Sovjetska raketa R-27T i srbska iskustva pomogli Hutima da obore saudijski F-15

Sovjetska raketa R-27T opremljena pasivnom samonavođenom infracrvenom bojevom glavom oborila saudijski ali i američki ponos kada je u pitanju ratna avijacija, borbeni avion F-15. Raketa koja je pogodila letelicu, lansirana je sa zemlje, a po svemu sudeći Huti su dosta toga „pokupili“ iz ratova koji su vođeni na prostoru bivše Jugoslavije

Pripadnici šiitske milicije „Ansar Alah“, u kojima se uglavnom bore jemenski Huti, oborili su saudijskog lovca-bombardera F-15*. Momenat, kada je ovaj avion pogođen, ovekovečen je i video-kamerom. Po svemu sudeći, avion je oborila sovjetska raketa R-27T koja je prenamenjena da se lansira sa zemlje. Saudijci su priznali da je avion pogođen, ali i da je uspeo da sleti na jednu od najbližih vazduhoplovnih vojnih baza.

Sa druge strane, oni su požurili da optuže Islamsku Republiku Iran da je ove rakete uspela da doturi jemenskim gerilcima, zaboravljajući da je jemensko Ratno vazduhoplovstvo u svom arsenalu imalo ove rakete, i da nije bilo prepreke da Huti dođu do njih. Naime, veliki broj pripadnika jemenskih regularnih oružanih snaga je stao na stranu grupe „Ansar Alah“. Oni u ove jedinice nisu došli „praznih šaka“ već su sa kompletnim naoružanjem pristupili u njihove redove. U međuvremenu, ova grupa u potpunosti kontroliše zapadni deo zemlje, ali i dobar deo saudijske taktičke dubine na jugozapadu Saudijske Arabije, gde je uprkos apsolutnoj tehničkoj inferiornosti, uspela da razbije njihove pogranične jedinice.

Što se tiče koncepcije improvizovanog sistema PVO koji je upotrebljen u Jemenu, on se najverovatnije nalazi na kamionskoj platformi koja je logična, ako se zna da je raketa R-27 dugačka više od četiri metra i teška skoro 350 kg. Prema fotografiji (vidi dole), kamion ima kapacitet od dve rakete R-27T koje su opremljene pasivnim samonavođenim infracrvenim bojevim glavama, a pored njega se nalazi i vozilo sa električnim generatorom. Konkretno, što se tiče ove rakete, ona spada u oružje klase vazduh-vazduh koje ima horizontalni domet veći od 50km. Međutim, kada se lansira sa zemlje, ova raketa bez dodatnog „buster“ motora ima neuporedivo manji efektivni domet, koji jedva može da dosegne desetak kilometara.

R-27T na kamionskoj platformi

YouTube

Očigledno, da su Jemenci koristili srbska iskustva kada je u pitanju prenamena ovih raketa. Naime, kao i u slučaju tadašnje SR Jugoslavije, Huti su se suočili sa tehnički daleko superiornijim neprijateljem, koji je potpuno ovladao vazdušnim prostorom iznad Jemena. Tokom intenzivne vazdušne operacije, uništeni su gotovo svi vazduhoplovni borbeni kapaciteti jemenske vojske, a veliki broj neupotrebljenih raketa klase vazduh-vazduh (skr. v-v u daljem tekstu) koji je ostao u skladištima morao se nekako staviti u funkciju.

Početkom 90-ih godina, inženjeri Vojske Republike Srpske su u nedostatku savremenih sistema PVO,  uspeli da na vozilo TAM-150 integrišu dve sovjetske rakete v-v R-13 koje su imale glave sa infracrvenim navođenjem. Iako se radilo o sredstvu koje je imalo skromne borbene mogućnosti, više je impresionala neverovatna snalažljivost srbskih inženjera, koji su i u teškim godinama koje su tek dolazile, pokazali i dokazali, da im na svetu nema ravnih kada je u pitanju funkcionalna improvizacija. Naime, nešto kasnije je nastala i „Praćka“ za koju je upotrebljena sovjetska raketa v-v R-60 koja je integrisana na lafet PA topa M-55, iliti popularnog „trocevca“. Najveći problem kod „Praćke“ je bio veoma skroman efektivni domet po daljini i visini, jer se radilo o raketi kratkog dometa, koja je pored toga konstruisana da se lansira iz vazduha, a ne sa zemlje.

Paraleno sa tim je eksperimentisano i sa dvostepenim raketama koje su kao osnovnu platformu koristile samohodno vozilo M53/59 „Praga“. Modifikaciju ovih sistema su izvodili stručnjaci VTI i VOC, a njihove oznake su bile RL-2 i RL-4. Prvi sistem je kao osnovu imao raketu R-60 sa IC-navođenjem, a kao dodatni „buster“* je upotrebljen motor koji se nalazi u raketi koja se ispaljuje iz višecevnog lansera raketa „Oganj“. Efektivni domet ovog sistema je u zavisnosti od izvora informacie veoma različit, i kreće se u dijapazonu od 7,5-12km po daljini, i do 6,5 km po visini. Zbog dodatnog „buster“ motora ova raketa je mogla i dalje da ode, ali je zbog IC glave nešto starijeg tipa, na tim daljinama bila upitna njena efikasnost. Što se tiče sistema RL-4 on je opremljen znatno savršenijim sovjetski/ruskim raketama R-73, koje su posedovale izuzetno kvalitetne IC samonavođene bojeve glave koje su mogle da zahvate ciljeve na daljinama i preko 25km. One su i pored toga što su lansirane sa zemlje (uz adekvatan „buster“), mogle da gađaju ciljeve na 15km+ po daljini, i do 10 km po visini. Osnovni problem kod ove koncepcije je znatno skuplja raketa u odnosu na R-60, njihov ograničen broj, i njeni ukupni gabariti.

* Saudijsko RV u svom sastavu ima oko 170 aviona ovog tipa u verzijama F-15C/D/SA

* Što se tiče pomoćnog pogona izvori su veoma različiti. Naime, jugoslovenski/srbski inženjeri su eksperimentisali sa raketnim motorima ne samo sa VLR „Oganj“ nego i VLR „Orkan“ kao i sa nevođenih raketa klase vazduh-zemlja S-8

Slobodan Đukić,
Russia beyond