Slučaj Arcaha i odbrana Republike Srpske (1)

Faktor iznenađenja

Analizirajući ovaj rat, ruski vojni analitičar Aleksej Ram u tekstu – Dve taktike, jedna pobeda – ističe, između ostalog, da je Azerbejdžan u startu postigao iznenađenje, i da su u većini utvrđenih rejona odbrane na jermenskoj strani bile samo dežurne jedinice, dok se glavni deo ljudstva nalazio u mestima stalnog rasporeda, i kada su počela borbena dejstva to ljudstvo se pod vatrom moralo probijati ka svojim pozicijama. Po njegovom mišljenju, nije isključeno da komanda oružanih snaga Arcaha nije percipirala napad Azerbejdžana kao početak sveobuhvatnog rata i da je polazila od pretpostavke da će posle dva-tri dana Azerbejdžan, prethodno zauzevši izvesnu teritoriju, prekinuti nastupanje, objavljujući svoju pobedu.[25]

Drugi vojni stručnjak, doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov, smatrajući kako je Azerbejdžan izveo blagovremenu i potpunu koncentraciju i pripremu trupa za početak nastupanja, istovremeno primećuje da su rukovodstva Jermenije i Arcaha demonstrirala neoprezno ponašanje, što je svedočilo ili o nedostatku informacija o razmerama vojnih priprema Azerbejdžana, ili o potcenjivanju odlučnosti njegovog rukovodstva da počne borbena dejstava punog obima.[26]

Ko je mogao, morao i trebalo da pruži jermenskoj strani stratešku informaciju o početku napada? Ko je mogao, zahvaljujući satelitima, radarima, opremi za praćenje, osmatranje i prisluškivanje, da pruži jermenskoj strani informacije strategijsko-operativnog nivoa o koncentraciji, rasporedu i verovatnim pravcima napada azerbejdžanskih snaga? Ko je mogao, ne skoro na kraju rata, već pre njegovog početka ili na samom početku, da upotrebi moćna sredstva protivelektronske borbe, poput naprednih sistema Polje 21, i tako barem delimično otupi udar bespilotnog arsenala Azerbejdžana, koji je već sa prvim pucnjem 27. septembra počeo da satire i ljudstvo i tehniku jermenske strane upotrebom bespilotnih letelica?

 

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev sa vojnim rukovodstvom tokom posete okruzima Fuzuli i Džabrail u Nagorno-Karabahu, 16. novembar 2020. (Foto: Vugar Amrullayev/Azerbaijan’s Presidential Press Office)

Da li je zaista moguće, kako komentariše i David Stepanjan, da u Rusiji nisu znali da se Azerbejdžan aktivno priprema za rat, da Turska još od leta prebacuje tehniku, avione, dronove, instruktore i teroriste u Azerbejdžan? Da li bi se ikada Ilham Alijev usudio da započne tako sveobuhvatan napad u zoni strateških interesa Rusije, a da nije prethodno dobio pristanak?[27]Jermenima nije potreban ruski pešadinac, tenkista ili artiljerac na bojnom polju, već strateška podrška u vidu obaveštajnih podataka, osmatranja i protivelektronske borbe. Zašto je nisu dobili?

Naravno, odgovor u Srbiji svi znaju – zbog Nikola Pašinjana. Ruskom suzdržanošću, međutim, nije kažnjen Pašinjan (političari dolaze i odlaze) već narod Arcaha, isti onaj narod koji je za vreme Velikog otadžbinskog rata podario SSSR-u, kako je u svom pismu Putinu napisao predsednik Arcaha Araik Arutjunjan, oko 90 hiljada boraca, tridesetak generala i nekoliko maršala.[28]

Razlozi ruske uzdržanosti (iako je bilo jasno da je Azerbejdžan poveo rat, nije bilo čak ni verbalne osude ruskih zvaničnika) zahtevaju poseban rad, ali, za kraj, mogu se ukratko navesti neki odgovori. Očigledno je da raspoređivanjem svojih mirotvoraca Kremlj želi da „ima u šaci“ obe strane (jermensku i azerbejdžansku), mada sada nije sasvim očigledno kako ta strategija može da funkcioniše kada prođe pet godina i kada se, na primer, Azerbejdžan jednostavno zahvali Rusiji na uslugama.

Popuštanje Erdoganu

Drugi deo odgovora krije se u očiglednoj želji Moskve da se ne konfrontira sa Turskom, insistirajući na narativu o strateškom partnerstvu, mada istorijsko iskustvo govori, kao i npr. dešavanja u Siriji ili Libiji, da su Turska i Rusija „prirodni neprijatelji“ i da je svako partnerstvo sa Erdoganovom Turskom, kako bi naš narod rekao, „sađenje tikvi sa đavolom“. Neke analitičare u Rusiji, poput Mihaila Demurina, popuštanje Moskve u odnosima sa Ankarom već je toliko zabrinulo da su počeli da povlače paralele između tekućih događaja na Kavkazu i perioda između 1939. i 1941. godine, kada je Staljin na svaki način nastojao da eskivira Hitlera (mislim da je jasno ko bi danas mogao da bude Staljin, a ko Hitler), popuštajući gde god je mogao.

Ali, Erdogan će, po Demurinovom sudu, produžiti antirusku spoljnu politiku (Krim, Ukrajina, Donbas) i nastaviće da podstiče ruske muslimane, ne samo protiv drugih konfesija, već i protiv ruske svetovne vlasti, i da stimuliše separatistička raspoloženja.[29] Na moguće negativne posledice ruskog popuštanja Erdoganu tokom ovog poslednjeg rata na Zakavkazju još početkom oktobra ukazao je orijentalista Jevgenij Satanovski, upozoravajući da dopuštenje Turskoj da vodi rat na teritoriji bivšeg SSSR-a (i uzme Azerbejdžan pod svoju kontrolu) predstavlja šamar Rusiji, gori od onog u Ukrajini. Satanovski se zapitao kakve će biti pozicije Rusije posle toga u Kazahstanu, Srednjoj Aziji, u samim ruskim regionima – Tatarstanu, Baškiriji, Jakutiji i Altaju. Prema njegovom mišljenju, ako Erdogan ovaploti pan-turkijsku teoriju, Rusija će prestati da postoji.[30]

Iako je po ukupnim potencijalima Rusija znatno jača od Turske, čini se da dva kljuna motiva stoje iza njene tekuće pomirljivosti prema sve ambicioznijem Erdoganu. Prvi se tiče komercijalnih interesa u poslovima sa Turskom, pravnih i fizičkih lica bliskih Kremlju koje bi svaki oružani konflikt ove dve zemlje ugrozio. Drugi razlog tiče se (geo)strategije. Iako u celini vojno snažnija strana u odnosu na Tursku, Rusija na pojedinim potencijalnim ratištima/vojištima jeste slabiji akter – to se posebno odnosi na Siriju gde ruski kontingent u strategijskom i logističkom smislu bukvalno „visi“ – njegovo snabdevanje i održavanje odvija se preko moreuza koje Turska kontroliše. Takođe, u slučaju otvorenog konflikta, on bi brzo bio poražen od – na terenu znatno nadmoćnijih – turskih snaga. Na ovu situaciju do sada je u javnim nastupima nebrojeno puta ukazivao legendarni komandant ruskih snaga u Donbasu – Igor Strelkov.

I ruski kontingent u Jermeniji teško bi se održao u sukobu sa turskom vojskom, koja bi protiv njega mogla da ubaci u borbu čitavu armiju, isto kao i u Siriji. Bez direktne kopnene veze sa Rusijom, njegovo snabdevanje i pojačavanje moralo bi da ide preko Gruzije, koja tako nešto nikako ne bi dopustila, pa bi se, radi ostvarivanja kontakta sa tim kontigentom, moralo nasilno ići preko ove kavkaske zemlje. Osim toga, nije isključeno da bi Ukrajina u pogodnom momentu, usred tursko-ruskog konflikta, pokrenula akciju za zauzimanje Donbasa i Luganska.

Ruski mirotvorac na kontrolnoj tački u blizini Askerana u Nagorno-Karabahu, 20. novembar 2020. (Foto: Karen Minasyan/AFP Photo)

Ali to su sve „repovi“, po našem mišljenju, neodlučnosti Kremlja da u svojim vojno-političkim akcijama ide do kraja. Tako je Gruzija samo delimično poražena 2008. godine, tako Sirija nije do kraja očišćena od džihadista (opet da ne bude zameranja Turskoj) 2017-2018, tako se i u Ukrajini stalo na pola puta 2014-2015. I sada te fakture stižu na naplatu. Nažalost, preko leđa jermenskog naroda.

U drugom delu ovog teksta biće skicirana u osnovnim crtama i obrisima koncepcija odbrane Republike Srpske, uzimajući u obzir kako vrlo dragocena iskustva i pouke ovog najnovijeg rata na Zakavkazju, tako i osnovne specifičnosti BiH i njenih entiteta sa aspekta (geo)strategije.

(NASTAVIĆE SE…)

Dr Nebojša Vuković je saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Stavovi izneti u tekstu predstavljaju lične stavove autora, a ne institucije u kojoj je zaposlen. 

Izvor Novi Standard

________________________________________________________________________________

Uputnice:

[1] Konstantin Sivkov: Deйstviя Azerbaйdžana protiv Rossii nosяt gluboko vraždebnый harakter, https://www.youtube.com/watch?v=JLjH2T4xQGk&t=441s

[2] Lev Stesin, “Nagorno-Karabakh: The Caucasus Time Machine“, BESA Center Perspectives Paper No. 1, 799, November 4, 2020, https://besacenter.org/perspectives-papers/nagorno-karabakh-caucasus/

[3] Emir Suljagić, “Analiza – Nagorno-Karabah: Rani model za međunarodno nepriznate entitete”, https://www.aa.com.tr/ba/analiza-vijesti/analiza-nagorno-karabah-rani-model-za-me%C4%91unarodno-nepriznate-entitete-/200081
[4] Isto.

[5] „Bakir Izetbegović: Dejtonski mirovni sporazum je teška nepravda“, Novosti, 28. 10. 2020, https://www.novosti.rs/c/planeta/region/930259/bakir-izetbegovic-dejtonski-mirovni-sporazum-teska-nepravda

[6] Alexandre del Valle, “Dela Syrie à la France en passant par Vienne et le Haut-Karabakh, comment Erdogan instrumentalise l’internationale djihadiste”, Valuers Actuelles, 3 novembre 2020, https://www.valeursactuelles.com/monde/del-valle-de-la-syrie-la-france-en-passant-par-vienne-et-le-haut-karabakh-comment-erdogan-instrumentalise-linternationale-djihadiste-125287

[7] Aleksandra Jarosiewicz, Maciej Falkowski, “The four-day war in Nagorno-Karabakh“, 2016-04-06, https://www.osw.waw.pl/en/publikacje/analyses/2016-04-06/four-day-war-nagorno-karabakh
[8] Gianiandrea Gaiani, Guerra nel Nagorno-Karabakh, frutto dell’espansionismo turco, 10-10-2020, https://lanuovabq.it/it/guerra-nel-nagorno-karabakh-frutto-dellespansionismo-turco

[9] Robert Ellis, “The EU’s Munich Moment”, 19/09/2020/, https://www.vocaleurope.eu/opinion-the-eus-munich-moment/

[10] Vzglяd iz Moskvы: Osnovnaя celь Turcii – suhoputnый koridor Nahidževan-Azerbaйdžan, https://zen.yandex.ru/media/arminfo/vzgliad-iz-moskvy-osnovnaia-cel-turcii-suhoputnyi-koridor-nahidjevan-azerbaidjan-5f88082d17c9884cd304e3e1

[11] Ararat Mirzoяn: Ustupim Arcah, značit ustupim Megri, a zatem i Erevan, 15. 10. 2020, https://www.informer.am/ustupim-arczah-znachit-ustupim-megri-a-zatem-i-erevan

[12] Robert Ellis, “The EU’s Munich Moment”, op. cit.

[13] Burak Ege Bekdil, Turkey to launch its first armed unmanned surface vessel, https://www.defensenews.com/unmanned/2020/11/09/turkey-to-launch-its-first-armed-unmanned-surface-vessel/

[14] Darko Tanasković, „San o Osmanskom carstvu neće nestati nakon Erdogana“, 14. 10. 2020, Novi Standard, https://www.standard.rs/2020/10/14/san-o-osmanskom-carstvu-nece-nestati-nakon-erdogana/

[15] „Tri turska generala i 200 vojnih savetnika doneli pobedu Azerbejdžanu“, 13. 11. 2020, https://www.standard.rs/2020/11/13/tri-turska-generala-i-200-vojnih-savetnika-doneli-pobedu-azerbejdzanu/

[16] Putin obъяsnil, počemu Rossiя ne prinimala učastie v voйne v Karabahe, 17. 11. 2020, https://ren.tv/news/v-mire/773006-putin-obiasnil-pochemu-rf-ne-prinimala-uchastie-v-voine-v-karabakhe

[17] David Stepanяn „Strategičeskie založniki Rossii“, 12.11.2020, https://arminfo.info/full_news.php?id=58079&lang=2

[18] Isto.

[19] Vasif Huseynov, The July 2020 Clashes on Armenia-Azerbaijan border and implications for the old conflict, Working Paper, Institut for Security Policy, https://www.institutfuersicherheit.at/wp-content/uploads/2020/08/ISP-Working-Paper-Vasif-HUSEYNOV-The-July-2020-Clashes-on-the-Armenia-Azerbaijan-Border-and-Implications-for-the-Old-Conflict.pdf

[20] Tigran Hzmalяn, Gorяčee leto 2018 goda, 13. 07. 2018, https://www.kasparov.ru/material.php?id=5B48AE073DB99

[21] Isto.
[22]  Margarita Antidze, “How Russia played silent kingmaker in Armenia’s revolution“, May 8, 2018, https://www.reuters.com/article/us-armenia-politics-russia-insight/how-russia-played-silent-kingmaker-in-armenias-revolution-idUSKBN1I92TE

[23] Rogozin: Esli Rossiя uйdet, v Karabahe ustroяt krovavuю boйnю, 12 aprelя 2016, https://eadaily.com/ru/news/2016/04/12/rogozin-esli-rossiya-uydet-v-karabahe-ustroyat-krovavuyu-boynyu

[24] Luka Despenjić, Tokovi, procesi i protivrečnosti rata, VIZ, Beograd, 1979, str. 246.

[25] Alekseй Ramm, Dve taktiki – odna pobeda, 12. 11. 2020, https://nvo.ng.ru/wars/2020-11-12/1_1117_lessons.html

[26] Konstantin Sivkov, Nagornый Karabah, nikakih kompromissov, 17. 11. 2020, https://www.vpk-news.ru/articles/59552

[27] David Stepanяn „Strategičeskie založniki Rossii, op. cit.

[28] „Prezident Arcaha napisal Putinu otkrыtoe pisьmo“, 23. 10. 2020, https://novostink.net/nkr/292955-prezident-arcaha-napisal-putinu-otkrytoe-pismo.html

[29] Mihail Demurin, Počemu rossiйskie voennыe v Karabahe okazalisь pod nadzorom Эrdogana, 12. 11. 2020, https://regnum.ru/news/polit/3113696.html

[30] Russian Middle East Expert Satanovsky: The Old Ottoman Enemy Has Risen;Russia Cannot Allow Erdogan To Take Over Azerbaijan And Put His Pan-Turkic Theory Into Practice Or Else Russia Will Cease To Exist, 05. 10. 2020, https://www.memri.org/reports/russian-middle-east-expert-satanovsky-old-ottoman-enemy-has-risen-russia-cannot-allow

Naslovna fotografija: Reuters/Stringer

Izvor Novi Standard