Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

No, stvarnost često može biti znatno drugačija od fikcije — ovaj scenario polako ali sigurno postaje stvarnost u severoistočnoj Africi, a uzroke izranjajuće krize možemo pronaći u geopolitičkim realijama i odnosima regionalnih država koji će, po svemu sudeći, u bliskoj budućnosti potpuno izmeniti sistem kontrole upotrebe vode iz reke Nil.

Inicijativa doline Nila

U februaru 1999, devet država koje dele reku Nil i njene glavne pritoke formiralo je takozvanu Inicijativu doline Nila, projekat čiji je glavni cilj kooperativna i održiva eksploatacija ograničenih vodnih resursa.

Ovaj projekat koji je podržala Svetska banka ozvančio je takozvani sistem kvota koji osigurava stabilan pristup vodi za sve države nilskog sliva.

Do 2006, države koje se nalaze uzvodno, a u prvom redu Etiopija pokrenule su inicijativu za izmenu sistema kvota kako bi povećale svoja udeo. Sa tim ciljem, u maju 2010 predložena je zamena postojeće Inicijative novom Komisijom doline Nila za čije je formiranje potrebna saglasnost šest članica Inicijative.

Ovaj predlog naišao je na oštro protivljenje Egipta i Sudana koje se nalaze nizvodno — iako su obe države izrazile načelnu saglasnost sa predlogom, sporna tačka novog ugovora bila je ona prema kojoj ni jedan realizovan projekat ne sme značajno ugroziti vodnu bezbednost drugih država na Nilu.

Egipat i Sudan insistirali su na promeni formulacije kako bi se izbegla neprecizna odrednica „značajno“, no u ovom pogledu nije bilo kompromisa. Stoga, Kairo se oslanjao na svoj politički uticaj u regionu da blokira implementaciju projekata i održi broj država koje su ratifikovale sporazum o formiranju Komisije ispod neophodnih šest.

Problem Južnog Sudana

Situacija je postala još složenija za Kairo u julu 2011 kada je Južni Sudan proglasio nezavisnost, a dolina Nila je dobila još jednu državu koja se uključila u rad Inicijative.

I 2024, nakon uz podršku Etiopije, Južni Sudan postao je šesta država koja je ratifikovala novi sporazum, takozvani Cooperative Framework Agreement čime su ispunjeni pravni uslovi za formiranje Komisije doline Nila i posledično ukidanje sistema kvota.

Implikacije

Značaj ovih događaja ne treba potceniti — u Egiptu, oko 17% BDP-a dolazi od poljoprivrede regulisane striktno kontrolisanim irigacionim sistemom, a čak 34% radnih mesta direktno je povezano sa poljoprivredom.

Situacija u Sudanu još je dramatičnija sa 35.5% BDP-a i 80% radnih mesta u poljoprivrednom sektoru.

Drugim rečima, ovde se ne radi o nekakvoj demonstraciji moći ili principa, već o ključnim nacionalnim interesima čije ugrožavanje može dovesti do kolapsa ekonomskog sistema i katastrofalne humanitarne krize. I ova činjenica čini moguću promenu toka Nila casus belli.

Situacija je utoliko složenija zbog toga što se u sporenja po pitanju regionalnih vodnih resursa upliće i regionalna konkurencija Egipta i Etiopije pri čemu obe države kroz istoriju teže da se pozicioniraju kao dominantna sila istočne Afrike.

Pritom, Etiopija ne krije da se iza predloga o promeni sistema kvota nalaze ambiciozni planovi izgradnje Velike etiopske renesansne brane na Plavom Nilu koja će s jedne strane pretvoriti Adis Abebu u regionalnog izvoznika električne energije, a s druge značajno smanjiti vodostaj Nila što može imati dramatične posledice po irigacioni sistem Egipta.

Sve ovo doprinosi izranjanju nove geopolitičke krize u Africi u koju će biti uključene neke od najvećih sila kontinenta, a eksplozija sporova čije razrešenje nije na vidiku u otvoren oružani sukob može imati dalekosežne posledice po čitav kontinent. Stoga, jasno je koja je jedina sila koja ima svoj interes u daljoj eskalaciji.


Izvor: Društveni Udar (F)