Gde se bolje živi, u Srbiji ili u Rusiji?

27.04.2021. god.

Ako pretpostavimo da su ruske i srpske prestonice ubedljivo najskuplje za život u ovim zemljama, iako Moskva više odudara od proseka Rusije nego Beograd od proseka Srbije, mogli bi na osnovu komparacije maloprodajnih cena u marketima na obodu glavnog grada Ruske Federacije sa onim u centru Beogradu doći do neke dosta grube slike troškova života u dve države

Umoskovskoj samoposluzi na obodu grada jedna od jeftinijih mineralnih gaziranih voda (1,5 litar) košta 49 rubalja ili 63 dinara, rezani hleb od 400 grama se plaća (u dinarskoj protivrednosti) 55 dinara, litar jednog od najjeftinijih sterilizovanih mleka ima cenu od 95 dinara, 2 kilograma konzerviranih kornišona 206 dinara, litar sterilizovanog paradajza 101 dinar, 300 grama kiselog mleka 85 dinara, litar soka od breskve 206 dinara, 250 grama sira fetakse u rasolu 206 dinara, pakovanje od deset jaja 108 dinara, kilogram ubedljivo najjeftinijih jabuka, ajdara, 111 dinara, litar kefira 110 dinara (jogurt nije moguće naći).

Već na prvi pogled je jasno da su cene u marketima predgrađa Moskve značajno više od onih u Beogradu, neke od pomenutih čak i dvostruko. Za širu sliku možete pogledati sajt Perekrestok, koji nudi ogroman broj proizvoda sa cenama u rubljama, koje množenjem sa 1,29 pretvarate u dinare. Kada su u pitanju usluge, u jednom od najpoznatijih turističkih mesta Moskve, ulici Arbatova, u kafeu Starbaks, cena najmanjeg kapućina je 210 rubalja ili 271 dinar (istovremeno, u čuvenoj „Šokoladnici" cena kapućina je 230 rubalja ili 297 dinara), espreso kafa košta 130, odnosno 145 rubalja (168-187 dinara), a veliki makjato (od 354 mililitra) 330 rubalja (426 dinara), što je ipak više od cena u Beogradu (inače, tzv. turske kafe nema u Rusiji, kao i u većini drugih država).

Ako pretpostavimo da su prestonice dve zemlje ubedljivo najskuplje za život, iako Moskva više odudara od proseka Rusije nego Beograd od proseka naše zemlje, mogli bi na osnovu komparacije maloprodajnih cena u marketima na obodu glavnog grada Ruske Federacije sa onim u centru Beogradu doći do neke dosta grube slike troškova života u dve države.

Nekretnine

Poređenje cena nekretnina u dva grada otkriva nešto što je uglavnom poznato, a to je više nego dvostruko veća cena stambenog kvadrata u Moskvi, što i nije iznenađenje imajući u vidu samu veličinu grada (12,5 miliona stanovnika). Naime, na kraju 2020. prosečna cena kvadratnog metra u Moskvi iznosila je 236 hiljada rubalja (odnosno 2.622 evra), dok je u poslednjem kvartalu prethodne godine cena kvadrata u srbskoj prestonici, u skladu sa DOMEX-om (NKOSK), bila 1.212 evra. Kolike su cene kuća, barem onih koje nisu mega luksuzne vile, nije moguće saznati iz prostog razloga jer je Moskva grad u kome nema kuća, za razliku od naše prestonice u kojima urbana naselja poput Dušanovca, Vračara ili Bežanijske kose.

Prosečna neto plata u Srbiji je bila 537 evra u januaru ove godine, dok je u Rusiji u istom mesecu iznosila tek nešto više: 551 evro. Međutim, neto plata u Moskvi je dvostruko viša od proseka za Rusiju i iznosila je čak 96,8 hiljada rubalja prosečno tokom 2020. (približno 1100 evra), dok je plata u glavnom gradu naše zemlje sa prosečnih 665 evra u januaru 2021. tek za 24% viša od proseka Republike. Imajući u vidu da su do pre 7 godina razlike u platama između dve zemlje bile dvostruke u korist Rusije, trend u Srbiji ohrabruje.

Za posetioca Moskve koji se potrudi da obiđe maloprodajne objekte, a i na osnovu svakodnevnog iskustva mnogobrojnih Srba koji žive u ovom gradu, nema sumnje da su cene ogromne većine artikala, i posebno usluga, znatno više nego u Beogradu.

Posebno je skuplje iznajmljivanje stana u Moskvi. Naime, statistika kaže da se za jednosoban stan u Moskvi plaćalo 36 hiljada rubalja ili 410 evra prosečno u 2020, što je grubo dvostruko skuplje nego u Beogradu. Troškovi odlaska u kafee i restorane su izvesno veći nego kod nas, ali ne i dramatično skuplji.

Naime, relativnom padu praktično svih cena izraženih u evrima, a posebno onih u kafićima, noćnim klubovima i neluksuznim restoranima, doprinela je depresijacija rublje (prvo blago od kraja 2008, intenzivnije tokom 2013, posebno snažno 2015-16, te opet od februara 2020, sa početkom krize uzrokovane pandemijom). Ruska moneta izgubila je preko tri petine svoje vrednosti u odnosu na valutu evrozone u proteklih trinaest godina, što je posledično dovelo do toga da cene izražene u evrima postanu manje, iako je inflacija bila ubrzana.

Treba dodati da su neke usluge, poput taksija (popularnog Jandeks-a), nešto povoljnije nego u Beogradu (npr. vožnja od aerodroma Šermetjevo do seveoroistočnog dela Moskve (Izmailovo), koja je trajala 80 minuta koštala je 1.950 dinara; put do Novog Sada, za koji bi trebalo i manje vremena, bio bi skuplji).

Takođe, muzeji i pozorišta su jeftini, posebno imajući u vidu njihov svetski priznat kvalitet, i takoreći su na dohvat ruke (u Moskvi je registrovano 716 muzeja, 506 pozorišta, 220 bioskopa), što, imajući u vidu bogatu tradiciju Rusije u ovim kulturnim delatnostima i jakim subvencijama države, nije iznenađenje.

U Rusiji se grejanje plaća samo tokom grejne sezone i tokom tih meseci ono je jeftinije nego u Srbiji u kojoj se grejanje uglavnom plaća tokom čitave godine (anegdotalno saznanje je da se greje tako dobro da mnogi otvaraju prozore jer je prevruće, pogotovo u proleće).

Kako objasniti znatno više cene u Rusiji?

U pokušaju da objasnimo zašto su cene u glavnom gradu Ruske Federacije značajno više od onih u Beogradu, poći ćemo od toga da, kada su pitanju prosečne plate, Moskva znatno više odudara (naviše) od proseka svoje zemlje nego Beograd od Srbije. Deo objašnjenja leži i u nižoj nezaposlenosti u Rusiji (koja decenijama uvozi radnu snagu iz bivših sovjetskih republika), koja iznosi „prirodnih" 5%, dok u Moskvi nezaposlenost faktički ne postoji.

Ipak, čini se da dodatni faktor može da objasni činjenicu da su po podacima Svetske banke relativne cene u Srbiji marginalno više od onih u Rusiji: to je veoma niska cena određenih roba i posebno usluga u najvećoj zemlji sveta, naročito energenata, odnosno goriva, za individualne potrošače, javnog transporta, komunalnih usluga, te veća pokrivenost troškova zdravstvene zaštite od strane države, a isto važi i za škole i vrtiće.

Sa izložbe opreme i tehnologije za naftnu i gasnu industriju, Moskva, 26. april 2021.

Naime, ako je BDP po stanovniku po kupovnoj moći Rusije 44% viši nego u Srbiji, to grubo pokazuje i koliko je viši standard prosečnog Rusa od prosečnog Srbina, a budući da je razlika u BDP-u po tržišnim kursevima značajno niža u korist Rusije (33%), te da su relativne cene približne (kao i neto plate), jedino objašnjenje je da su javne usluge koje se pokrivaju iz fiskalnih prihoda u znatno većoj meri obuhvatnije nego u Srbiji.

Zdravstvena nega

Na primer, Rusija nudi univerzalnu zdravstvenu negu svojim građanima, što znači da vlada plaća za preglede ili lečenja (Rusija ima više bolničkih kreveta i lekara po osobi od mnogih zapadnih država i, naravno, Srbije). Istina, kvalitet zdravstvene brige je nizak u manjim mestima, ali je na dosta visokom nivou u velikim gradovima (ali, i pored toga je niži nego na Zapadu). Mogućnost da se bira privatni lekar, kao alternativa javnom zdravstvu, postoji samo u najvećim gradovima, ali to generalno zavisi od specijalizacije lekara (recimo, stomatologija je skoro sva privatna, kao što je slučaj i u Srbiji).

U odnosu na Zapad, u Rusiji porodilje imaju bolje uslove, a njihov nivo je baziran na osnovnoj zaradi - žene dobijaju plaćeno porodiljsko odsustvo od čak 18 meseci (istina, u visini od tek 40% prosečne plate), dok je „materinski kapital", odnosno finansijska suma koja se dobija kao podrška nakon rađanja deteta, takođe izdašna. Plaćeni odmor je zagarantovan zakonom kao i u Srbiji, a svako ima pravo na najmanje 14 plaćenih nacionalnih praznika, znatno više od srbskih devet. Ako praznik padne, na primer, u utorak, Rusi će često dobiti slobodan ponedeljak da bi „spojili" dane, kao što je slučaj i kod nas. Ipak, treba reći da mnogi Rusi, uostalom kao i Srbi, ne idu na odmor jer ne mogu to sebi da priušte.

Odnos ruskog BDP per capita prema srbskom BDP per capita 2000-2026. (izračunato na osnovu podataka MMF-a, april 2021)

Prosečne cene roba i usluga u Rusiji su na dve petine onih u SAD (tačnije 39,5%) ove godine. Relativne cene su slične, ali nešto više, u Srbiji sa 42,6% proseka cena u SAD (tako ukazuje međunarodno uporediva metodologija Svetske banke koja se koriguje svakih pet godina). Dakle, Srbija je nešto skuplja od Rusije, pre svega zbog veoma jeftinih maloprodajnih cena energenata u najvećoj zemlji na svetu, i, kako pokazuju projekcije MMF-a, ta razlika će se povećavati u narednih pola decenije budući da će relativne cene u Srbiji blago rasti (na 44,2% onih u Americi), dok će u Rusiji opadati (na 37,4% američkog proseka).

Ovaj trend nije iznenađenje jer MMF projektuje da će naša zemlja imati znatno viši prosečni rast u periodu počevši od ove i zaključno sa 2026. (4,2% prema ruskih 2,5%), te će se te godine približiti Rusiji po nivou BDP per capita, zaostajući samo 10%, dok će, gledajući BDP po kupovnoj moći (po stanovniku), prednost Rusije biti viša (30%), ali takođe opadajuća.

BDP per capita Rusije i Srbije u tekućim dolarima 2008-2026. (MMF, april 2021)

Vraćajući se u prošlost, odnos je bio sve nepovoljniji za Srbiju: u 2014. BDP per capita je bio više nego duplo veći u Rusiji, a BDP po kupovnoj moći za 75% viši. Za one malo više upućene u strukturu privrede najmogoljudnije slovenske države, nije iznaneđenje ako konstantujemo da je ovo mahom posledica prepolovljavanja cena nafte i gasa, koje čine skoro dve trećine izvoza ove zemlje i do 2014. polovinu njenih budžetskih prihoda. S druge strane, Srbija je poslednjih godina ostvarila solidne stope rasta, te je prosečna stopa rasta BDP Srbije nakon 2014. znatno viša od one koju ostvaruje ekonomija Rusije dobrim delom oslonjena na energetski sektor, koji je u krizi usled stagnatne tražnje.

BDP po kupovnoj moći per capita Rusije i Srbije u internacionalnim tekućim dolarima 2000-2026. (MMF, april 2021)

Inače, ruski BDP po stanovniku ove godine procenjen je na 11.654 dolara a srbski na 8.747. Kada se u obzir uzmu niže cene u obe posmatrane zemlje (u odnosu na SAD, koja je od strane Svetske banke uzeta kao referentna), onda dobijamo BDP per capita po kupovnoj moći koji iznosi 29.485 za Rusiji i 20.545 za Srbiju.

Kako smo već pomenuli, maloprodajne cene su generalno mnogo niže u Rusiji i Srbiji nego na Zapadu, ali su manje i ruske i srpske plate. Kad se uzme u obzir kupovna moć, zapadnjaci mogu kupiti više sa svojim raspoloživim novcem nego što mogu Rusi ili Srbi, što se može videti na osnovu poređenja BDP po kupovnoj moći, koji je dva do tri puta viši u zemljama zapadne Evrope ili SAD.

Individualna potrošnja

Na kraju, da bi imali što je moguće kompletniji uvid u relativni životni standard u dve bratske zemlje, poslužićemo se verovatno najboljim pokazateljem za to: stvarnom indivudualnom potrošnjom, pokazateljom koji objavljuje EUROSTAT, i koji pored BDP-a po kupovnoj moći uključuje i usluge koje ne plaćamo direktno, pre svega zdravstvene i obrazovne.

Broj jedinica ruske valute za jedan evro 2008-2021. (Izvor: www.ecb.europa.eu)

Poslednja godina za koju imamo podatke je 2019. i tada je Srbija po tom indikatoru bila na skoro polovini proseka EU (tačnije 49%), dok je po BDP po kupovnoj moći naša zemlja stojala slabije sa 41% EU proseka. Ako realistično pretpostavimo da je stvarna individualna potrošnja u Rusiji viša od BDP po kupovnoj moći proporcionalno jednako kao u Srbiji, te imajući u vidu da je po podacima MMF-a BDP po kupovnoj moći 2019. bio za 50% viši u Rusiji nego u Srbiji, onda je stvarna individualna potrošnja u najvećoj zemlji sveta bila na 73% proseka EU, po čemu se Rusija svrstava nešto iznad Hrvatske, Mađarske, Letonije i nešto ispod Poljske ili Grčke.

Posledično, izgleda da priča neoliberala o neviđenom uspehu tržišnih reformi u tranzicionim zemaljama istočne Evrope teško drži vodu, čak posmatrajući podatke koje sami objavljuju.

Izvor: Goran Nikolić, RTS OKO

Izvor
Tanjug
foto: © EPA / EFE/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...