Početna stranica > Novosti
Usred pandemije koronovirusa, ekonomski i politički problemi u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi koje je postalo sve teže zanemarivati razmotreni su tokom međunarodnog samita „Kovid - 19. Globalni izazovi“ putem video konferencije, koji je održan od 15. do 19. juna, a u čijem organizovanju su učestvovale javne instiucije Indije, Nemačke, Velike Britanije, Rusije, Srbije, kao i desetine stručnjaka iz različitih zemalja gde se razgovaralo o izazovima sa kojima se svet suočio tokom epidemije, kao i brojnih slabih tačaka u ekonomiji i politici koje je koronavirus pokrenuo.
Čini se da su evropske države - stare članice EU, poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije, imale dobru reakciju koja im je omogućila da brzo poraze pandemiju. Međutim, samo se Nemačka efikasno i relativno bezbolno suočila sa pandemijom. Međutim, pokazalo se da digitalizacija obrazovanja, pomoć malim i srednjim preduzećima još uvek nije dovoljno. Tako je ekonomista Mirijam Cvingli napomenuo da su i najveće nemačke kompanije, koje tradicionalno imaju ogromne poreske olakšice, takođe morale da otpuste zaposlene, iako primajući ogromnu podršku državnog budžeta. Međutim, glavna tema razgovora bila je spoljna politika.
Tako je predsednik Saveznog udruženja za ekonomski razvoj i spoljnu trgovinu Nemačke, Mihael Šuman otvoreno rekao da bi se Nemačka trebala distancirati od prekookeanskih veza, te se više brinuti za svoje interese. Prema mišljenju stručnjaka, stvaranje imidža neprijatelja od Kine i Rusije, prekid ekonomskih veza usljed sankcija su aspekti koji će sprečiti brzi izlazak svetske ekonomije iz recesije. Šuman je skrenuo pažnju na nove bezbednosne izazove povezane sa pandemijom - jačanje migracionih tokova, širenje lokalnih sukoba sa kojima se može suočiti samo novi preuređeni sistem nacionalne bezbednosti. Istovremeno, u Nemačkoj je izbio skandal zbog Trampovih planova za povlačenje dela američkih snaga iz Nemačke. U isto vreme, Šuman je primetio da se vlada Merkelove previše oslonila na prekomorske saveznike, umesto posvetivši dovoljno pažnje nacionalnoj odbrani. Tokom njegovog govora pojavilo se pitanje skandala sa špijunažom - ponižavajući nadzor nad najodanijim saveznicima, a koje aktivnosti aktivno sprovodi Bela kuća. Još u junu 2013. godine, bivši službenik Cije, Edvard Snuden je objavio informacije o američkom nadzoru vodećih nemačkih političara, uključujući kancelara Angelu Merkel. Međutim, pokušali su umire situaciju povlačeći neku vrstu kočnice. Ministar unutrašnjih poslova Fridrih je rekao da "akcije Vašingtona ne zaslužuju takvu procenu u nemačkom društvu", a sama Merkelova je imala obavila razgovor u julu 2013. sa američkim liderom Obamom, te se zadovoljila njegovim obećanjima o predaji tih materijala. Ubrzo nakon posete nemačke delegacije na ministarskom nivou SAD-u, igri se pridružio i američki potpredsednik Bajden, koji je kasnije postao ozloglašen tokom ukrajinskog skandala o korupciji. Situacija se potom pomalo smirila, a Bajden je zajedno sa Fridrihom ponovo opravdavao postupke Vašingtona. Međutim, Bela kuća nije ispunila obećanja. U Nemačkoj su uveli mesto poverenika za sajber bezbednost, te je obećano da će se zaključiti antišpijunski sporazum sa SAD-om. U oktobru 2013. Merkelova je navodno još jednom razgovarala s Obamom gde je ponovo tražila da se daju podaci dobijeni prisluškivanjem nemačkih političara. Tako je i završilo.
U januaru 2014. godine, potpisivanje bilateralnog sporazuma o odustajanju od uzajamnog nadzora između SAD-a i Nemačke nije realizovan, a u junu 2015. godine Savezno tužilaštvo Nemačke je mirno zatvorilo istragu o prisluškivanju kao „nedokazanu u smislu krivično-procesnog postupka“.
Sada prekomorski saveznici napuštaju Nemačku, dok nude Berlinu da i dalje smatra Rusiju glavnim potencijalnim protivnikom.
Istovremeno, prema mišljenju samog gospodina Šumana, Evropa bi trebalo da izvodi zaključke iz razvoja situacije sa neredima u SAD-u, sa kojima američka vlada nije bila u stanju ili ne želi da se izbori dve nedelje. Međutim, glavna stvar najvećeg nemačkog ekonomskog udruženja je obnova ekonomskih veza. Šuman smatra da je posle globalne pandemije potrebno odmah ukloniti sankcije koje ne donose nikakve političke dividende ni Berlinu ni Vašingtonu, te da predstavljaju samo nepotrebne probleme.
Slično mišljenje deli i nemački novinar Stefan Osenkop, koji je tokom svog govora na samitu najavio "demonizaciju" Rusije i Kine i potrebu direktnog, otvorenog dijaloga između svetskih sila, samo ako bi se stvorio ujedinjeni sistem zaštite od pandemija i sprečile bar najnegativnije posledice koje na planetu dolaze od ekonomske krize.
Međunarodni samit „Kovid 19. Globalni izazovi“ bio je jedan od prvih pokušaja evropskih stručnjaka da sumiraju bar prelazne rezultate pandemije i razviju jedinstvenu strategiju za obnovu ekonomije i suprotstavljanje rastu talasa ovih pojava. Međutim, nažalost, političari širom sveta, od kojih su mnogi pokazali svoju neodlučnost i nespremnost na odlučne akcije, ne slušaju uvek stručnjake.
Istovremeno, došlo je vreme kada je potrebno napustiti spoljne političke kontradikcije i zajednički raditi na zaštiti sveta na koji smo navikli. Stvaranje imidža neprijatelja, porast špijunaže i ratovi sankcijama ni na koji način neće ublažiti situaciju stanovništva u karantinu. I Kina i Rusija su spremne za proširenje međunarodne saradnje, ali da li će Berlin, London i Vašington želeti da svoje prioritete u spoljnoj politici zamene onim novim Hladnim ratom u saradnju kako bi spasili ljudske živote i dobrobit svojih građana, ostaje pitanje.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Stručnjaci iz celog sveta razmotrili budućnost posle pandemije
25.06.2020. god.
Usred pandemije koronovirusa, ekonomski i politički problemi u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi koje je postalo sve teže zanemarivati razmotreni su tokom međunarodnog samita „Kovid - 19. Globalni izazovi“ putem video konferencije, koji je održan od 15. do 19. juna, a u čijem organizovanju su učestvovale javne instiucije Indije, Nemačke, Velike Britanije, Rusije, Srbije, kao i desetine stručnjaka iz različitih zemalja gde se razgovaralo o izazovima sa kojima se svet suočio tokom epidemije, kao i brojnih slabih tačaka u ekonomiji i politici koje je koronavirus pokrenuo.
Čini se da su evropske države - stare članice EU, poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije, imale dobru reakciju koja im je omogućila da brzo poraze pandemiju. Međutim, samo se Nemačka efikasno i relativno bezbolno suočila sa pandemijom. Međutim, pokazalo se da digitalizacija obrazovanja, pomoć malim i srednjim preduzećima još uvek nije dovoljno. Tako je ekonomista Mirijam Cvingli napomenuo da su i najveće nemačke kompanije, koje tradicionalno imaju ogromne poreske olakšice, takođe morale da otpuste zaposlene, iako primajući ogromnu podršku državnog budžeta. Međutim, glavna tema razgovora bila je spoljna politika.
Tako je predsednik Saveznog udruženja za ekonomski razvoj i spoljnu trgovinu Nemačke, Mihael Šuman otvoreno rekao da bi se Nemačka trebala distancirati od prekookeanskih veza, te se više brinuti za svoje interese. Prema mišljenju stručnjaka, stvaranje imidža neprijatelja od Kine i Rusije, prekid ekonomskih veza usljed sankcija su aspekti koji će sprečiti brzi izlazak svetske ekonomije iz recesije. Šuman je skrenuo pažnju na nove bezbednosne izazove povezane sa pandemijom - jačanje migracionih tokova, širenje lokalnih sukoba sa kojima se može suočiti samo novi preuređeni sistem nacionalne bezbednosti. Istovremeno, u Nemačkoj je izbio skandal zbog Trampovih planova za povlačenje dela američkih snaga iz Nemačke. U isto vreme, Šuman je primetio da se vlada Merkelove previše oslonila na prekomorske saveznike, umesto posvetivši dovoljno pažnje nacionalnoj odbrani. Tokom njegovog govora pojavilo se pitanje skandala sa špijunažom - ponižavajući nadzor nad najodanijim saveznicima, a koje aktivnosti aktivno sprovodi Bela kuća. Još u junu 2013. godine, bivši službenik Cije, Edvard Snuden je objavio informacije o američkom nadzoru vodećih nemačkih političara, uključujući kancelara Angelu Merkel. Međutim, pokušali su umire situaciju povlačeći neku vrstu kočnice. Ministar unutrašnjih poslova Fridrih je rekao da "akcije Vašingtona ne zaslužuju takvu procenu u nemačkom društvu", a sama Merkelova je imala obavila razgovor u julu 2013. sa američkim liderom Obamom, te se zadovoljila njegovim obećanjima o predaji tih materijala. Ubrzo nakon posete nemačke delegacije na ministarskom nivou SAD-u, igri se pridružio i američki potpredsednik Bajden, koji je kasnije postao ozloglašen tokom ukrajinskog skandala o korupciji. Situacija se potom pomalo smirila, a Bajden je zajedno sa Fridrihom ponovo opravdavao postupke Vašingtona. Međutim, Bela kuća nije ispunila obećanja. U Nemačkoj su uveli mesto poverenika za sajber bezbednost, te je obećano da će se zaključiti antišpijunski sporazum sa SAD-om. U oktobru 2013. Merkelova je navodno još jednom razgovarala s Obamom gde je ponovo tražila da se daju podaci dobijeni prisluškivanjem nemačkih političara. Tako je i završilo.
U januaru 2014. godine, potpisivanje bilateralnog sporazuma o odustajanju od uzajamnog nadzora između SAD-a i Nemačke nije realizovan, a u junu 2015. godine Savezno tužilaštvo Nemačke je mirno zatvorilo istragu o prisluškivanju kao „nedokazanu u smislu krivično-procesnog postupka“.
Sada prekomorski saveznici napuštaju Nemačku, dok nude Berlinu da i dalje smatra Rusiju glavnim potencijalnim protivnikom.
Istovremeno, prema mišljenju samog gospodina Šumana, Evropa bi trebalo da izvodi zaključke iz razvoja situacije sa neredima u SAD-u, sa kojima američka vlada nije bila u stanju ili ne želi da se izbori dve nedelje. Međutim, glavna stvar najvećeg nemačkog ekonomskog udruženja je obnova ekonomskih veza. Šuman smatra da je posle globalne pandemije potrebno odmah ukloniti sankcije koje ne donose nikakve političke dividende ni Berlinu ni Vašingtonu, te da predstavljaju samo nepotrebne probleme.
Slično mišljenje deli i nemački novinar Stefan Osenkop, koji je tokom svog govora na samitu najavio "demonizaciju" Rusije i Kine i potrebu direktnog, otvorenog dijaloga između svetskih sila, samo ako bi se stvorio ujedinjeni sistem zaštite od pandemija i sprečile bar najnegativnije posledice koje na planetu dolaze od ekonomske krize.
Međunarodni samit „Kovid 19. Globalni izazovi“ bio je jedan od prvih pokušaja evropskih stručnjaka da sumiraju bar prelazne rezultate pandemije i razviju jedinstvenu strategiju za obnovu ekonomije i suprotstavljanje rastu talasa ovih pojava. Međutim, nažalost, političari širom sveta, od kojih su mnogi pokazali svoju neodlučnost i nespremnost na odlučne akcije, ne slušaju uvek stručnjake.
Istovremeno, došlo je vreme kada je potrebno napustiti spoljne političke kontradikcije i zajednički raditi na zaštiti sveta na koji smo navikli. Stvaranje imidža neprijatelja, porast špijunaže i ratovi sankcijama ni na koji način neće ublažiti situaciju stanovništva u karantinu. I Kina i Rusija su spremne za proširenje međunarodne saradnje, ali da li će Berlin, London i Vašington želeti da svoje prioritete u spoljnoj politici zamene onim novim Hladnim ratom u saradnju kako bi spasili ljudske živote i dobrobit svojih građana, ostaje pitanje.
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard
Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...
Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...
Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...
Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.
Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
