Tužioci u haškom procesu Stanišiću traže prihvatanje iskaza novih svedoka

16.10.2018. god.

U žalbi, upućenoj Apelacionom veću sudskog Mehanizma - pravnog naslednika Haškog tribunala, tužilac Daglas Stringer ocenuje da je to u suprotnosti s odredbama odluke da se Stanišiću i Simatoviću ponovo sudi

Tužioci na ponovljenom haškom suđenju bivšem šefu Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću-Frenkiju uložili su žalbu na odluku sudija da odbije iskaze 30 novih svedoka koji nisu svedočili na prvom procesu.

Od Apelacionog veća, tužilac traži da postupajućim sudijama u procesu Stanišiću i Simatoviću naloži da prihvate iskaze novih svedoka.

Kako se navodi u žalbi, Raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola odbilo je da uvrsti u dokaze iskaze "30 svedoka optužbe... samo na osnovu toga što oni nisu svedočili na prvom suđenju".

Bivši šef SDB-a Jovica Stanišić i operativac te službe Franko Simatović optuženi su za navodni progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH 1991-95.

Posle prvog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici.

Ponovljeni proces počeo je u junu prošle godine, a tužioci bi trebalo da uskoro okončaju svoj dokazni postupak.

Tužioci sada tvrde da odlukom o ponavljanju suđenja nije ograničen obim novog procesa niti je zabranjeno da budu saslušani novi svedoci.

Po žalbi tužilaštva, Raspravno veće je, međutim, "ograničilo obim dokaza na one koji su izvedeni u prvom postupku".

O zahtevu tužilaca da im bude dozvoljeno izvođenje novih dokaza odlučivaće Apelaciono veće kojim će predsedavati američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

U veću će još biti sudije Li Mutoga, Kristof Flige, Florans Arej i Ben Emerson.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta krivična dela.

Novosti, Beta

Izvor
foto: Arhiva Novosti/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
Hag
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za