„Kao i pre 21 godinu, moramo da budemo složni, jedinstveni, da se uzdamo samo i jedino u sebe“

Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića ministar odbrane Aleksandar Vulin položio je danas venac na spomen-obeležje ispred KBC „Dragiša Mišović“, u znak sećanja na pogibiju gardista i pacijenata u tom objektu tokom NATO agresije 1999. godine. Venac u ime pripadnika Vojske Srbije položio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Na današnji dan, pre 21 godinu, započela je NATO agresija na našu zemlju.
 
Ministar odbrane Aleksandar Vulin nakon ceremonije polaganja venaca na spomen-obeležje ispred KBC „Dragiša Mišović“ istakao je da je NATO agresija bila poslednji veliki i nažalost nekažnjeni zločin u 20. veku.
 
- Ubijeno je 2.500 vojnika, policajaca, civila i dece. Za njih, niko nikada nije odgovarao, za njih niko nikada nije rekao izvini, niko nikada nije žalio za naše ubijene vojnike, policajce. Ponekad su rekli da im je žao civila, ali za ubijene vojnike i policajce niko još nikada nije rekao da im je teško i da je to veliki zločin – naglasio je ministar Vulin.


 
Prema njegovim rečima, niko nema pravo da ubije dete, baš kao što niko nema pravo da ubije ni vojnika, ni policajca u slobodnoj suverenoj zemlji.
 
- Nećemo prestati da pamtimo, nećemo prestati da podsećamo, nećemo prestati da pitamo zašto je napadnuta SR Jugoslavija, zašto bez odluke Saveta bezebednosti, zašto bez bilo kakvog uporišta u međunarodnom pravu. Pre 21 jednu godinu, pokušali su da ubiju Srbiju, a uspeli su da ubiju međunarodno pravo. Naša zemlja se i dalje bori da povrati svoje pravo na prostoru Kosova i Metohije, naša zemlja se i dalje bori za svoje pravo da zna ko je naredio ovo strašno bombardovanje i zašto još niko nije odgovoran ni kriv za sve zločine, sva razaranja, smrt i uništenje – podsetio je ministar Vulin.





Kao i pre 21 godinu, naglasio je ministar odbrane, i danas smo suočeni sa pretnjom fizičkog nestanka.
 
- Kao i pre 21 godinu, moramo da budemo složni, jedinstveni, da se uzdamo samo i jedino u sebe, da znamo da smo mi jedni drugima najbolji prijatelji, i najveća brana pred nesrećom i jedina garancija opstanka. Pre 21 godinu, narod, vojska i država bili su jedno i zato smo preživeli. I danas, 21 godinu kasnije, suočeni sa korona virusom, moramo da budemo jedno, jer ćemo samo tako preživeti, da bi imao ko da se seća, da bi imao ko da traži pravdu, da bi imao ko da se bori, moramo preživeti. Srbi, kao i pre 21 godinu, budite uz svoju zemlju, uz svoju državu, samo tako ćemo preteći i samo tako ćemo ostaviti ovu zemlju i onima koji dolaze posle nas – poručio je ministar Vulin.

„U bombardovanju Srbije škole i bolnice ne treba da budu izuzetak“https://t.co/xnswSfRFZC

— VOSTOK vesti (@vostokvesti) March 24, 2020

 
Na mestu stradanja vojnika Gardijske brigade, ispred bolnice „Doktor Dragiša Mišović“, u delegaciji Vojske Srbije bili su i komandant Garde general-major Milomir Todorović, načelnik Uprave za ljudske resurse brigadni general Savo Iriškić i načelnik Uprave vojne policije brigadni general Rajko Milovanović.
 
NATO agresor bombom je pogodio bolnicu u Beogradu, kada je poginulo sedam pripadnika Garde i tri pacijenta. Polaganjem venaca ispred KBC „Dragiša Mišović“ obeležena je godišnjica početka NATO agresije na našu zemlju, koja je započela na današnji dan pre 21 godinu.
 
NATO agresija 19 zemalja članica zapadne vojne alijanse pod nazivom „Saveznička snaga“ počela je uveče, 24. marta 1999. godine. Stradalo je 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Za 78 dana, koliko je trajala agresija, ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 mališana i 1.031 pripadnik Vojske i Policije. Teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vode kao nestali.

Odluka o agresiji na bivšu SFRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
 
U bombardovanju su teško oštećeni privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, infrastruktura, medijske kuće i spomenici kulture. Na osnovu podataka Građevinske direkcije Srbije uništena su 54 objekta putne infrastrukture (od toga 44 mosta), 18 objekata železničke infrastrukture (17 mostova) i 148 objekata visokogradnje (stambeni i javni objekti). U ovoj evidenciju nisu uvrštene privredne zgrade i privatne kuće.
 
Procenjuje se da je za 78 dana bombardovanja izručeno 10-15 tona osiromašenog uranijuma, koji nastavlja da ugrožava zdravlje građana.
 
Pripadnici vojske, ali i naroda branili su zemlju svim raspoloživim sredstvima i izborili naizgled nemoguće. Dejstvom 3. raketnog diviziona 250. raketne brigade protivvazduhoplovne odbrane Vojske Jugoslavije, oboren je čuveni nevidljivi američki lovac bombarder  F-117A.
 
Agresija je okončana Vojnotehničkim sporazumom iz Kumanova i potpisivanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
 
Dan sećanja na stradale u NATO agresiji obeležava se danas u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, a pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije polaganjem venaca uključiće se u obeležavanje Dana sećanja i na lokalnom nivou.