Kitarović: Od predsednika Srbije nisam tražila nikakva obećanja niti izvinjenje

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović izrazila je zadovoljstvo što je tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića postignut iskorak u namerama da se rešavaju pitanja preostala iz nedavne prošlosti, kao i da se fokus stavi na sadašnjost i budućnost odnosa dveju zemalja.

Ona je sinoć, u „Dnevniku“ zagrebačke televizije „Nova“, rekla da od predsednika Srbije nije tražila nikakva obećanja, niti je od njega očekivala izvinjenje i istakla:

„Vučić s kojim sam ja razgovarala je evropski Vučić. Apsolutno i definitivno!“

„Razgovarali smo kako da pomognemo našim narodima i našim državama. Izvinjenja ponekad mogu biti samo reči. Mi smo imali i izvinjenja u prošlosti, čime su ona rezultirala? Bitna su dela i ono što će se učiniti. Bitno mi je ono što će Vučić učiniti za Hrvate u Srbiji, prava koje oni traže već decenijama. Veselim se trenutku kad ćemo moći potvrditi da su njihovi politički i drugi zahtevi ispunjeni“, kazala je Kitarovićeva.

Ona je, takođe, odbacila tvrdnje da je do susreta došlo na pritisak međunarodne zajednice i najavila da će u posetu Srbiji doći „verovatno kroz nekoliko meseci“.

Povodom izvinjenja, o kojima je bilo dosta govora u hrvatskoj javnosti uoči Vučićevog dolaska, ona je rekla da su izvinjenja lična stvar i da ne želi da ih komentariše.

„Izvinjenje može svako izreći u bilo kojem trenutku, na bilo koji način. Međutim, nisu važne reči, važna su dela. Ono što je meni bitnije jeste da smo postigli napredak, da smo doista postigli iskorak u našim namerama da rešavamo pitanja koja su preostala iz prošlosti iz ’domovinskog rata‘. Ali i da se usredsredimo i na našu sadašnjost i budućnost naših odnosa, da radimo na boljitku naših odnosa“, rekla je predsednica Hrvatske.

Prema njenim rečima, konkretan rezultat Vučićeve posete Hrvatskoj je velika količina dokumentacije koju je on doneo iz Dvora na Uni.

„Konkretan rezultat je i obećanje predsednika Vučića da će se u Srbiji unaprediti prava Hrvata, da dobiju ne samo onu političku zastupljenost koju traže, od lokalnih, preko pokrajinske, do državne razine, već i da će se rešiti mnoga druga konkretna pitanja koja muče Hrvate u Srbiji. Razgovarali smo i o položaju srpske manjine ovde u Hrvatskoj. Ja razumem pitanja koja njih tište. Ona se mogu i moraju rešavati u okviru hrvatskih državnih institucija i to je upravo ono što smo činili ova dva dana, o čemu smo razgovarali. Mislim da će jedan od velikih koraka unapred biti činjenica da smo odlučili da ona sporna pitanja o prošlosti, za koja znamo da se nikada nećemo usaglasiti, ostavimo sa strane i da se usredsredimo na egzistencijalna pitanja koja brinu i Hrvate u Srbiji i Srbe u Hrvatskoj“, rekla je hrvatska predsednica.

Ona kaže da ju je ohrabrila činjenica da je predsednik Vučić ne samo pristao da se u zvanične državne delegacije ovoga puta uključe i predstavnici udruženja nestalih i predstavnika manjina obe strane, već je pristao i upravo se dogovara vreme njegovog ličnog susreta u Beogradu sa predstavnicima udruženja nestalih iz Hrvatske.

„A naravno, ja sam isto sa svoje strane spremna da primim predstavnike njihovih udruženja“, kazala je Kitarovićeva.

Upitana da li je bilo pritisaka međunarodne zajednice da dođe do susreta ona je odgovorila: „Apsolutno ne!“

„Ja ne tvrdim da ćemo mi pitanja rešiti preko noći, ili u sledećih nedelju ili mesec dana. Ono što mi moramo da pokažemo je da mi nismo neka mala parohijalna državica koja nekome želi da zagorčava sudbinu. Želim da pokažemo da smo odgovorni i da smo pobednici, te da sa bilo kime možemo da razgovaramo o pitanjima u duhu dobrosusedstva i da ne treba nikakav međunarodni pritisak, pa čak ni onaj okvir strategije za proširenje, da bi bilo koga prisiljavao da se ta pitanja reše. To je naša odgovornost prema našem narodu“, istakla je Kitarovićeva.

Povodom njene uzvratne posete Srbiji, ona je rekla:

„Ići ću verovatno kroz nekoliko meseci kad uspemo da realizujemo i dogovorimo sve ovo što je predsednik Vučić rekao i obećao da će odraditi za Hrvate u Srbiji. Posebno ćemo nastaviti da radimo na pitanju nestalih, a nadam se da će državne komisije nastaviti da rade na pitanju granice. Dogovor je da se pokuša da se u dve godine nađe neko bilateralno rešenje. Ako to ne uspemo, onda dogovor o nekom međunarodnom pravosudnom telu.“

Prema njenim rečima, u međuvremenu se rešavaju i druga pitanja bitna za oba naroda.

„Ono što smo u ovim razgovorima zanemarili, a za šta mislim da je izuzetno bitno je privredna saradnja. Otvaranje novih radnih mesta, trgovinska razmena i činjenica da je Srbija za nas jedno ogromno tržište na koje možemo da plasiramo svoje proizvode. Činjenica je da postoji saradnja između naših privrednika koji mogu zajedno da nastupaju na trećim tržištima. Kad sam juče došla u Hrvatsku privrednu komoru, predsednik Vučić mi je rekao da on lično ne može da okupi te vrhunske srpske privrednike na jednom mestu kao što smo ih mi okupili. To je impresivno, jer pokazuje da onaj pozitivan deo saradnje na dobrobit obe države daleko nadmašuje probleme s kojima se u ovom trenutku susrećemo“, naglasila je Kitarovićeva.

TANJUG