Srbi u Crnoj Gori između jezičke većine i nacionalne manjine

13.08.2018. god.

Prema popisu u ovoj državi, niko nema konstitutivnu većinu od 50 odsto, ali najveći broj građana govori srbskim jezikom

U Crnoj Gori nema većine – ako su Srbi manjina, onda su i Crnogorci manjina, kaže za „Politiku” predsednica Matice srpske u Crnoj Gori Jelica Stojanović i potkrepljuje ovaj stav podacima prema kojima se, prema poslednjem popisu, čak 45 odsto građana izjasnilo da govore srbskim jezikom. Onih koji su rekli da je njihov jezik crnogorski je – 10 odsto manje. Dakle, ubedljiva većina u Crnoj Gori su oni koji govore srbskim jezikom.

I prema popisu, u ovoj državi, kako kaže sagovornica Politike, nijedno nacionalno opredeljenje ne prelazi onaj broj koji garantuje da je to većina i konstitutivni narod, odnosno nema više od 50 odsto ljudi koji su se izjasnili kao Crnogorci. „Bez obzira na sve ove činjenice, Srbi nemaju nikakva prava. U svemu važe prava političke većine”, ističe Jelica Stojanović.

Iako se o zabrinjavajućem položaju Srba u Crnoj Gori već dugo govori, u javnosti je pravi potres izazvala nedavna izjava patrijarha Irineja koji je status Srba u ovoj državi uporedio sa onim koji su imali u doba Nezavisne države Hrvatske.

Predsednik Crne Gore je odmah poručio da očekuje od patrijarha da demantuje svoju izjavu jer „niko normalan tako nešto ne može pomisliti, a kamoli izgovoriti”. Predsednik Nove srpske demokratije, najjače opozicione grupacije u crnogorskom parlamentu, Andrija Mandić, kaže za "Politiku" da patrijarh nije napravio ni najmanju grešku kada je iznosio tu ocenu.

„U okviru ove državice, situacija je dramatična. U Ustavu piše da je to građanska država i da su svi ravnopravni. Međutim, na posredan način, definisanjem crnogorskog jezika kao službenog, a srbskog, bosanskog, hrvatskog i albanskog kao jezika u službenoj upotrebi, zvanična Podgorica je Crnogorce definisala kao narod, dok su svi drugi manjina. Hrvatima, Albancima i Bosancima u potpunosti pripada status nacionalne manjine i oni ga prihvataju. Međutim, jedini problem i čitava igra je uperena protiv srbskog naroda, koji je i stvorio državu Crnu Goru. Jer Crnogorci su nacija postali tek 1945. godine”, objašnjava Mandić.

Prema njegovim rečima, sve istorijsko nasleđe nekadašnje Crne Gore, knjaževine i kraljevine, pripada srbskom narodu. I, kako kaže, sada novoformirana crnogorska nacija želi da uzme srbsko nasleđe i sve ono što je stvoreno u knjaževini i kraljevini Crnoj Gori, a pre toga u vremenu Crnojevića, Balšića i Nemanjića i da Srbe proglasi nacionalnom manjinom.

„Ovde je na delu zločin kojim se pokušava obrisati naša tradicija i istorija. Imamo mnogo nerazumnih ljudi, čak i pripadnika našeg naroda, koji to ne shvataju, ne prihvataju i kažu – srbska manjina u Crnoj Gori. Naši rođaci, koji su se konstituisali u crnogorsku naciju, pokušavaju da nas nasilno asimiluju i uzmu naše istorijsko nasleđe”, kaže Mandić. On ističe i da srbski narod u Crnoj Gori neće pristati na nasilnu asimilaciju i da će tražiti svoja prava u skladu sa međunarodnim standardima. Oni koji su na vlasti, kaže, imaju druge planove i od osamostaljenja pre 12 godina su uradili mnogo kako bi srbskoj zajednici naneli zlo.

I Jelica Stojanović se slaže da je kroz crnogorski ustav – u kome je napravljena veštačka razlika između termina službeni jezik i jezik u službenoj upotrebi – isforsiran crnogorski jezik. „Razlika između termina službeni jezik i jezik u službenoj upotrebi ne postoji. U stvari, službena upotreba bi trebalo da podrazumeva sve. Onome što je pokriveno nazivom službeni jezik, a to je crnogorski pripada sve, a onome što je ’u službenoj upotrebi’ oduzeta su sva prava. Između ostalog, srbskom jeziku”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da su na taj način izjednačeni srbski i hrvatski jezik, kojim govori svega 0,40 procenata žitelja Crne Gore.

Prema njenim rečima, Srba su diskriminisani po jeziku, ali i u korišćenju svog vekovnog pisma, ćirilice, takođe i na verskoj osnovi, ali i u egzistencijalnom pogledu. „Deset do petnaest puta je manje onih koji su se u državnim strukturama i organima izjasnili kao Srbi, od onih koji su se izjasnili kao Crnogorci. U Crnoj Gori nema nijednog sudije Ustavnog, Višeg ili Apelacionog suda da se nacionalno izjašnjava kao Srbin. Nema nijednog direktora osnovne, srednje škole ili vrtića da se nacionalno izjašnjava kao Srbin. U Ministarstvu prosvete i nauke, prema poslednjim podacima od pre pet-šest godina kada je bilo zaposleno 70 lica, 55 su bili Crnogorci, a šest Srbi”, priča Jelica Stojanović.

Kao primer diskriminacije, ona navodi i da od otvaranja odseka za crnogorski jezik niko sa diplomom srbskog jezika ne može da dobije posao u školi. „Naša Matica srbska nikada nije dobila pomoć od države Crne Gore, iako je od osnivanja imala oko 500 različitih događaja. U svom članstvu imamo oko 80 doktora nauka, magistara, univerzitetskih profesora i književnika. Ali za državu Crnu Goru i za javni medijski servis – kao da ne postojimo. Istovremeno, Matica crnogorska je na budžetu Crne Gore”, objašnjava naša sagovornica.

Prema rečima Andrije Mandića, dobro u Crnoj Gori je da „među rođacima Srbima i Crnogorcima” nije došlo do sukoba, da nije pala ni kap krvi. To, kaže, daje šansu da se pronađu rešenja koja će počivati na istini i uvažavanju srpske tradicije i prošlosti.

Jelena Cerovina, Politika

Izvor
foto: Srđan Pečeničić / Politika/ vostok.rs

Povezane teme
CrnaGora
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za