Ruske baze u Siriji dostupne novinarima iz NATO zemalja

Tom prilikom, novinari obilaze sve delove ove države koje se nalaze pod kontrolom regularne sirijske armije. Oni na licu mesta mogu da se uvere u stepen razaranja ove zemlje tokom višegodišnje bitke sa najekstremnijim oblicima internacionalnog terorizma, koje je tokom svih tih godina aktivno podržavao Zapad.

Ruševine drevnih gradova i hramova, razorena infrastrukutra i velike civilne žrtve govore same za sebe. U proteklih 8 godina krvavog rata gotovo da nema nijednog Sirijca a da nije izgubio nekog iz svoje porodice. Oni koji su na svojoj koži osetili pravu tragediju i karakter ovog rata, čvrsto podržavaju legitimnog predsednika Bašara al Asada i rusku armiju kao jedine faktore koji mogu da donesu mir i prosperitet u regionu.

U duhu proklamovane strategije „Transparentnog rata“ rusko Ministarstvo odbrane je omogućilo stranim novinarima da posete Siriju i da se svojim očima uvere u posledice višegodišnjeg sukoba sa terorizmom. Tom prilikom se ne provodi nikakva selekcija kada su u pitanju države iz kojih novinari mogu da dođu. Siriju jednako mogu da posete novinari koji dolaze iz zemalja koje su deo NATO pakta, baš kao i njihove kolege iz zemalja koje su prijateljski nastrojeni prema Rusiji, kao što su na primer Srbija i Kazahstan. Sve što se od njih očekuje jeste jedna vrsta nepristrasnosti i objektivnost u interpretiranju onoga što su videli na licu mesta.

U poslednje vreme Kremlj je dozvolio sedmoj sili da realizuje velike novinarske ture tokom kojih se obezbeđuju višednevne posete Bliskom istoku, tačnije Siriji. Osnovna ideja ove akcije je prenošenje istine o ratu u ovoj zemlji. Novinarima koji često iz dijametralno suprotnih pozicija prate ovaj sukob, treba omogućiti da se na licu mesta uvere u njegov karakter, u cilju spoznaje realne situacije na terenu.

Tako je krajem prošlog meseca u Siriju stigla prva grupa sastavljena od novinara iz zemalja NATO (Bugarska, Grčka i Italija), dok će im se uskoro pridružiti i kolege iz Srbije i Španije. Interesantno je istaći da su na prvu reportažu koju su sačinili bugarski novinari, odmah reagovali pojedini domaći rusofobni mediji i grupe koje se nalaze na društvenim mrežama, kritikujući njen sadržaj. Neosnovana medijska agresija je otišla toliko daleko da je grupa bugarskih novinara morala da se bavi pravdanjem svojih putnih troškova, umesto glavne svrhe njihovog puta, a to je što realniji prikaz stvarne situacije u Siriji.

Inače novinari privatne bugarske medijske kuće BTV Igor Georgiev i Boris Pintev su nedavno imali prilike da posete Siriju. Oni su čak dobili i dozvolu da posete aktivnu zonu izvođenja protivterorističke operacije na granici provincija Hama i Idlib. Novinarima je bilo omogućeno da posete širi rejon grada Han Šejhun, kao i niz naseljenih mesta koja si tek oslobođena.

Inače ovaj grad je postao poznat u aprilu 2017.godine kada je u njemu izvedena specijalna operacija koja se u teoriji modernog rata kolokvijalno naziva „False flag operation“ ili Operacija pod lažnom zastavom. Naime, tada je 89 civila iz ovog grada likvidirano nervnim bojnim otrovom Sarin, za šta je optužena sirijska armija koja nije imala nikakve veze sa tim napadom.

Šta je u stvari Operacija pod lažnom zastavom? Konkretno,to je naziv za sve tajne operacije i slične aktivnosti kao što su oružani i teroristički napadi, atentati ili sabotaže koje preduzima neka država ili organizacija sa osnovnim ciljem da se isti pripiše drugoj strani, najčešće suparničkoj državi ili organizaciji u propagandne svrhe. Osnovni zadatak cele ove režirane predstave je da se u nekom sporu na svoju stranu privuče domaća ili međunarodna javnost, odnosno stvori izgovor koji ispunjava ustavne i političke kriterijume za ulazak u rat, vanredno stanje ili eskalaciju nekog sukoba.Kao u bezbroj ranijih slučajeva širom sveta od kojih su srbskoj javnosti najpoznatije klasične operacije lažne zastave na Markalama u Sarajevu ili selu Račak na Kosovu i Metohiji, Sjedinjene Države i njeni globalni medijski servisi su iskoristile ovaj napad za unapred koordinisanu akciju sa ciljem odsudne demonizacije svog protivnika, u ovom konkretnom slučaju oružanih snaga pod kontrolom Bašara el Asada, posle čega su svega tri dana kasnije usledili vazdušni udari po sirijskoj bazi Šajrat.

Ekipa bugarskih novinara se na licu mesta mogla uveriti u sve strahote sirijskog rata. Oni su ponovili svoju priču da režim Bašara el Asada po njima nije tako demokratičan, kao što je to slučaj sa političkim uređenjem u zemljama EU. Međutim, uvidevši šta je sve ostalo iz terorističkih formacija koje su ratovale protiv legitimnih vlasti u Damasku, oni su uvereni da bi pobeda druge strane bila najgora moguća opcija.

Po njima, osnovni protivnik režima u Damasku su najmilitantnije grupe radikalnih islamista. Postoje brojna svedočanstva mesnog stanovništva koja govore o periodu strahovlade i terora, dok su ovim područjem harale grupe terorista iz radikalnih grupa okupljenih oko organizacije „Hajat Tahrir aš-Šam“ (naslednik „Džabhat an-Nusre“- sirijski ogranak panislamističke terorističke organizacije Al Kaida).

Tako je u izjavi za bugarski medij prvi čovek grada Han Šejhun Muhamed Fadi rekao, da je „samo na području ovog grada pobijeno preko hiljadu ljudi, dok je iz šireg regiona izbeglo više od milion stanovnika“.

„Život pod okupacijom terorista je bio nesnošljiv. Nismo imali električnu struju, niti vodu, što je dovelo do stvaranja velikog talasa izbeglica“ – rekao je bugarskoj tv-ekipi Tarat Harir, čovek koji je ceo rat proveo u gradu Han-Šejhun. Posebno potresno svedočanstvo je izjava Abdula Luša koji je za vreme okupacije ostao bez 16 članova svoje porodice. Ovaj student medicinskog fakulteta i budući stomatolog nije ima snage da priča o svojoj teškoj sudbini koja ga je zadesila na ovom prostoru. Samo je rekao da je konačno dočekao dan kada će se sirijska armija obračunati sa teroristima „Hajat Tahrir aš-Šama“ i osloboditi njegov grad.

Najupečatljivija je opustošenost ovih krajeva koji bez značajne humanitarne i svake druge pomoći, može da dovede do novog talasa izbeglica – prenose bugarski novinari. Oni su na delu videli da sirijska armija u saradnji sa ruskim vojnim kontingentom ulaže maksimalne napore da koliko toliko ublaži tešku situaciju u kojoj se već godinama nalazi lokalno stanovništvo.

Tokom svoje posete bugarski novinari su izrazili želju da posete i grad Homs, što su im domaćini i obezbedili. Oni su imali priliku da posete pravoslavni hram Pojasa Presvete Bogorodice koji je izgrađen 59 godine naše ere, što predstavlja jedan od najstarijih hrišćanskih verskih objekata na svetu. Tom prilikom su se susreli sa sveštenikom Lukom Saudadom koji je starešina ove crkve:

„Nekoliko meseci nakon početka rata promenio se odnos prema nama hrišćanima. Jednog dana se na našim vratima pojavila grupa pobunjenika i rekla da suština njihovog rata nije borba protiv vlasti u Damasku, nego protiv hrišćana. Nedaleko od Homsa se nalazi pravoslavno selo Sadat u kojem je za svega nekoliko dana ubijena 51 nedužna osoba, i čija je jedina krivica bila što su hrišćani. Taj pogrom se desio 2013.godine“- rekao je otac Luka.Inače u ovom gradu je utočište našlo oko 150 hiljada izbeglica koje su pobegle usled verskog progona od strane radikalnih islamista.

Bugarskim novinarima je uspelo da posete i centar u kome se nalaze pripadnici pobunjeničkih formacija koje su se dobrovoljno predale sirijskim snagama. Oni sada prolaze fazu „rehabilitacije“ pred ponovno uključivanje u normalan život na oslovođenim teritorijama. „Četiri godine smo živeli u paklu. Nismo imali hranu, vodu, lekove. Tri osobe iz moje porodice su ubijene. Jedna je zaklana, dok su druge dve streljanje“ – govori Muhamed ali Muhamed za bugarsku tv-ekipu. „Mi smo ovde osetili razliku. Ovde se prema nama ponašaju kao ljudi, dok kod njih nema ničeg ljudskog“- kategoričan je njegov kolega Mašhur Saleh Sulejman.

Novinarska ekskurzija po Siriji je odvela bugarski dvojac i u Alepo, metropolu na severu Sirije. Oni su konstatovali da bitka za ovaj grad predstavlja rešenost sirijskih vlasti da se bori za svaku stopu svoje teritorije. Međutim, ukupna situacija u ovom gradu je i dalje veoma teška, jer su lokalne vlasti nesposobne da revitalizuju uništene varoši i sela i ponovo uspostave normalan život. Zapadne delove grada kontroliše sirijska armija, ali se ovde i dalje puca. U ovom momentu sirijske jedinice pokušavaju da potisnu jedinice „Hajat Tahrir aš-Šama“ što dublje u provinciju Idlib, koja predstavlja njihovo poslednje uporište.

Bugarski novinari su primetili da je ovaj grad i dalje na neki način „odsečen“ od drugih teritorija koje se nalaze pod kontrolom sirijskih vlasti. Najbrži i najbezbedniji prevoz iz dubine sirijske teritorije je vazdušnim putem. Putne komunikacije su prohodne ali se i dalje nalaze na nišanu pobunjeničkih formacija koje su grupisane u provinciji Idlib.

Organizovana je i poseta hramu sv.Ilije koji se nalazi u samom centru grada. Inače, ovaj hram se pune četiri godine nalazio na samoj liniji razdvajanja između terorističkih snaga Islamske države i jedinice SAA. Mesni žitelji bez obzira na versku opredeljenost smatraju ovaj hram za svetinju svog grada. Vladika eparhije u Alepu otac Josif Tobži je rekao da su pre početka nesrećnog rata u ovom gradu složno živeli hrišćani i muslimani, u kome nije postojala nezaposlenost. „A onda su svetski moćnici ovde posejali zlo seme džihada, koji je bilo paravan za lopovsku eksploataciju sirijske nafte“.

Pored bugarskih novinara na ovom putovanju su učestvovali i njihove kolege iz Grčke(antinews.gr) i Italije (insideover.com). Oni su zajedno konstatovali da je uspešna strategija zvanične Moskve dovela do preokreta na terenu, u kojoj se sirijska armija u poslednjih nekoliko godina bukvalno preporodila.

Tako italijanski novinar govori o značajnom tehnološkom ali i taktičkom unapređenju najboljih sirijskih jedinica koje su zahvaljujući ruskim instruktorima osposobljene da izvode i najsloženije oblike kopnenih borbenih operacija.Naravno prisutnost ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga u obezbeđivanju vazdušnog prostora je od vitalne važnosti. To je posebno bilo indikativno u poslednjij ofanziji sirijske armije prilikom koje je oslobođen grad Han Šejhun. U ovom momentu sirijska vojska u koordinaciji sa ruskim saveznicima pokušava da stabilizuje situaciju na novooslobođenim područjima. To se posebno odnosi na dostavu humanitarne pomoći, ali i razminiranje terena i raščišćavanje putnih komunikacija.