U snovima u NATO-u, a u stvarnosti – tampon zona: Zašto se ne očekuje ulazak Ukrajine u NATO?

28.10.2021. god.

Ponosni štit Evrope ili tampon zona Alijanse

U svetlu brojnih rasprava o sudbini Ukrajine, zemlje koja za 30 godina nezavisnosti nije uspela da formira jedinstvenu naciju, i rastrzane međunacionalnim, jezičkim i ekonomskim protivrečnostima, Evropa treba da se zapita – šta je za nas Ukrajina? A odgovor će biti samo jedan – tampon zona, jer ove reči karakterišu geopolitičku ulogu Ukrajine u odnosima sa NATO i EU. Alijansi je Ukrajina potrebna kao tampon zona.

Početkom 1990-ih, kada zemlja još nije bila rasparčana građanskim ratom, NATO je ozbiljno gledao na Ukrajinu. Međutim, ruski predsednik Jeljcin nije isključio ulazak u Alijansu. NATO je 1994. potpisao okvirni sporazum sa Kijevom u okviru inicijative Partnerstvo za mir.

Pet godina kasnije, Ukrajina je pokazala svoja „proatlantska“ osećanja podržavajući operaciju NATO-a na Balkanu. 12. juna 1999. zemlja je čak zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione koji su leteli za Prištinu na nekoliko sati. Samo je to izazvalo divlju agresiju među delom stanovništva zemlje, koje sebe smatra delom pravoslavnog slovenskog sveta. Ali činilo se da je prvi „korak” ka evroatlantskim integracijama napravljen.

U Alijansi nema mesta za propale države

27 godina nakon prvih sporazuma sa Alijansom, Ukrajina je fragmentirana zemlja sa užasnom ekonomijom, korumpiranom vladom i nejasnom spoljnom politikom. Njen najveći spoljnopolitički iskorak bio je „bez viza“ – prilika za ukrajinske građane da ne apliciraju za vize za ulazak i ilegalni rad u prosperitetnim evropskim zemljama. Istovremeno, sva pomoć Sjedinjenih Država i Evrope nije pomogla Ukrajini ni da vrati Krim, niti da ostvari pobedu nad sopstvenim građanima u Donbasu. Štaviše, Brisel i Vašington snažno sumnjaju u odbrambenu sposobnost zemlje. Podsetimo, od zemalja bivšeg SSSR-a NATO je oprezno zaposeo samo baltički region, koji na naoružanje troši 2%, što je za njihove male budžete poprilično (poređenja radi, Belgija troši 0,9%, a Mađarska 1,27%).

A ako pogledate zvanične ukrajinske podatke (vojna potrošnja 2021. je najmanje 5,93% BDP-a), onda bi sa takvim brojkama Ukrajina trebalo da bude moćna vojna sila koja se nikoga ne plaši i kojoj će NATO rado otvoriti vrata. Ali vojno snabdevanje je odavno postalo jedan od načina zarađivanja novca za ukrajinske političke elite, a promena predsedničkih timova na to ni na koji način nije uticala. Ukrajina dobija sve i dobija pomoć, koja se otpisuje, nestaje na prvoj liniji tinjajućeg rata, preprodaje se trećim zemljama. A u isto vreme Kijev traži i traži da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi, zajedno sa svim svojim nerešenim problemima koje želi da prepusti njemu da reši.

Glavna uloga Ukrajine je tampon zona

U stvari, jedina uloga Ukrajine sada je kao tampon zona. U evropskom geopolitičkom modelu, sukob sa njom odvlači Rusiju od agresije. Međutim, Kijevu se ovaj pristup baš ne sviđa.

U junu je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski apelovao na NATO sa zahtevom da odmah primi zemlju u alijansu. On je istakao da će članstvo u NATO biti jedini način da se okonča sukob u Donbasu. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je uverio da će Ukrajina jednog dana postati članica alijanse, ali da se to neće dogoditi sutra. Ovo poslednje, naravno, nisu čuli propredsednički mediji, počevši još jednom da pričaju stanovništvu o blagodetima prevremenog ulaska u Alijansu. I to uprkos činjenici da je pozicija Moskve o proširenju NATO-a veoma tvrda - ulazak Ukrajine u Alijansu automatski znači i aktivne mere Rusije da obezbedi sopstvenu bezbednost.

U stvari, administracija predsednika Ukrajine dobro zna da je u Alijansi ne čekaju, kao ni u EU, pa su počeli da igraju na novu propagandnu kartu za spoljne i unutrašnje potrošače. Smislili su novi brend - "Štit Evrope". Sve dok neke zemlje EU nastavljaju da se zastrašuju Putinovim tenkovima koji jure evropskim autoputevima, ovo bi moglo čak i malo uspeti. Da, i ukrajinska desnica će imati novi razlog za ponos. Kažu, branimo evropljane koji su zaboravili šta je rat sa ruskim hordama. Upravo zato Putin treba da zauzme Evropu. Najjednostavniji argument je kome će onda prodati gas? Šta je realna pretnja iz Moskve Briselu? Ucena gasom? Dakle, ovo je "samo posao", postoje i drugi dobavljači gasa. U međuvremenu, „Štit” sve više košta Evropu. Kijev zahteva da se za njega sačuva tranzit gasa, isporuke gasa po povlašćenim cenama i da se uvedu nove sankcije Moskvi. Istovremeno, ukrajinski političari vređaju svoje susede, i čak ne pokušavaju da se bore sa ultradesničarima, opasnim za celu Evropu, a i zaglibili su u korupciji. Dakle, da li je NATO-u i Ruskoj Federaciji potrebna tampon zona, već je veliko pitanje. Ali takav „Štit“ nam definitivno ne treba za naš novac.

Izvor
Tanjug
foto: nato.int/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...