ZAMAHNI KRILIMA SOKOLE ŠTO PRESELI SE MEĐU BESMRTNIKE

Ej , Kosovo zrno biserovo, Kolevko i drvo javorovo !

Svaki dan je najtužniji dan , kad zlotvori ubiju Srbina,
kad Svetlogorja Srbijanska gase, da Pravoslavlje vekovno nam zgasne ,
po spaljenim kućama  stoku da napase , da rafalnom paljbom podignu talase ,
da pokose decu , srbsko miloglasje …

Ti Šiptari zmije crnoglave i Tebi su srbski sokole došli glave ,
ubiše te s leđa kukavice , da ne vidiš tiraninu lice ,
a nevešti pred svetom se prave , kasapini Srba što prodaju organe ,
belom svetu šaljući signale , te podmuklice , zmije i utvare .

Srbin ti si i golub glineni , krvopiji i pokretna meta ,
piju vodu sa naših izvora , žanju naša žita svakog leta,
da preseku  žile kucavice ,  ubijaju rudare , žeteoce ,
vojnike i srpske policajce , te huškaju Srbina na Srbe ,
unoseći nemir i zablude , da brat na brata podmuklo udari ,
da bi rekli :- Eto opet Srbi podivljali , te se eno međusobno kolju ,
nezarasle rane posipaju solju …

Što bi onda drugi Srbe klali , sami sebe kad su  poubijali ?!

Ne verujte šiptarskom otrovu , među božurima  izniklom korovu …

Zar da Šiptar bude na postolju , zagospodari na Kosovo - polju ,
ne činite na volju - .zlotvoru .

Pobili bi i nedužne ptice , što nadleću iznad Mitrovice .

Sa sto maski krvopiji lice , sve su to  zveri i ubice ,
setite se krvave Bistrice i spaljene svete Gračanice ,
setite se i pogroma Srba , kad su Srbi išli kojekuda ,

kad postaše Srbi prognanici , da ne mole se svetoj  Gračanici …

Ti zamahni krilima sokole , Ti prkosom oteraj zlotvore …

Za hiljade godina što sticaše preci , u amanet da ostavili deci ,
tu ostaše ruševine , kosturi , leleci .

Čitač sa usana kad bi pročitao , poslednje reči neizgovorene,
upućene onima što u tamnicama drže Srbe zarobljene ,
potvrdile bi da ni slutio nisi u osvit zore ,
da ćeš pred kišom metaka da poklekneš ,
da Kosovo teče ti kroz krvotok i vene .

Dočekali ih sa hlebom i solju , da na giljotini bolje Srbe kolju ,
motornom testerom sekli policajce , ubijali decu , pekli ko jaganjce ,
proterali Srbe sa vekovnog praga ,
da im zatru trag , da nestanu bestraga .

Spališe manastira , groblja porušiše ,
ko lešinari se na Srbe obrušiše ,
da nestanemo , da nas nema više ,
krvavim mastilom da se istorija zbriše,
nad masovnim grobnicama ko pečurke posle kiše ,
zverski , mučki , kukavički navališe …

Lomili krstove naših Svetilišta , te guje u nedrima što naša žita žanju ,
a ti si se lavovski borio Srbine , al i tvoja glava završi na panju .

Vetar u leđa im neljudi , međaši ,
što sve čine da postanemo bezemljaši .

Ko ponudi Kosovo na dlanu , nek ne nada se izrod - opraštanju ,
ko kolevku da nudi dušmanu , ko kolevku da nudi nerotkinji ,
srpsku decu što daruje bunaru , na Kosovu dočeko utvaru .

I  pesničkim jezikom i krikom , ne daj Srbe moj sokole nikom .

Zar veruješ crnom tiraninu , a ne veruješ svom ocu i sinu ,
brat na brata žele da udari , da isitne iverje da se zapožari .

Smetaju im zvona Hilandara , to su zveri , avet , bezdušnice ,
iskristalisane fotografije govore , nož iz leđa , zariće u lice .

Ej , Kosovo zrno biserovo , Kolevko i drvo javorovo ,
moj ponosu , pero paunovo ,
tvoje gusle bez gudala ječe , zanemeće u vatri izgoreće …

U zagrljaj poslaše te smrti , Srbina na Kosovu želja im zatrti ,
a ti Mučeniče Kosovski ućuti , odbrojani tebi su poslednji minuti .

Da zaneme zvona manastirska , da se čuje ridanje i vrisak ,
da svoj pečat stave i otisak na svakom vratu svih preklanih Srba ,
prognanici s vekovnih ognjišta , da Šiptarima krvožednim budu sluga .

Duplim ključem od suvoga zlata manastirska zaključajte vrata ,
raskovnikom otvorićete svaka , Ikonostas od vedrih oblaka .

Na raskršću vekova nevreme , gde se moćne nadmeću oluje ,
gde se zmije isprepletu mržnje , koje ruše koren , Pravoslavlje ,
dole Šiptar a sa Neba bombe …

Srbin Srbinu neka ruku stegne , sem ognjišta vekovnog , nemaš više zemlje,
da ne stižu zakletve i kletve ,
da nas ne prokune i predak i pokoljenje …

Ne treba nam više poniženje , kad najviše nas vole kasapljene .

Zar veruješ zmiji siktavici , živom čoveku što oči vadiše ,

na Bistrici decu pokosiše , od ‘’ žutih kuća ‘’ prave kasapnice .

Ono što su Srbima oteli , odneli im vulkanski krateri ,

odnele im munje i oluje , na kantaru prodaju nam zemlju ,

zveri divlje  nek pojedu zveri .

A ti Srbine sada izaberi …

Pravoslavnog svog brata zagrli , avetima vidiš da se žuri ,

prekrajaju mapu, istoriju , zar njihovi su Kosovski božuri ?

Poj slavuja iznad Gračanice , pucali su u Krst Pravoslavlja ,

u čoveka što je na Raspeću , proteraše Srbe s kućnog praga ,

kopajući jamu im sve veću …

Ne veruj glasu iz Tirane , sve su to meduze , pirane ,

što poklaše na hiljade Srba , tad Kosovo krenuće - nikuda .

Ne verujte ni Tačiju zmiji , što raduje se Velikoj Albaniji .

Svako ko je Pravoslavnog roda , nek poštuje svog brata ko Boga ,

nek odrekne se aveti , izroda .  Na svog brata udariti neće ,

Svetosavljem ko je predodređen . Zna se kome smetaju manastiri ,

ko lavine na Srbe pokreće .

Ko svog brata za brata ne prizna , pregazila ga  okupatorska čizma .

Pokleknuće pred Usudom vremena , pred njim klekne i brdo od stenja .

Zamahni krilima sokole , što preseli se među besmrtnike ,

međ Kosovske večne mučenike ,čak i kad su izgubljene bitke ,

Pravoslavljem zasijaćeš gore ,tu gde luče stradalnika gore .

Ti ne reče što si hteo reći , ni zloslute ne može izbeći ,

vekovima još će reke teći , ali Srbi pamtiće ti reči.

U Crkvi su kad se mole Bogu , na izvoru kad idu po vodu .

Ej , Kosovo srbsko Izvorište , rodna grudo , večna kućo , vekovno ognjište !

Olivere  , maslinova grano , simbolu mira - nedočekanog !

Nek ti je laka Srbijanska zemlja , Novomučeniče Srbski Sokole !

Slavica Jovanović  novinar i književnik

Na Bogojavljenje  2018 . godine