RT: Rusija je prešla dug put od 1993. godine: Putinove ustavne promene odražavaju potrebe revitalizovane države

 

Takve pretpostavke bile su praktično nemoguće 1993. godine. Međutim, one odgovaraju savremenoj Rusiji, koja možda 2020. godine predstavlja jedno od središta uticaja, zajedno sa državama poput SAD-a, koje su odavno stavile svoj nacionalni interes iznad bilo kojih međunarodnih ugovora.

Pored toga, druge promene zabranjuju onima koji imaju strano državljanstvo i dozvolu boravka u inostranstvu da obavaljaju javne funkcije, sprečavajući tako pojavu „političkih legionara“, koji nisu retki u nekim susednim državama sa niskim nivoom suvereniteta. Ova predložena izmjena odnosi se na sve najviše zvaničnike konstitutivnih tela Ruske Federacije, šefova saveznih državnih organa, senatora, zamenike predsednika Državne dume, poverenika za ljudska prava, sudija, tužioca i drugih.

Postoji više ograničenja u pogledu predsedničkih kandidata koji ne mogu da se kandiduju ako su prethodno imali strano državljanstvo i živeli u Rusiji manje od 25 godina (sa izuzetkom stanovnika Krima). Ovi amandmani svakako dodatno jačaju ruski suverenitet i nezavisnost na najvišem zakonodavnom nivou.

Postoji takođe niz prilično zanimljivih izmena, poput one koje predviđaju potencijalno formiranje federalnih teritorija unutar Rusije. Sudeći prema nedavnim komentarima senatora Andreja Klišasa, to bi bile regije sa posebnim statusom, koji bi najverovatnije služile ili vojnoj ili ekološkoj svrsi, a koje bi bile direktno pod kontrolom Moskve, a ne regionalnih vlasti.

Nešto slično već postoji u velikom broju zemalja, uključujući SAD. Mora se napomenuti da je ovo jedan od mnogih predloženih amandmana koji predviđaju dalju centralizaciju vlasti i pooštrenu kontrolu na svim nivoima - od izvršne vlasti Federacije do lokalnih samouprava. Među njima je nekoliko amandmana na četvrto poglavlje Ustava u kojem se daju predsedniku još veća ovlašćenja.

Na primer, ako se amandmani usvoje, predsednik će moći da razreši premijera, imenuje i razreši generalnog tužioca, zaustavi zakonodavni postupak da proveri predložene predloge zakona ppovodom njihove ustavnosti i još mnogo toga.

Međutim, treba istaći i brojna predložena ograničenja, poput amandmana na član 81, kojim se predviđa dvomandatno ograničenje za buduće predsednike Ruske Federacije.

Možda su autori ovih amandmana proučavali kinesko iskustvo iz godina brzog ekonomskog rasta u smislu kombinovanja visoko centralizovanog sistema upravljanja i kontrole sa redovnom rotacijom.

Pravilo zauvek?

Naravno, ne možemo zanemariti promenu koja bi omogućila Putinu da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine. Međutim, uzimajući u obzir pragmatizam ruskog predsednika, može se pretpostaviti da je ovo verovatno distrakcioni manevar i instrument političkog osiguranja. U međunarodnoj politici postoji koncept poznat kao "hrskava patka", koji se koristi da ukaže na ranjivost odlazećeg političkog lidera. Češće se ne shvata ozbiljno zbog opadajućeg uticaja, kako u zemlji, tako i na globalnoj sceni, što je prilično opasno u današnjem nemirnom svetu.

Putin verovatno ne planira da se kandiduje 2024. godine (osim kao krajnje sredstvo), već će umesto toga nastaviti da koordiniše svoju ulogu u pozadini, što se može zaključiti amandmanima koji odobravaju imunitet odlazećem predsedniku (koji se takođe može opozvati), kao i prilika da postane doživotni član Saveta Federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta).

Mora se dodati da imunitet odlazećeg predsednika teško da je novost u kratkoj istoriji savremene Rusije, s obzirom da ga je pre 20 godina dobio Jelljin (i članovi njegove porodice) Putinovim dekretom.

Takođe moramo napomenuti da osim bivšeg predsednika (i regionalnih predstavnika), Savet Federacije može takođe uključiti do 30 imenovanih senatora, od kojih sedam mogu biti doživotni članovi Saveta. Može se pretpostaviti da su ovi amandmani predloženi u cilju nesmetanog prenosa vlasti i očuvanja ukupne stabilnosti, uzimajući u obzir Ujedinjeno Kraljevstvo (Dom lordova) i Sjedinjene Američke Države (Senat).