na ukrašavanja trošiš svoje slobodno vreme i svu pažnju i zato se silno protiviš duhovnim vežbanjima, ispunjavaš sebe nadmenošću i slavoljubljem, činiš sebe prizemnijom, gubiš sposobnost da se, kao na krilima, podižeš u oblast duhovnog i tako umesto orla postaješ pas i svinja. Doista, čim prestaneš da okrećeš svoje poglede prema nebu i da se mislima uznosiš tamo, ti, slično svinji, uz svoju isključivu brigu o metalima i ostavama, naginješ prema dole i lišavaš svoju dušu zanosa i slobode. A ti se još pokazuješ i na mestima za narodno veselje? Tim pre ne treba da se ukrašavaš zlatom da ne bi bila predmet opšte pažnje i da bi time ostavila da miruje jezik mnogorečivog ogovaranja. Imaj u vidu da ti se niko od prolaznika ne divi, već da te pre ismejava kao pomodarku, kao gordu ženu koja vodi brigu jedino o svom telu. Kada ukrašena (skupocenostima) dolaziš u crkvu, znaj da u odlasku ništa nećeš dobiti osim ismejavanja, poruga i prekora, i to ne samo od onih koji te gledaju nego i od proroka. Tako veleglasni Isaija, čim te vidi, uzvikuje: Još govori Gospod: što se poneše kćeri Sionske i idu opruženoga vrata i namigujući očima, sitno koračaju i zvekeću nogama. I otkriće Gospod golotinju njihovu. I mesto mirisa biće smrad, i mesto pojasa raspojasina (Is Z,16,17 i 24). Eto šta ćeš imati umesto ukrasa, jer ovo nije rečeno samo za sionske žene, nego i za sve one koje se ugledaju na njih. Zajedno sa prorokom izobličava te i apostol Pavle time što u Poslanici Timoteju zaveštava da je zabranio ženama da se ukrašavaju pletenicama, zlatom, biserom i haljinama skupocenim (1Tim2,9). Štetno je, dakle, u svakom slučaju da se ukrašavaš zlatom, naročito kada dolaziš u crkvu i prolaziš pored siromašnih. I zaista, kad bi se tada postarala da se obazireš na samu sebe, videla bi da haljine u koje si se obukla nisu ništa drugo do maska bezdušnosti i neljudskosti.

Zamisli koliko gladnih zaobilaziš u tom odelu, koliko nagih prolaziš sa svojim satanskim ukrasima!…

Mnogo bi ti bolje bilo da nahraniš duše gladnih nego što si probila uši i okačila o njih ono što bi mnogim siromasima moglo da donese nasušnu hranu. Zar ti se čini da je bogatstvo nešto slavno, a ukrašavanje skupocenostima nešto pohvalno? Čak i u slučaju da si bogatstvo stekla pravednim radom, ono ipak predstavlja predmet najveće osude, a ako je ono još i plod nepravednosti, onda zamisli svu njegovu nečasnost. Ali ti voliš pohvalu i slavu? Skini sa sebe tu sramnu odeću i svi će početi da ti se dive tada kada se budeš naslađivala slavom i čistim zadovoljstvom u onoj meri u kojoj si se sada prezasitila prekorima time što si sama sebi u formi ukrasa pripremila razlog za tu veliku ljutnju. A šta ako neka od skupocenosti propadne? Koliko će iz toga proizaći zla, koliko će robinja biti kažnjeno, koliko će slugu biti uznemireno, koliko će ih biti zatvoreno i bačeno u tamnice! Zbog toga će se pokrenuti parnice, tužbe, mnoge grdnje i prebacivanja: ženi od muža, njemu od prijatelja i, napokon, duši od same tebe. Ako se čak ništa i ne izgubi (mada je to veoma teško zamisliti), ako celog života sve bude očuvano u celosti, i tada ćeš, već zbog samog čuvanja dobiti mnogo nemira, briga i nevolja i nikakve koristi. Kakvu korist može imati kuća od tih ukrasa i kakvu korist donose samoj toj koja se ukrašava? Korist nikakvu, a sramote i prekora sa svih strana. Kako, takva ukrašena, možeš da se uhvatiš za Hristove noge i da ih ljubiš? On se okreće od takvih ukrasa i zato je blagovoleo da se rodi u drvodeljinoj kući – čak ne ni u kući, no u pećini i jaslama. Kako ćeš početi da gledaš u Njega kad nemaš lepotu koju On želi i kad si se obukla u ukrase koji su duši mrski, a ne dragi? Onaj koji Njemu pristupa mora biti ukrašen vrlinom, a ne takvim odeždama. Razmisli šta je zlato samo po sebi? Ono nije ništa drugo do zemlja i prah: baci ga u vodu i postaće blato. Razmisli o tome i neka ti stid ne dozvoli da blato pretvaraš u svog gospodara, da radi njega sve ostavljaš, da sediš kraj njega i svuda ga nosiš sa sobom. A kada dolaziš u crkvu, naročito tada moraš da izbegavaš zlatne ukrase. Crkva je sazdana da se u njoj pokazuje duhovno bogatstvo, a ne to. A ti dolaziš ovamo ukrašena kao glumice, koje svečano izlaze na scenu i, ugledajući se na njih, s istom takvom nadmenošću nosiš to đubre. Sem toga, ti dolaziš na štetu drugima i nakon sastanka u kućama za trpezom sama možeš da čuješ da mnoge o tome govore. Oni ostavljaju po strani to što su rekli prorok i apostoli i govore o sjaju haljina, o vrednosti dragog kamenja i o svim drugim nepristojnostima, koje ukrašavaju žene. Vi i vaši muževi ste škrti na milostinju upravo zato što niko od vas ne može tako lako da se odluči da udeli bilo šta od tih zlatnih stvari i nahrani gladnoga. Kad se radije sama odlučiš da podnosiš nevolju nego da vidiš oštećene ukrase, kako bi tek potrošila neke od njih i time nahranila drugoga? Mnogi su tako strastveno zavoleli te stvari kao da su žive, čak više i od svoje dece. To nije moguće, kažeš ti. Pa dokažite mi, samim delom dokažite da ja sada sve ovo zamišljam pogrešno! Da li se nekada desilo da je neka žena koja pati od ove bolesti dala da se istope ukrasi da bi spasila od smrti dušu dece – ma šta govorim: dece! – da bi iskupila svoju dušu koja strada? Naprotiv, mnogi svakoga dana prodaju svoju dušu radi ukrasa. Oni sve čine ako dođe do bolesti tela, a ako primete bolest duše, ništa ne preduzimaju – rečju, uopšte ne mare za svoju dušu i dušu dece, kao da žele da to blago, ostavljeno duže bez pažnje, zarđa. I ti si, eto, zasuta mnoštvom talanata zlata, a ono što čini ud Hristov – duša – nema čak neophodne hrane. Naš zajednički Gospod neba i onih koji žive u njemu podjednako je pred sve postavio svoju duhovnu trpezu, ali ti ne želiš da daš nijedno od propadljivih blaga i ostaješ vezana tim teškim lancima. Iz ovoga proizilaze nebrojene nevolje: zbog ovoga nastaje zavist, preljuba vaših muževa jer ne umete da ih primorate da zavole istinsku mudrost, nego ih, naprotiv, navikavate da nalaze zadovoljstvo u onome čime se ukrašavaju žene bludnice. Upravo zato oni tako brzo padaju u mreže te strasti. No kad bi ga naučila da prezire skupocene ukrase i da nasladu nalazi u neporočnosti, pobožnosti i smirenoumlju, on ne bi mogao tako lako da se preda bludu, jer i bludnica može da se ukrašava zlatom, čak i više od drugih, ali ne može da se oblači u vrlinu. Privikavaj ga, dakle, da nalazi zadovoljstvo u onim ukrasima koji se na bludnici ne mogu videti. A kako ćeš početi da ga na to navikavaš? Time što ćeš pre svega sama skinuti te ukrase i obući se u druge – duhovne. Tada će i tvoj muž biti miran, i ti poštovana, i Bog će biti milostiv prema vama, i svi ljudi će početi da vam se dive, i, napokon, dostignućete buduća blaga blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista, kojem slava i sila u vekove vekova. Amin.

Izvor: SPC

Izvor
Tanjug
foto: spc.rs/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za