„Mi tada nismo gledali koja sila napada i koja je jačina te vojske, mi smo branili svetinju, Srbiju, do zadnjeg“

- Bitka na Paštriku je primer vojničke snage, veštine, profesionalizma, besprimerne hrabrosti, i pobede, ali i deo naše zaboravljene istorije, planski i namerno zaboravljane, koja na ovaj način postaje deo našeg svakodnevnog života. Najveći deo Srbije nije čuo ni za planinu pod tim imenom, a kamoli za epopeju koja se tu odvijala. U vojničkom smislu, to je briljantna operacija, kojom su neprijatelju naneti strašni gubici, i koja se vodila do poslednjeg dana NATO agresije. To nije bila nikakva usputna operacija, nikakav sporedni pravac, to je bio magistralni pravac NATO agresije i želje da se kopnenom intervencijom uđe na prostor Kosova i Metohije, a onda ide i dalje. Da nije bilo pobeda na Košarama i Paštriku, mi ne bismo imali kumanovski Vojno-tehnički sporazum o prekidu neprijateljstava, imali bismo bezuslovnu kapitulaciju iz koje ne proizilazi Rezolucija 1244, ni pregovora, ni nade Srbije da može da se bori za Kosovo i Metohiju i ljude koji žive na tom prostoru - izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin na današnjoj konferencija za medije povodom najave premijere dokumentarno-igranog filma „Ratne priče sa Paštrika“, prenosi Ministarstvpo odbrane Srbije.

- Srbija je prošla dug period samoponištavanja. Srbija je prošla dug period u kome se stidela same sebe. Iako nije mogla da kaže čega se to, zapravo stidi, i koga se to ustvari stidi, koga to krije, od čega se krije. Taj period koji je prošao, prošao je zauvek. Ovo je naš način da zapišemo istoriju, da je zapišemo sa živim svedocima i da ne dozvolimo da nam bilo ko drugi ikada više piše istoriju. Zato mi danas pišemo svoju istoriju, onako kako je bilo, sa živim učesnicima, sa onima koji su svojim životima i svojom smrću ispričali istinu, baš tako kako je bilo – poručio je ministar Vulin dodajući da su tu nadu izborili pripadnici Vojske Jugoslavije i svi oni koji su uspeli da se izbore sa daleko nadmoćnijim neprijateljem.



Ministar odbrane je podsetio, da kada god nam je neko drugi pisao istoriju, prikazivani smo kao agresori, kao loši ljudi, kao loš narod, a naša deca nisu imala razlog da učeći iz te istorije budu ponosna na svoje očeve, i da se sutra bore za svoje sinove. Danas, 20 godina kasnije, ocenio je ministar Vulin, na nama je da se ovim ljudima i na ovaj način zahvalimo, i da im, kada su već svojim životima i borbom obezbedili mesto u istoriji, to mesto i sačuvamo, kako bi mogli sa ponosom da ga pokažu svojoj deci.

- Prošlo je mnogo godina od kako su to mogli da pričaju punim srcem svojoj deci, jer i njihovi sinovi su decenijama bili učeni da nije bilo ni Paštrika ni Košara, da nije bilo ni herojskog otpora i da su Srbi sami krivi za NATO agresiju i zlo koje im se desilo. Nisu, jer Srbija ničim nije izazvala NATO agresiju, ne može ni na koji način biti kriva i Srbija se beskrajno ponosi svakim svojim vojnikom, oficirom, podoficirom i policajcem koji je branio SRJ i našu Srbiju – naglasio je ministar Vulin.



Osvrnuvši se na izjave NATO zvaničnika u kojima žale za civilnim žrtvama u NATO agresiji, ministar Vulin je istakao da želi da veruje da su iskreni, ali da smatra da nije dovoljno to što kažu, jer žaljenje će biti iskreno tek kada budu rekli da žale za svakim vojnikom i policajcem, jer niko nema pravo da ih ubija u jednoj suverenoj državi, u svojoj zemlji, na svom parčetu kamena.

- Žalimo za svakim od njih, i ne možemo da zaboravimo ni jednog od njih. Ne možemo da zaboravimo, ne možemo ni da oprostimo – poručio je ministar Vulin.

Ministar Vulin je istakao da posle ovog filma, posle edicije „Ratnik“, svedočenja svih ovih hrabrih ljudi, više niko neće imati mogućnosti da kaže da se nešto nije desilo i nikada više da se to zaboravi. Istorija je napisana jednom zauvek. Ovo više nikada neće biti zaboravljeno, ni Paštrik ni Košare ni svi oni hrabri momci koji su ostavili svoje živote i svi ovi hrabri ljudi koji su preživeli – poručio je ministar Vulin dodajući da će Ministarstvo odbrane, zajedno sa RTS-om, nastaviti da čuva tradiciju i istoriju.

Kako je istakla autorka filma Slađana Zarić, serijal ratnih priča je pokušaj da se ispriča junačka priča koja se dešavala na granici sa Albanijom 1999. godine i da tim ljudima, koji su se zaista hrabro borili, kažemo još jednom hvala.

O svojim ratnim iskustvima, danas su govorili i učesnici bitke na Paštriku iz tadašnje 549. motorizovane brigade, među kojima je i zastavnik Goran Nikolić, koji je istakao da im je mnogo puta bilo teško, naročito kad se izgubi vojnik, prijatelj ili ratni drug.

- Bilo nam je teško i kada smo morali da se izmestimo sa Kosova i Metohije, na teritoriju Srbije, sa izbeglicama koje nisu smele da ostanu tu bez zaštite svoje vojske. Možda će neko nekada oprostiti to, ali mi moramo da se sećamo i da pamtimo šta je bilo tog proleća 1999. godine. Mi tada nismo gledali koja sila napada i koja je jačina te vojske, mi smo branili svetinju, Srbiju, do zadnjeg - istakao je zastavnik Nikolić.

Govoreći 20 godina kasnije o svojim vojničkim danima i borbama na „Paštriku“ i bombardovanju NATO aviona, Vladimir Cvetić istakao je da su se svi svim srcem borili da odbrane svoju zemlju, dajući sve od sebe, dodajući da su bili svesni značaja otpora koji treba da pruže na tom položaju.

Rezervista Slobodan Mladenović osvrnuo se na dešavanja na karauli „Gorožup“, kao i danu kada je direktnim pogotkom uništeno sanitetsko vozilo Vojske Jugoslavije, kada je on ranjen, a više ljudi poginulo.

- Za ovu državu treba da se gine, jer mi nemao rezervnu, niti ćemo je imati. Svi ljudi koji su bili dole znaju za koga su se borili, za šta smo se borili i zašta bi trebalo i sada da se borimo – naglasio je Mladenović

„Ratne priče sa Paštrika“ drugi je film u koprodukciji Radio-televizije Srbije i Ministarstva odbrane - Vojnofilmskog centra "Zastava film", koji svedoči o herojskoj borbi pripadnika naše vojske u odbrani otadžbine na Paštriku 1999. godine, o kojima se vrlo malo zna.



Na osnovu svedočenja više od 30 sagovornika, oficira, vojnika, rezervista i dobrovoljaca pripadnika 549. motorizovane brigade, ispričani su događaji o borbi koja je vođena u rejonu planine Paštrik. Film hronološki prati događaje od napada na karaulu Gorožup do povlačenja naše vojske posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Dokumentarno-igrani film „Ratne priče sa Paštrika“ premijerno će biti prikazan u Domu Garde na Topčideru, 23. maja u 20 časova. Film će, takođe, premijerno biti emitovan na dvadesetogodišnjicu početka borbi na Paštriku, 26. maja u 21 čas na Prvom programu RTS-a.

Autorski tim filma, uz Slađanu Zarić, čine i direktori fotografije Žarko Pekez i Petar Vujanić, montažer Bojan Perišić, producenti Snežana Rodić Sinđelić i potpukovnik Goran Ikonić, novinar Vesna Ilić i kompozitor Vladimir Tošić.

Dokumentarno-igrani film „Ratne priče sa Paštrika“ premijerno će biti prikazan u Domu Garde na Topčideru, 23. maja u 20 časova. Film će, takođe, premijerno biti emitovan na dvadestogodišnjicu početka borbi na Paštriku, 26. maja u 21 čas na Prvom programu RTS-a.