RT: „Zapadni ideolozi će poludeti“: Putin ostavlja otvorena vrata da se ponovo kandiduje za predsednika

11.03.2020. god.

Putinov govor u ruskom parlamentu činio se jednim od njegovih najiskrenijih. Naveo je da je stabilno vođstvo dobro za neku zemlju u burnim vremenima, ali da li to znači da ćemo ga zaista videti na vlasti i posle 2024. godine.

Putin je rekao da će tražiti novi mandat kad mu istekne trenutni "samo ako to odobri Ustavni sud i ako građani podrže takav predlog", kada 22. aprila glasaju na referendumu o amandmanima na Ustav.

Na ovo pitanje se osvrnuo tokom obraćanja u parlamentu nakon što je poslanik i prva žena u kosmosu, Valentine Terješkova, pozvala da mu se mandat poništi kako bi imao pravo na još dva mandata pre nego što podlegne novim ograničenjima, predviđenim amandmanima.

Državna duma odobrila ustavni amandman kojim se ukida broj predsedničkih mandatahttps://t.co/51scqfun4m
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) March 11, 2020

Izmene Ustava, između ostalog, uključuju preraspodelu nekih ovlašćenja sa predsednika na parlament, zabranu državnim zvaničnicima da imaju strano državljanstvo i određivanje minimalne zarade iznad osnovne životne cene.

„Trolovanje Zapada“

Putin je trenutno u svom četvrtom mandatu na mestu ruskog predsednika, ali nije prekršio odredbe Ustava da bi to učinio. Bio je šef države prvo između 2000. i 2008. godine, a zatim je naredne četiri godine prešao na mesto premijera. Zatim se uspešno kandidovao za predsednika 2012. godine i od tada je na funkciji predsednika.

RT: Putin se ne protivi mogućnosti da se kandiduje za predsednika 2024. godinehttps://t.co/Ly1lJjHdG7
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) March 10, 2020

Prema važećem ruskom Ustavu, predsednik je ograničen na dva uzastopna mandata, a da li će Putin tražiti još jedan mandat godinama je intrigirao ruske i strane političke analitičare. Bilo je mnogo onih u Rusiji i inostranstvu, koji su njegovu vlast osuđivali kao „režim“ i želeli da ode sa vlasti, ali bilo je i dosta onih koji su ga smatrali „najboljim među aktuelnim svetskim liderom“ i pozvali ga da ostane na vlasti.

"To je vrlo delikatno trolovanje naših zapadnih partnera", izjavio je Aleksej Muhin, šef Centra za političke informacije, komentarišući Putinove reči o mogućnosti da se ponovo kandiduje 2024. godine. Sama najava o planiranim amandmanima na Ustav ranije ove godine izazvala je bes u glavnim medijima, te je brzo protumačena da Putin pokušava da zadrži svoj moć.

Muhin je podsetio da je predsednik mnogo puta rekao da se neće kandidovati 2024. godine, ali je „ostavio takvu šansu za sebe otovorenu, da bi naši zapadni partneri ostali na nogama“.

"To je potez koji će izazvati snažnu negativnu reakciju, koja će, međutim, biti apsolutno uzaludna."

Mnogi na Zapadu bili bi, naravno, ljuti ako Putin ostane na vlasti posle 2024. godine, uprkos činjenici da će ovaj potez verovatno stabilizovati situaciju na međunarodnoj areni, naveo je politički analitičar Dmitrij Babič.

„Putin je dosledan. Jasno je šta će raditi. Ako pažljivo pogledate, svi njegovi oštri potezi poslednjih godina bili su samo odgovor na još oštrije poteze Zapada, a ne na krizne situacije koje je stvorila Moskva “, rekao je Babič.

Ponovno ujedinjenje Krima sa Moskvom bila je reakcija na državni udar u Ukrajini 2014. godine i bez toga to bi bilo nemoguće. Što se tiče razmeštanja ruskih snaga u Siriji, to se dogodilo tek 2015. kada je Zapad podržao antivladine militante tamo već četiri godine, rekao je Babič.

Babič je istakao da Rusija ima i prijatelja i neprijatelja na Zapadu i „ne pričamo o određenim zemljama ili političkim partijama - granica je između pragmatika i ideologa“.

„Ne znači da će Putin stvarno kandidovati“

Pragmatičari imaju jasno razumevanje da Rusija nema planove da uništi Zapad i da blisko rade na popravljanju odnosa, što žele koliko i Moskva.

Ali ideolozi će poludeti ako Putin ponovo bude izabran jer „Rusiju vide kao reakcionarnu državu i potencijalnog neprijatelja“, što odbacuje feminističko-ekološko društvo koje se gradi na Zapadu, rekao je Babič.

RT: U Državnoj dumi predloženo da se Putinu omogući ponovna kandidatura na predsedničkim izborima 2024. godinehttps://t.co/gzG1qSaJrh
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) March 10, 2020

Međutim, čak i oni mogu početi sa ponudama kompromisa ako shvate da je Putin tu da ostane i da neće moći „da razbiju Rusiju u narednim godinama“.

Šef moskovskog Instituta za društveno-ekonomske i političke studije Dmitrij Badovski pojasnio je da referendum 22. aprila zapravo nije o produženju Putinovog predsedničkog mandata, već samo o izmeni Ustava.

Ponovna kandidatura Putina samo je daleka perspektiva.

„Ostvarivanje mogućnosti da ponovo bude izabran za predsednika zavisi od mnogih stvari, uključujući situaciju u zemlji, kretanja u međunarodnoj areni i njegovih ličnih težnji.“

Ali Badovski je upozorio Putinove kritičare na Zapadu, da oni sami mogu nevoljno promovisati njegov novi mandat, svojom agresivnom politikom, što će samo povećati potražnju za snažnim liderom u ruskom društvu.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
Tanjug
foto: © RIA Novosti / Kirill Kallinikov/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Putin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...