Donor iz Kragujevca spasao četiri života

13.01.2020. god.

Pacijenti koji su u Kliničkom centru Srbije dobili novo srce, jetru i bubrege, dobro se osećaju.

Zahvaljujući donoru iz Kragujevca, čiji se život ugasio zbog cerebrovaskularne bolesti, ovih dana je produžen život četvoro teško bolesnih pacijenata. Njima su u Kliničkom centru Srbije urađene transplantacije srca, bubrega i jetre. Kako su za „Politiku” potvrdili u ovoj ustanovi, svi pacijenti se osećaju dobro i u stabilnom su zdravstvenom stanju. Novu jetru dobila je tridesetpetogodišnja M. M. iz Niša, dok je srce presađeno petnaestogodišnjem V. V.

– Zadovoljni smo jer je transplantacija srca dobro prošla, kao i postoperativni tok. Pacijent je imao težak oblik kardiomiopatije i velike aritmije srca i lečen je na Institutu za majku i dete. Imao je čak ugrađen i defibrilator. Srećni smo da se pojavio donor i da je dečaku produžen život. U decembru smo uradili još jednu transplantaciju srca dvadesetsedmogodišnjem pacijentu, koji se dobro oseća i planiramo da ga za nekoliko nedelja otpustimo iz bolnice – istakao je za naš list profesor dr Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS-a.

Profesor dr Predrag Sazdanović, direktor Kliničkog centra Kragujevac, kaže da su zahvalni porodici donora koja je dala saglasnost da se organi njihovog rođaka iskoriste za transplantacije, budući da se našao u stanju moždane smrti, kada više nema povratka.

– Moždana smrt je nastala zbog cerebrovaskularne bolesti. Naš tim lekara u takvoj situaciji traži pristanak porodice, a zatim poziva doktore iz Beograda da dođu radi eksplantacije, odnosno uzimanja organa za transplantaciju, koji se nose u ustanove gde se obavlja takva vrsta intervencija. Plan je da naši lekari u narednom periodu počnu da asistiraju beogradskim lekarima i da se obuče za proces uzimanja organa, u početku bubrega – dodao je dr Sazdanović.

Uprkos svim naporima lekara, broj transplantacija u Srbiji i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Podsećanja radi, pre dve godine usvojen je Zakon o presađivanju organa, koji predviđa da je svaki punoletni stanovnik potencijalni donor organa, ali ni to nije bilo dovoljno. Na milion stanovnika u Srbiji imamo svega tri donora, a na novi organ čeka više od hiljadu pacijenata. Mnogi i ne dočekaju trenutak kada će ih bolnice pozvati i reći da postoji potencijalni donor. A da bi liste čekanja na intervencije nestale, potrebno je da naša zemlja ima barem 10 donora na milion stanovnika…

Lekari ističu da doniranjem organa svako potencijalno može da spasi sedam života, a statistika kaže da je šansa da nekome zatreba organ 20 puta veća od mogućnosti da bude donor organa. Transplantacija organa se obavlja u pet centara: u Kliničkom centru Srbije (bubreg, jetra i srce), Kliničkom centru Vojvodine (bubreg i jetra), Kliničkom centru Niš (bubreg), Vojnomedicinskoj akademiji (bubreg i jetra) i Univerzitetskoj dečjoj klinici (bubreg). Tipizacija tkiva se obavlja u dve akreditovane referentne laboratorije, u Institutu za transfuziju Srbije i Zavodu za transfuziju u Novom Sadu.

Danijela Davidov-Kesar, Politika

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Alekseй Suhorukov/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
medicina
bolest

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za