"Snažno sam verovao u ideju evropskih integracija. I dalje verujem u značaj zemalja koje se okupljaju.
Takođe vidim kako je EU tokom decenija pomagala da obezbedi mir i prosperitet u Evropi.
Ali kao predani evropljanin, ne verujem samo u evropske integracije.
Takođe verujem u transatlantsku integraciju.
Jer jaka transatlantska veza predstavlja osnovu evropske bezbednosti.
Više od 70 godina NATO je oličavao ovaj jedinstveni odnos.
Naš savez je jedino mesto koje svakodnevno okuplja Severnu Ameriku i Evropu kako bi razgovarali o zajedničkim bezbednosnim izazovima.
Da sačuva mir i spreči rat. Da bi se zaštitili. Svi za jednog i jedan za sve.
Vekovima nam je sukob u Evropi bio stalni pratilac.
Sedam godina, Trideset godina, Stogodišnji ratovi.
Napoleonovi ratovi, francusko-nemački rat i dva svetska rata samo su nekoliko primera mnogih.
NATO je osnovan davne 1949. godine i pomogao je da se ovo više ne ponovi, kako bi se zaustavilo ovo besmisleno krvoproliće u Evropi.
Savez je decenijama morao da donosi mir i demokratiju na podeljeni kontinent. I omogućio jaku evropsku integraciju od samog početka.
40 godina su Evropa i Severna Amerika zajedno stajale u NATO-u da bi odvratile Sovjetski Savez.
Posle hladnog rata pomogli smo novooslobođenim demokratijama centralne i istočne Evrope da ispune svoje evroatlantske težnje.
Članstvo u NATO-u otvorilo je put članstvu u EU.
A 1990-ih, NATO je okončao dva etnička rata na zapadnom Balkanu.
Posle 11. septembra kada su napadnuti SAD, NATO saveznici bili su solidarni. Raspoređivanje stotina hiljada vojnika u Avganistan.
I danas, NATO ostaje na čelu borbe protiv novih brutalnijih oblika terorizma.
Kroz Američku globalnu koaliciju za poraz ISIS-a pomogli smo oslobađanju ogromne teritorije i miliona ljudi u Iraku i Siriji.
"Posle ruske ilegalne aneksije Krima 2014. godine, NATO je sproveo najveće pojačanje naše kolektivne odbrane za nekoliko generacija. Raspoređene su trupe spremne za borbu na istoku našeg Saveza, kako bi se odvratila bilo kakva agresija.
Ne zaboravimo, da se ovaj pokušaj silovitog prekrajanja granica, kao što smo videli u Ukrajini i na Krimu, dogodio pre samo nekoliko godina.
Dakle, potreba za sprečavanjem sukoba na našem kontinentu i odbranom Evrope ostaje vrlo stvarna. I posvećenost NATO-a i NATO saveznika da se međusobno štite i brane.
Danas NATO ima 30 saveznika. I čuva gotovo milijardu ljudi na sigurnom. Ali naš Savez se nastavlja menjati kako se menja svet oko nas. I moramo se i dalje prilagođavati, dok se bavimo izazovima, i starim i novim.
Destabilizirajuće ponašanje Rusije. Brutalni oblici terorizma. Sofisticirani sajber napadi. Uticaji klimatskih promena na bezbednost. I uspon Kine.
Kina nije naš protivnik. Ali ima drugi po veličini vojni budžet na svetu i ne deli naše vrednosti. Uspon Kine i svi ovi globalni izazovi čine još važnijem da Evropa i Severna Amerika rade zajedno.
Jer nijedna zemlja, nijedna zemlja i nijedan kontinent ne mogu se sami suočiti sa tim izazovima.
Ali zajedno u NATO-u predstavljamo polovinu svetske ekonomske moći i polovinu svetske vojne moći.
I sada imamo jedinstvenu priliku da otvorimo novo poglavlje u odnosima između Evrope i Severne Amerike.
Pozdravljam jasnu poruku predsednika Bajdena o potrebi ponovne izgradnje saveza i jačanja NATO-a.
Radujem se što ću njemu i svim ostalim savezničkim liderima poželeti dobrodošlicu na naš Samit u Briselu kasnije ove godine.
U srcu naših priprema za samit i u srcu samita biće NATO 2030, ambiciozna i perspektivna agenda koja će pripremiti naš Savez za budućnost.
Moramo ojačati naše jedinstvo, koje proizlazi iz našeg obećanja da ćemo se braniti.
Jačanjem našeg odvraćanja i odbrane, kao i naših političkih konsultacija.
Takođe moramo proširiti svoj pristup bezbednosti. Povećavajući otpornost naših društava, održavajući našu tehnološku prednost i rešavajući bezbednosni uticaj klimatskih promena.
I moramo braniti poredak zasnovan na pravilima. Izgradnjom zajednice globalnih demokratija, sa zemljama istomišljenicima koje dele naše vrednosti.
Jača saradnja sa Evropskom unijom deo je ove tekuće adaptacije.
NATO i EU već blisko sarađuju u mnogim oblastima.
Podrška našim partnerima od Avganistana do Ukrajine. Suzbijanje dezinformacija i sajber napada. I rad na pomorskoj sigurnosti.
I vidim potencijal za još jačanja naše saradnje.
Mnogo puta sam izjavio da pozdravljam napore EU u odbrani. Uz potpuno moguće uključivanje saveznika koji nisu iz EU.
Stoga pozdravljam nedavnu odluku SAD-a da se pridruže projektu vojne mobilnosti, koji je vodeći u saradnji NATO-a i EU.
To može omogućiti američkim i drugim NATO trupama i opremi da se brže kreću po Evropi. Na primer, za jačanje borbenih grupa NATO-a u regionu Baltičkog mora.
Evropska unija koja troši više na odbranu, ulaže u nove sposobnosti i smanjuje fragmentaciju evropske odbrambene industrije, nije dobra samo za evropsku bezbednost.
Takođe je dobro za transatlantsku bezbednost. I upravo zbog toga je NATO pozvao Evropu da učini više u rešavanju ovih izazova, uključujući povećanje konkurentnosti evropske odbrambene industrije. Bilo bi dobro za Evropu, ali i za čitav NATO.
Istovremeno znamo da EU ne može sama da brani Evropu.
Više od 90 posto građana EU živi u zemljama NATO-a. Ali članice EU obezbeđuju samo 20 procenata odbrambenih troškova NATO-a.
Ovde se ne radi samo o novcu. Takođe je reč o geografiji. Island i Norveška na severu su vrata za Arktik. Turska na jugu graniči sa Sirijom i Irakom.
A na zapadu, Sjedinjene Države, Kanada i Velika Britanija povezuju obe strane Atlantika. Sve ove zemlje su vitalne za odbranu Evrope.
Ponajviše se radi o politici. Svaki pokušaj podele Evrope od Severne Amerike ne samo da će oslabiti NATO, već će podeliti i Evropu.
Tako da ne verujem samo u Evropu. Ili samu Severnu Ameriku. Zajedno verujem u Severnu Ameriku i Evropu. U NATO. U stratešku solidarnost.
Sa kakvim god izazovima se suočavamo, zajedno smo jači. U nesigurnim vremenima potrebne su nam jake institucije. Da branimo svoje vrednosti, promovišemo svoje interese i držimo naše nacije sigurnim i slobodnim."