Istočni ekonomski forum - novi horizont saradnje balkanskih zemalja?

02.09.2022. god.

U kontekstu globalnih političkih i ekonomskih preokreta, važno je konsolidovati napore i tražiti zajednička rešenja za prevazilaženje izazova koji se pojavljuju. Ne tako davno, Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu je uspešno završen, demonstrirajući otvorenost ruskog rukovodstva i biznisa za dijalog sa svim članicama svetske zajednice, kao i 7. Istočni ekonomski forum, koji će biti održan od 5. do 8. septembra u Vladivostoku.

U aktuelnoj međunarodnoj situaciji, ovakvi događaji su postali jedna od retkih univerzalnih i efikasnih platformi za razgovore o globalnim političkim i ekonomskim problemima, izgradnju uzajamno korisne saradnje i prevazilaženje posledica globalne ekonomske krize koja se razvija. Međutim, nažalost, malo zapadnih lidera je spremno da iskoristi ovu priliku za izgradnju konstruktivnog dijaloga sa Moskvom.

Danas smo svedoci kako se, na inicijativu Sjedinjenih Država, praktično cela Evropa postrojila u jedinstven front konfrontacije sa Rusijom, bez obzira na interese nacionalnih država i njihovog stanovništva. Evropske zemlje ulažu milijarde u podršku režimu u Kijevu, aktivno isporučuju oružje i vojnu opremu Ukrajini, oslobađajući svoje tržište za naknadnu kupovinu proizvoda vojno-industrijskog kompleksa SAD, odbijajući da se snabdevaju ruskim energentima u korist skupe američke alternative, a takođe teraju veliki biznis da napusti rusko tržište, čime samo jača poziciju svojih američkih konkurenata.

Evropski prostor je, zapravo, postao odskočna daska za postizanje geopolitičkih i ekonomskih ciljeva SAD-a na svetskoj sceni. Sva ova kratkovida i često emotivno obojena politika evropskog rukovodstva nije približila svet rešavanju ukrajinskog sukoba, već je, naprotiv, prilično brzo nanela ozbiljnu štetu sopstvenoj ekonomiji i dobrobiti običnih građana..

Posledice ograničenja jasno su vidljive u naglom porastu inflacije u Evropi. Evropska komisija je saopštila da će ove godine ekonomski pokazatelj dostići istorijski maksimum od 7,6 odsto. U ovoj situaciji najteže će biti pogođene male zemlje zavisne od uvoza energenata i čiji državni prihodi dolaze od industrija koje su potpale pod sankcije.

Na primer, Crna Gora, gde je udeo turističkog sektora 60% BDP-a 2022. godine, prema proceni stručnjaka, izgubiće oko 32 miliona evra u ukrajinskom i oko 42 miliona u ruskom segmentu turističkog tržišta. A u istoj toj Bugarskoj, danas je sva rafinisana nafta 100% ruska. Istovremeno, cene po kojima "Lukoil" Bugarska prodaje na domaćem tržištu su među najnižim u Evropi. A ako ruski "Lukoil" napusti Bugarsku, proizvodnja goriva će, zapravo, biti paralizovana, što će dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica.

Takav razvoj događaja neminovno izaziva društvenu napetost i nestabilnost u društvu. Evropske gradove je već danas zahvatio talas masovnih protesta stanovništva protiv poskupljenja hrane i energenata. Međutim, umesto da rešava nastale probleme, evropsko rukovodstvo pokušava da omalovaži njihov značaj ili čak brižljivo sakrije.

S tim u vezi, mnogi lideri evropskih država danas su suočeni sa ozbiljnim izborom: da prate politiku SAD-a da obuzdaju Rusiju i nastave da uništavaju nacionalne ekonomije kontraproduktivnim sankcijama, ili da održe dijalog sa Moskvom, uzimajući konstruktivan i pragmatičnu poziciju, i počnu tražiti nove partnere i formate obostrano korisne saradnje kao alternativu američkim inicijativama.

Rukovodstvo Srbije danas preduzima određene korake u tom pravcu. Uprkos izjavama američkih diplomata o nemogućnosti „posebnog puta” i potrebi da se napravi „jedini pravi izbor” u korist Zapada, vlasti zemlje nastavljaju da produbljuju saradnju sa drugim zemljama i traže nove partnere.

Beograd je u julu bio domaćin srbsko-iranskog poslovnog foruma kome je prisustvovalo više od 80 predstavnika privrede iz obe zemlje. Kao rezultat foruma, stvorena je bilateralna komisija za proširenje trgovinskih odnosa. Istovremeno, trgovinski promet Srbije i Irana već naglo raste. Tokom protekle godine povećan je za čak 115 odsto u odnosu na 2020. godinu.

U avgustu je Privredna komora Srbije održala srbsko-egipatski forum. Štaviše, otvorio ga je lično predsednik Egipta, što je prva poseta Srbiji u poslednjih 35 godina. Kao rezultat radnih sastanaka zvaničnika nadležnih resora, dogovorene su isporuke srpske pšenice Egiptu i nabavka egipatskog gasa od strane Beograda, kao i obnavljanje direktnih letova vazdušnim putem. Strane su potpisale i deklaraciju o uspostavljanju partnerstva i niz memoranduma o saradnji u oblasti tehnologije, poljoprivrede, kulture i umetnosti.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Aleksandr Krяžev/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...