Balkan - novi front u ekonomskom ratu protiv Rusije?

11.06.2022. god.

Spoljnopolitičku agendu Balkana prošle nedelje uzburkala je vest da su Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija odbile da obezbede vazdušni koridor za avion ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, što je dovelo do odlaganja posete ruskog diplomate Beogradu.

Iz nekog razloga, odluka bez presedana po međunarodnom pravu i ustaljenoj diplomatskoj praksi nikoga nije iznenadila, iako je direktno u suprotnosti sa nizom konvencija o statusu diplomata, posebno ovako visokog nivoa. Očigledno, ovaj korak, osim što pokazuje privrženost bugarskog, crnogorskog i makedonskog rukovodstva uputstvima iz Brisela i Vašingtona, govori i o njihovom odnosu prema susedima, prema celokupnom srbskom narodu.

Ova situacija izgleda posebno indikativno uoči Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu koji se održava u Rusiji ovog meseca. Očigledno, delegacije Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore planiraju da ignorišu ovaj događaj, kao i većina evropskih zemalja. Ali koliko je to produktivno u novim ekonomskim realnostima? Kaskada sankcija koje su zemlje Evropske unije i SAD uvele Rusiji, čini se, uskoro će veoma teško pogoditi svoje inicijatore. Inflatorni procesi, potreba da se zamene zalihe gasa i nafte iz Rusije, novonastala prehrambena kriza već izazivaju ozbiljnu zabrinutost političara i ekonomista. I ako su pozicije Moskve, Vašingtona i Brisela na različitim polovima, onda za manje razvijene ekonomije Evrope, Azije i Afrike postaje sve očiglednija potreba za diversifikacijom rizika i potreba za dijalogom i sa Rusijom i sa Zapadom. A izgleda da takvo razumevanje imaju rukovodstva mnogih zemalja koje već pripremaju delegacije za učešće na predstojećem SPIEF-u. Uostalom, pitanja borbe protiv ekonomske krize i obnavljanja raskidanih lanaca snabdevanja energentima, hranom i drugim životnim dobrima sada zaista dolaze do izražaja. Očigledno je da pitanje vojne specijalne operacije u Ukrajini prevazilazi ove granice i nije prioritet za većinu zemalja.

S tim u vezi, konceptualno, SPIEF će postati veoma važan za mnoge države, pa i za Srbiju, u smislu donošenja strateških odluka u vezi sa izborom daljeg razvojnog puta - da se pridruže mostobranu koji formiraju SAD da obuzdaju Rusiju na štetu svojim ekonomskim interesima ili da održe dijalog sa Moskvom, zauzimajući konstruktivan i pragmatičan stav zasnovan na sopstvenim nacionalnim interesima.

Očigledno je da su Amerikanci i evropljani sve više svesni svojih pogrešnih proračuna u borbi protiv Rusije. Kolosalni pritisak se vrši na tržištima koja su nova za Moskvu; zapadne diplomate su organizovale čitavu turneju po Aziji, Africi i istočnoj Evropi. I u svakoj od ovih poseta, postoje brojna obećanja podrške u zamenu za osudu ruskih akcija u Ukrajini i prekid saradnje sa Moskvom. Očigledno, Vašington nema toliko resursa koliko je već obećao, a malo ko veruje ovim obećanjima.

Teško je ne primetiti da je u poslednje vreme pojačan politički pritisak na zemlje koje zauzimaju prijateljski ili neutralni stav prema Rusiji, uključujući i Srbiju. Pre neki dan, predsednik američkog Stejt departmenta Ned Prajs, komentarišući diplomatski incident sa ruskim ministrom, pozvao je Srbiju da se fokusira na cilj pridruživanja Evropskoj uniji, nedvosmisleno nagovestivši da ukoliko „suverena” odluka o prekidu svih veza sa Rusijom nije napravljena, obećane evropske integracije neće zablistati. Nakon ove izjave, Evropski parlament je objavio izmenjeni tekst izveštaja o uslovima za pristupanje Srbije EU, koji jasno ukazuje na zahtev za uvođenje sankcija Rusiji zbog „agresije na Ukrajinu”.

Možda je naivno verovati da će, ako se Srbija pridruži antiruskim sankcijama, dobiti zeleno svetlo za ulazak u EU. Podsetimo, osim sankcija, EU zahteva od Srbije da prizna Kosovo, odbije kupovinu kineskog i ruskog naoružanja, zatvori Rusko-srbski humanitarni centar u Nišu, kao i da obustavi vazdušni saobraćaj sa Rusijom. Nije li ovo otvorena politička ucena? I da li to odgovara osnovnim idejama slobode i tolerancije zapadne zajednice, čiji su mnogi toliko željni da postanu deo?

Nadamo se da će Srbija, u trenutnoj međunarodnoj situaciji, održavati prijateljske odnose sa Rusijom i nastaviti da razvija obostrano korisnu ekonomsku i humanitarnu saradnju. U najmanju ruku, ova teza potvrđuje spremnost srpske delegacije da učestvuje na predstojećem ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, naravno, pod uslovom da se druge zemlje u to ne mešaju.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Vladimir Astapkovič/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...