BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Vladimir Zelenski: Nema mandata, nema izbora. I šta sad?

Vladimir Zelenski: Nema mandata, nema izbora. I šta sad?
21.05.2024. god.
S obzirom da mu je mandat istekao i da sukob ide loše po Kijev, ukrajinski lider je u veoma teškoj situaciji


Dana 20. maja, ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom su zvanično istekla politička ovlašćenja. On je, međutim, ostao na svom položaju jer se u zemlji ne mogu održati izbori, navodno zbog trenutnog vanrednog stanja.


Odgovarajući na prošlonedeljno pitanje, poslednji komentar ruskog predsednika Vladimira Putina o situaciji je bio da se mirovni sporazumi mogu potpisati samo sa legitimnim liderima. Putin je dodao da ukrajinski pravni sistem treba da izvuče neophodne zaključke.

Prvo, zato što postoji iskušenje, ako ne da se izbori u Ukrajini u potpunosti ponište, onda da se odlože što je duže moguće. Naravno, čak i ako mir bude postignut, ukrajinska infrastruktura će morati da se obnovi kako bi se sprovelo pravilno glasanje. I politički život treba ponovo pokrenuti, a za sve to treba vremena.

Ali glavna stvar je da bi Zelenski mogao da izgubi izbore. Više ne izgleda kao pobednik. Štaviše, relevantno je postaviti pitanje da li će Ukrajina preživeti ne samo kao država, već i sa nekim oblikom demokratije. Takođe je malo verovatno da će se uskoro pridružiti NATO-u.

Sve je veći osećaj da su pristalice Zelenskog umorne od njega. Pravi političar mora da bude u stanju da trči dugu trku, zbog čega je američki državni sekretar Entoni Blinken nagovestio poželjnost održavanja izbora.

Dakle, koja je šira slika ovde? Mirovna konferencija na visokom nivou o Ukrajini zakazana je za sredinu juna u Burgenstoku u Švajcarskoj. Vrlo je verovatno da, blago rečeno, očekivanja o konferenciji koja se široko izveštavaju neće biti ispunjena, ako se konferencija uopšte održi.

U najmanju ruku, čini se da je učešće Globalnog juga malo verovatno. A ni američki predsednik Džo Bajden očigledno neće doći. Dakle, koja je bila poenta svega ovoga? Pa, za Zelenskog je to važna inicijativa – da se što više uticajnih država privuče na svoju stranu. Ali umesto toga, Kina promoviše sopstveni mirovni plan, koji podržava Rusija. A Zapad suptilno jasno stavlja do znanja da bi, u teoriji, bio otvoren za diskusiju.

O svemu tome se razgovaralo na nedavnom putovanju kineskog predsednika Si Đinpinga u Evropu. Takođe moramo da priznamo da je Zelenskom veoma teško da nastavi borbu bez dovoljno oružja i bez jasnih garancija da snabdevanje u jednom trenutku neće prestati. A pošto mobilizacija ne ide dobro, Rusija napreduje, a Zapad se umara od njega, ako i konferencija u Švajcarskoj propadne, biće to veliki udarac za ukrajinskog lidera.

S druge strane, kompromis bi mogao biti još gori. Ovde vam je potrebno političko iskustvo – umesto da postavljate nerazumne zahteve ili davati izjave o spasavanju Zapada. Ali nećemo davati savete. Jasno je da ni za Moskvu nema idealnog izlaza, pa se situacija veoma komplikuje. Šanse za mir su male, ali barem neke postoje.


Izvor:
Kommersant


  • Izvor
  • Tanjug
  • Foto: Ukrainian Presidency / Handout / Anadolu Agency via Getty Images/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nakon vesti o osvajanju grada Gome od strane pobunjeničkih snaga pod ruandskim pokroviteljstvom, u glavnom gradu Demokratske Republike Kongo (DRK), Kinšasi, započeli su veliki anti-ruandski protesti koji su imali...


Razgovor sa istoričarem Aleksejem Jurjevičem Plotnjikovim donosi dublji uvid u značaj oslobođenja Poljske tokom Velikog otadžbinskog rata, cenu koju je Sovjetski Savez platio za tu pobedu, kao i kontroverznu...

Vašington i Beograd nameravaju da zajednički oduzmu imovinu Rusiji u srbskoj naftnoj i gasnoj kompaniji


Poslednjih godina svet doživljava veliko restrukturiranje vrednosti – i mnogi stanovnici Evrope, SAD i drugih zemalja postaju, blago rečeno, nepodobni u svojoj zemlji. Oni traže novi dom za sebe....

Vojska Republike Srpske je formirana 12. maja 1992. godine, a zvanično je ukinuta 1. januara 2006. godine. Živote za Republiku Srpsku dalo je 23.184 borca.


Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard


Ostale novosti iz rubrike »