Američka politika prema Srbiji nije se promenila, i u stvari je ostala ista dugi niz godina. Mi razumemo interes Srbije da razvija pozitivne odnose s nizom partnera i očekivali bismo da će i ostali srpski partneri pokazati slično poštovanje i podršku za srpske strateške ciljeve”, kažu za „Politiku” u ambasadi SAD, odgovarajući na pitanje da li bi izveštaj Pentagona, u kome se kaže da je Srbija najpopustljivije okruženje kada je reč o ruskom uticaju na zapadnom Balkanu, mogao da utiče na budući kurs Vašingtona prema Beogradu.
Izveštaj Pentagona datira iz maja ove godine, ali je sada aktuelizovan zbog izjave Edvarda Džozefa, profesora Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu. On je poručio da ocene američkog ministarstva odbrane o tome da je Srbija intenzivirala saradnju s Rusijom otkad je na vlasti SNS, potvrđuju „ono u šta se dugo sumnjalo” i da zato mora da se promeni odnos Zapada prema Aleksandru Vučiću. U američkoj ambasadi podsećaju i da je ambasador Entoni Godfri nedavno objasnio da je u strateškom interesu SAD da se Srbija razvija kao moderna, demokratska, prosperitetna evropska država, koja je u miru sa susedima i koja demonstrira puno poštovanje vladavine zakona i posvećena je garantovanju prava svih njenih građana.
„U potpunosti podržavamo navedeni cilj Srbije u evropskim integracijama i članstvu u EU. Takođe poštujemo srpsku politiku vojne neutralnosti. Naš angažman sa Srbijom – i američkom tehničkom pomoći, koja se u velikoj meri realizuje preko USAID-a – ima za cilj da pomogne Srbiji u postizanju zacrtanog cilja, evropske integracije”, kažu u ambasadi za Politiku. U izveštaju Pentagona se takođe napominje i da je „nakon 2012. godine Srpska napredna stranka preduzela korake kako bi povećala vojnu saradnju s Rusijom” kao i da je ta saradnja rezultirala potpisivanjem ugovora o strateškoj saradnji u novembru 2013. i da jedino Srbija od zemalja zapadnog Balkana ima potpisane ugovore o saradnji u oblasti bezbednosti.
A juče, dan nakon što su Džozefove poruke uskomešale strasti, u Beogradu je boravio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško i sastao se sa srpskim državnim vrhom. Poseta je deo priprema za susret Vladimira Putina i Aleksandra Vučića u Sočiju 4. decembra. Vučić je ruskom zvaničniku rekao da sastanak s Putinom očekuje s velikom nadom i izrazio zadovoljstvo dinamikom susreta visokih zvaničnika dve zemlje. Istakao je, takođe, da je za njega taj susret od izuzetnog značaja, prilika za sadržajan razgovor i razmenu stavova o globalnim i regionalnim pitanjima, kao i najvažnijim pitanjima srpsko-ruske saradnje, posebno ekonomske.
Aleksandar Gruško: Mnoge snage žele da Balkan i Srbiju pretvore u arenu političke konfrontacije i stave je pred veštački izbor između Rusije i Zapada (Foto Predsedništvo Srbije)
Predsednik je zahvalio Rusiji za razumevanje naših državnih i nacionalnih interesa i aktivnu podršku u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, posebno u međunarodnim organizacijama. Takođe je zahvalio ruskim zvaničnicima što često posećuju Srbiju jer to govori o želji Rusije da održava bliske odnose s našom zemljom. Vučić je naglasio i da Srbija ostaje verna svojoj politici vojne neutralnosti, što će, najavio je, jasno i nedvosmisleno potvrditi usvajanjem odgovarajućih strateških dokumenata.
Komentarišući izveštaj Pentagona, Ivica Dačić je posle susreta s Gruškom rekao da su „naše ruke otvorene za zagrljaje, samo fale ruke koje bi se grlile s nama”. Gruško nije govorio o izveštaju jer, kako je rekao, kao diplomata ne komentariše tekst koji nije čitao, ali je poručio da se Rusija zalaže za to da Balkan bude mirno, stabilno područje Evrope. Prema njegovim rečima, mnoge snage žele da Balkan i Srbiju pretvore u arenu političke konfrontacije i da te iste snage žele da ih stave pred veštački izbor između Rusije i Zapada. „Između Srbije i Rusije i srpskog i ruskog naroda postoji iskreno istorijsko prijateljstvo i svako normalan bi mogao da se pita zašto i kome takvi dobri odnosi mogu da smetaju”, rekao je Gruško.
Analitičar Vlade Radulović smatra da su ovo sve političke poruke Beogradu i da to ne znači da se treba s nekim zamerati. Činjenica je, smatra on, i da će Srbija morati što pre da se opredeli. „Mi se borimo da očuvamo politiku vojne neutralnosti. Takođe je činjenica i da imamo intezivnu saradnju s NATO-om, kako sa savezom, tako i bilateralno sa zemljama članicama NATO-a. Ali je činjenica i da je intezivirana saradnja s Rusijom, i to kako vojno–vojna kroz različite zajedničke vežbe, tako i vojno-tehnička kroz nabavku vojne opreme. Na visokom nivou je i politička saradnja, pre svega u borbi za Kosovo”, kaže Radulović i dodaje da se to mora sagledati, imajući u vidu da je Rusiji zapadni Balkan u fokusu jer ovde imaju strateške interese. A takvi odnosi, kaže, počinju da smetaju nekim planovima Vašingtona, možda i onim za članstvo Srbije u NATO-u.
Jelena Cerovina, Politika