Branko Pavlović: Analiza potpisanog stend-baj sporazuma sa MMF - zavisnost pogubna po Srbiju

26.01.2023. god.

Izlaganje Branka Pavlovića na 3. okruglom stolu Srbsko-ruskog bratstva «Ekonomski aspekti nezavisnosti Srbije»

Ugovori sa MMF imaju nešto od onoga “nemoj imati drugih bogova osim mene”. Oni su mehanizam kontrole dužničkog ropstva određenih zemalja. Mi smo sa njima potpisali dvogodišnji stend-baj aranžman.

Stvar je u sledećem: globalistički sistem kontroliše elite država, kontroliše i vlast i opoziciju, pa zato gledamo igrokaz.To je najvidljivije u EU i postoji do te mere da je EU izgubila svoj subjektivitet. Da se našalimo do kraja, a u svakoj šalji je pola zbilje: kako uopšte da se priključimo nečemu što nije subjekat?

MMF i cela ideja ugovora sa MMf je osigurač, rezervni položaj globalizma, da odluke ne “idu” čak ni kroz te kontrolisane parlamente. Krupni finansijski kapital ne želi ni najmanji stepen rizika, zbog toga što to što se formuliše u parlamentima kao politike vlada ipak ima neki element demokratije. Onda vi, kroz te ugovore kojima vas MMF spašava da biste bili srećni, pravite zapravo čitav program šta ćete vi raditi u sledeće dve godine – koji je apsolutno sakriven od javnosti.

Dakle, informacija koju smo mi imali je: 2,4 miliona evra na dve godine, u nekim tranšama. Ali, dokumentacija koja prati taj sporazum je na 106 strana. Ono što je čula javnost je jedna strana, a šta je na 105? Šta je to što je Srbija potpisala? Šta je sadržano u tih 105 strana o kojima javnost ne zna ništa?

Posle imamo ekspoze. Premijer kaže: “…mi ćemo u narednom periodu…”. A, sve mu piše u sporazumu koji je potpisao sa MMF.

Druga zamka – a to večito rade – je da vam sredstva ekonomske politike (inflacija, kurs dinara, budžetski deficit) predstave kao cilj politike. Oni zamene, potpuno pervertiraju, pa vam sredstva prikazuju kao ciljeve. Ako koristimo ta sredstva, hoćemo li mi imati bolje obrazovanje u Srbiji? Ništa o tome nema. Zdravstvo? Ništa! Hoćemo li imati konkurentniju privredu? Ništa! Hoćemo imati tehnološki razvoj? Ništa! Dakle, potpuno vam iz fokusa sklone ono što bi trebalo da budu polazne osnove nekog društva. Mi smo danas u poziciji A i želimo da stignemo do neke tačke B. Mora da bude bolno, sve se slažemo, ali prvo prihvatamo realnost. Međutim, toga nema. Oni vas odmah stave u makazice određenih sredstava, koje onda drže kao Sveto pismo i ne da vam – vi uopšte ne možete – da vučete poteze koji bi stvarno služili razvoju društva.

Druga dva dela su njihova igra, tehnike pregovaranja. Pre nego što dobijete kredit od MMF vi se (naravno, još više nejavno nego što je sam kraj procesa) konsultujete sa predstavnicima MMF koji vas podučavaju kako vaš zahtev MMF-u treba da izgleda da bi oni možda mogli da ga uzmu u razmatranje i odobre vam sredstva. Na kraju, Vlada podnese čitavu lepezu kako MMF želi.

Kad im kažete da MMF diktira uslove, oni kažu:”mi, taman posla… “Neka” Srbija je podnela čitav niz zahteva, pa smo mi pažljivo proučili da li zaslužuje”. Dakle, oni “pažljivo pogledaju” i kažu – odobrava se. A kad uperiš prstom i kažeš da su diktati MMF, oni kažu – nemojte da pričate besmislice, pogledajte šta je sama Srbija napisala kao predlog da im mi odobrimo pare.

Treća tehnika MMF je to da u želji da dužnik dobije kredit, on mora da povuče neka dramatična poskupljenja pre potpisivanja ugovora (kod nas je to energija). Posle slede dramatična povećanja i nakon toga, ali da se ne bi sve pripisalo MMF-u, onda jedan deo poskupljenja prethodi potpisu.

Oko tranši treba da kažemo da je na raspolaganju odmah samo nešto manje od milijarde, u junu još oko 200 miliona, a potom na 6 meseci idu tranše od 400 miliona do decembra 2024.Imate kontrolu na 6 meseci. MMF prati da li je zadovoljan kako i šta vi radite.

Na šta smo se mi obavezali?

Obavezali smo se da ćemo imati izrazito restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku. U situaciji za koju i oni prognoziraju da će biti recesivni trendovi (naročito na zapadu), znajući da smo mi trgovinski povezani sa tim zapadom i da će i za nas to biti recesivno, oni traže da mi vodimo restriktivnu politiku. I to, monetarnu mnogo restriktivnije nego što se zahteva od država EU! U tim uslovima vi nikako ne možete da se razvijate. U optimističkom scenariju imate razvoj 2,5 do 4 odsto. To je za privrednu strukturu i stepen razvoja kao naš – besmisleno! Najuspešnije države imaju 25 godina stope privrednog rasta od 7 i više odsto. Za Srbiju, u stanju u kome jeste, sve ispod 6 odsto bi morali da stavimo prst na čelo i kažemo – zašto se ne razvijamo brže. Sve ispod 5 odsto su već ozbiljne greške. A oni vam planiraju kao optimum 2,5 do 4 odsto. To je potpuna besmislica.

Direktne strane investicije su oko 7 odsto BDP-a u 2022.godini. Naš rast 2,5 odsto. Ogromne investicije u Kini, strane – 1 odsto BDP Kine. Uz sve mere, kovid i sve napade Amerike protiv kineske privrede, rast im je bio 3 odsto. Znači: kod njih je 1 odsto – 3 ( rast je 200% veći od obima stranih investicija), a u Srbiji je 7 odsto – 2,5 privredni rast (obrnuto, kod nas je skoro 200% rast manji u odnosu na ukupne strane investicije). A to znači da je tebi privreda potpuno atrofirana! Potpuno pasivizirana. Drugim rečima: tvoja okrenutost povlađivanju stranim investicijama katastrofalno utiče na ceo privredni sistem.

Pored te restriktivne politike, obavezali smo se da ćemo strašno poskupeti cenu gasa i struje. Pored onoga što je već urađeno, mi smo dužni da oskupimo gas 30 odsto, a struju 3 puta po 8 odsto. Zašto je važno da energenti budu što skuplji? Oni će reći da je to zato što se iz državne kase subvencioniše Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Međutim, stvar je potpuno drugačija. Potrebe za subvencionisanjem Srbijagasa dolaze zbog naše potrošnje koja prelazi količinu gasa koju dobijamo od Gasproma prema višegodišnjim ugovorima. Zbog toga, za tu razliku, mi idemo na tržište i tamo kupujemo gas. A zbog poteza prema Rusiji, cene su otišle kako su otišle i mi imamo nedostatak novca za gas. Ali, mi trošimo gas besmisleno. Ta razlika od 680 miliona kubnih metara od 2,8 milijardi koliko smo potrošili prošle godine (a od Gasproma dobijamo 2,2 milijarde) to trošimo da bismo grejali toplane Beograd i Novi Sad!To je ono što ljudi kažu da imaju centralno grejanje, a to centralno se greje na gas. I, umesto da to skloniš kao nepotrebnu potrošnju i da se svedeš na one uslove u kojima možeš imati gas za privredu po dobrim normalnim cenama, MMF te savetuje da jako poskupljuješ stvari. Da sve greške koje imaš u EPS zbog kojih ne proizvodiš onoliko struje koliko bi mogao, on te tera da povećavaš cenu, da bi cena energije bila što približnija zelenoj agendi – ceni energije iz zelene agende. To smo se obavezali.

Obavezali smo se i da plate koje su vezane za budžet, a to je oko 500 000 ljudi ne može da raste više od 10 odsto BDP. Prema tome, mogu sindikati da rade šta hoće. Sve je potpisano. On ti stavi parametar. A parametar je, inače, glup… Naime, ako sam sprečio korupciju, recimo da Srbija planira da investiram 4 milijarde, korupcija mi pojede 2 od 4, mi budemo savesni i sprečimo korupciju, i uštedeo sam 2 milijarde, ali ne mogu da to dam za plate jer sam se obavezao da ne pređem 10 odsto BDP! Plus, kad smanjim korupciju, biće mi manji BDP. Šta te MMF time tera? Tera te da otpuštaš ljude! Ne znam da li to znate, ali mi već imamo da, kada se ljudi penzionišu, institucija ili drugi subjekt može da zaposli samo 70 odsto od broja onih koji su se penzionisali. Za svakog prego toga mora da ima odobrenje. Šta to znači? To znači da onaj ko je ranije nakrcao svoj mladi partijski kadar – enormno – njemu je super! Ti njega moraš da uvažavaš!

Mehanizam sa MMF uopšte ne ulazi u strukturne probleme – gde i zašto imamo višak, a gde ogroman manjak kadrova. Ne interesuje ih.

Oko penzija – ići će se na to da rastu nominalno koliko i plate. Imaćete političare koji kažu – mi ćemo da vodimo računa o našim penzionerima, pa ćemo vezati rast penzija za nominalni rast plata. A nominalni rast plata vam je uvek malo manji od inflacije, što znači da ćete sigurno siromašiti! I, dok vam ne povećaju plate i penzije vi ste već nosili na grbači taj trošak, a onda kad vam povećaju, to nije u visini inflacije, nego je manje od inflacije! Eto, i to je definisano!

Imaćemo fiksni kurs dinara i na dalje. Reći će nam kako su se sastali u Narodnoj banci i vrlo su razmišljali šta će da rade – a sve su potpisali, sve je već napisano šta će da rade.

Dobra strana ugovora sa MMF je što imamo crno na belo da se Vlada obavezala da će napraviti detaljan strateški plan za Elektroprivredu Srbije. U desetoj godini vladanja došlo im je do toga da bi eventualno do kraja godine možda mogli da imaju strateški plan. To je jedno relativno malo preduzeće, nebitno za privredu Srbije, pa nisu stigli za ovih deset godina da se bavi tim strateškim pitanjima.

U tim polurečenicama, mi imamo priznanja do koje mere je odsutno strateško planiranje, jer se sve vezuje za tu ideju stranih investicija, da će one same sobom da nas razviju. A onda, u ovim detaljima, vidimo da je to jedan ogroman stepen neodgovornosti. Pre nego što napravimo samorazumevanje EPS-a, mi ćemo napraviti samorazumevanje naših strateških investicija u energetici uopšte. To je interesantno: kako se razdvajaju investicije u energetici i samorazumevanje EPS-a, a to bi u najmanju ruku trebalo da bude jednovremeno.

Tu se, opet, zagovara maksimalizacija potrošnje. “Sad ćeš sve da gasifikuješ”. Zašto ću sve da gasifikujem? Pa to je preterano skupo i neracionalno, a ima smisla samo tamo gde hoćeš privredno da se razvijaš. U Šumadiji imate gasifikaciju u delovima gde ljudi imaju svoje šume. Gas im prolazi pored kuće, a oni nikada neće koristiti gas, jer imaju svoje drvo. MMF kaže – možeš tu da trošiš slobodno, tu nema nikakvih problema, to se podvodi pod diversifikaciju, a to znači da se navikavaš da energente koristiš po mnogo skupljoj ceni nego što bi morao.

Samo po sebi nije zabrinjavajuće što je Srbija zadužena do 57 odsto BDP. Zabrinjavajuće je što sve što si se zadužio, to ti ne vraća nikakav novac da bi mogao da servisiraš taj drug. Ako sam uzeo pare, nešto sam napravio, dobio rok otplate – valjda sam, kad sam uzimao vodio računa kad mi dolazi na naplatu da iz investiranoga mogu da plaćam. Ne! To što si potrošio, to ti ne daje nikakve mogućnosti i ono što se zadužiš vraćaš iz novih zaduženja. Zašto su nam važni bilateralni ugovori? Zato što bi tu možda mogli nekom drugačijom politikom i odnosom da dobijamo bolje kamate. Govorim o Kini. Sekundarno tržište državnim obveznicama je pokazalo da su kamate preko 7 odsto. Sad, imamo mantru političke elite koje kažu: “oni pre nas su nas zaduživali za po 7 posto. a mi smo bili genijalni pa smo se zadužili po mnogo manje (jer je 2008 kamatna stopa pala na 0 i minus)”. To vreme je prošlo. To je bio eksces u milenijskom iskustvu, to se nikad nije dogodilo i valjda si očekivao da će se stvari vratiti u normalu. Srbija bi, ako bi izdala dolarske ili evro obveznice , pokazala da su i te kamate oko 7 odsto i više. To su kamate koje ne mogu da se vraćaju i koje državu vode u bankrotstvo, ako bismo te stope kamata primenili na ceo dug celokupan privredni rast bi pojele kamate. Otuda su naši bilateralni sporazumi gde Kina daje kredite po 3 odsto vrlo važni. E, ne može! Mi smo se sa MMF obavezali da u ove tri godine ne možemo da se bilateralno zadužujemo bez njihovog odobrenja. Odnosno, možemo, ali tržišno – da izađeš, pa da vidiš…

Dakle, ogroman broj pitanja koja nemaju nikakve veze sa odnosom poverilac – dužnik je definisan apsolutno mimo očiju javnosti, čak i mimo očiju ove naše parlamentarne javnosti.

Šta nam to sve govori? Prvo da kažemo – mi imamo problem. Dok god kažemo da ga nemamo – nama spasa nema. Dakle, moramo da vidimo šta to globalizam radi kod mene i da napravim plan šta ću u kontri da vučem. Za nas je važno da od EU nema ništa. Da li ćeš odmah da kažeš da ne ostaješ na tom putu ili ćeš da se praviš lud ali da se ne iscrpljuješ – u redu! To je oportunizam, stvar onoga ko vodi državu. Ali, važno je da među sobom znamo da od toga nema ništa. Drugo što je važno da se razume to je da te imperijalistički globalizam neće zaobići sam od sebe, nego će te zgaziti. Da bi pružio otpor, moram imati saveznike. Ko su mi saveznici? Pa, oni koji se bore protiv globalističkog imperijalizma kao i ja. Da vidim šta ću da radim. Sigurno mora biti bolno. Sigurno je teško da se iz stanja u kome jesi pomeriš u povoljnije stanje. Ali, ako ne kažeš – imam problem, ne napraviš plan, nego vučeš poteze koje koncipira MMF – onda si gotov!

Na žalost, kod nas je ponovo prošao ugovor sa MMF i vrlo je važno da razumemo do koje mere je to pogubno za Srbiju, jer kad razumemo tada ipak imamo neki put ka boljitku.

srbratsvto.org

Izvor
Tanjug
foto: © srbratstvo.ru// vostok.rs

Povezane teme
Srbija
MMF
finansije

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...