Mit da je ruska specijalna operacija u Ukrajini dovela do neviđenog povećanja cena energenata

17.06.2022. god.

(Izvor: evropski komesar za energetiku K. Simson, 8. mart 2022.)

Kao rezultat hladne zime 2020-2021. do proleća 2021. godine skladišta gasa u Evropi su bila praktično prazna. Evropska unija već duže vreme odlaže donošenje odluka o punjenju svojih skladišta gasa, očekujući pad cena. Međutim, nije došlo do sezonskog pada cena gasa usljed ekonomskih i tehnoloških poteškoća američkih proizvođača gasa, niza prirodnih faktora, kao i postepenog oporavka privrednog ambijenta i povećanja potražnje za gasom u Aziji, gde su otišle dodatne isporuke. Pored toga, mogućnosti obnovljive energije u Evropskoj uniji bile su preuveličane (u nepovoljnim vremenskim uslovima vetar je proizveo upola manje električne energije nego što je planirano).

Kao rezultat toga, do sredine 2021. godine u EU se formirao deficit gasa. Kao rezultat toga, do kraja 2021. godine evropska skladišta su bila popunjeni do minimalnih 72% (u Austriji - 50,44%, u Holandiji - 54,43%, u Nemačkoj - 64,57%). Početak snabdevanja gasovodom "Severni tok 2" mogao bi da kompenzuje napetost na evropskom tržištu gasa, ali pod pritiskom SAD-a i antiruskih snaga u EU, gasovod nije počeo da funkcioniše.

Rastu cene gasa doprinele su i sistemske strateške greške Evropske komisije, koja vodi neracionalnu politiku napuštanja dugoročnih ugovora i prelaska na spot ugovore za gas (u septembru 2021. cena za 1.000 kubnih metara je premašila 1.000 dolara, a u martu dostigla maksimum od 3600 dolara). U međuvremenu, prema procenama stručnjaka, ruski gasovodni gas bi u prvom kvartalu 2022. za evropljane bio 40 odsto jeftiniji od spot ugovora. Važno je naglasiti da, prema energetskom modelu Evropske unije, bez obzira na cenu po kojoj su energetske kompanije EU uvozile gas iz Rusije, one ga prodaju proizvodnim kompanijama i preduzećima (a samim tim i običnim građanima) po spot cenama, dobijajući super profit od toga. Kao rezultat toga, proizvodne kompanije odlaze u stečaj, stvaraju se preduslovi za nestašicu električne energije i, shodno tome, rastu cene za obične potrošače. Vlasti EU to ne objašnjavaju svojim građanima.

Krivica je i na preterano liberalnoj monetarnoj politici EU i SAD i ogromnim postpandemijskim injekcijama u zapadne ekonomije, koje su doprinele ubrzanju inflacije i uticale na rast cena na robnim berzama. Kao rezultat ubrzanog nametanja Evropskog zelenog dogovora od strane EU i opšteg postavljanja prioriteta klimatske agende, sektor nafte i gasa je ozbiljno nedovoljno finansiran.

Ključni faktor u održavanju visokih cena energenata su najnoviji paketi jednostranih zapadnih sankcija i stalne spekulacije o mogućim novim antiruskim merama u energetskom sektoru, izazivajući negativna tržišna očekivanja.

Zamrzavanje deviznih rezervi Centralne banke Rusije, ograničenja stranih sredstava "Gasproma" i drugi elementi politike sankcija primorali su ruske vlasti da uvedu mehanizme kojima bi se garantovalo da domaći dobavljači dobijaju isplatu od stranih partnera za isporučeni gas. Zemlje koje nameću nezakonite restriktivne mere sada moraju da plaćaju gas koji troše u rubljama. Do 18. maja 2022. godine, oko polovina od 54 kompanije uvoznice iz neprijateljskih zemalja ispunila je neophodne uslove za to. Oni koji odbiju (Bugarska, Danska, Holandija, Poljska, Finska) moraće da plate više za snabdevanje iz drugih izvora.

Očekivanje zemalja EU da brzo zamene ruski gas je iluzorno. Globalna potražnja za njim će 2022. godine premašiti ponudu (436 miliona tona prema 410 miliona tona), novi projekti će početi da rade najkasnije 2024. godine, a postojeći će moći da povećaju zalihe za maksimalno 10,6 miliona tona. Evropska komisija, međutim, poziva u svojim nedavno predstavljenim dokumentima - planom "Zajednička evropska akcija za pristupačniju, sigurniju i održiviju energiju" i strategijom "Spoljna energetska interakcija EU u svetu koji se menja" - na rano napuštanje ruskih energetskih resursa, traženjem alternativnih dobavljača, razvojem energije iz obnovljivih izvora, ukupne uštede energije i energetske efikasnosti, i ne nudi prave mere za smanjenje cena energije. Istovremeno, pokušava da oteža Rusiji pronalaženje novih tržišta, stvarajući tako rizik od veštačke nestašice energetskih resursa i neizvesnosti na svetskim tržištima.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Dmitriй Lelьčuk/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...