Srbija i Rusija nisu pozvane na obeležavanje početka Drugog svetskog rata

30.08.2019. god.

U Varšavi se 1. septembra obeležava 80 godina od početka Drugog svetskog rata. Iz kancelarije poljskog predsednika saopštavaju da je odlučio da pozove države Evropske unije, NATO-a i Istočnog partnerstva, Azerbejdžan, Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Nije pozvana Rusija, a poziv nije stigao ni do Andrićevog venca. Istoričari i diplomate saglasni su u oceni da je Srbija izostavljena iz političkih razloga, bez obzira na njenu istorijsku ulogu.

Dva dana ostala su do obležavanja osam decenija od početka Drugog svetskog rata, a srbski predsednik, po svim prilikama, neće mu prisustvovati.

"Interesantno je da oni koji su najviše stradali nisu dobili poziv. I mi među najstradalnijim, proporcionalno broju stanovnika, nesumnjivo u prvih četiri ili pet nacija na svetu sa pobedničke strane. Potpuni revizionizam istorije u poslednje vreme, to je nešto što se dešava, i tome ćemo morati istinom i činjenicama da se suprostavimo", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prenosi RTS

Kada su pisali pozivnice, smatra se, domaćini su više razmišljali o sadašnjosti nego o istoriji.

"Činjenica je da ustanak počinje na teritoriji Srbije već tokom proleća 1941. godine, da su jugoslovenski i partizanski pokreti po svojoj etničkoj pripadnosti Srbi sa teritorije čitave Jugoslavije, tu nema nikave dileme istorijskih činjenica", rekao je za RTS istoričar Dejan Ristić.

Diplomata Zoran Milivojević smatra da je isključivanje Srbije iz obeležavanja početka Drugog svetskog rata rezultat čisto političke odluke.

"To je potpuno jasno iz obrazloženja kabineta predsednika Dude, a i njihovih diplomata, time što podvlače da su pozvali samo aktuelne prijatelje i partnere", navodi Milivojević.

I ne samo to. Za diplomate izostanku poziva doprinelo je i opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna. Milivojević je dodao da skup ima dva cilja.

"Prvi cilj je da se potvrdi i dodatno ojača monolitnost atlanske zajednice i pre svega NATO-a i drugi cilj, koji proizlazi iz pozivanja zemalja istočnog partnerstva. Istočno partnerstvo je stavljeno u drugi plan otvaranjem ukrajinske krize. To je jedan od pravaca budućeg proširenja EU. Ovog trenutka taj prostor je tampon zona prema Rusiji", istakao je Milivojević.

U drugom planu, Srbija je, prema tumačenjima mnogih, bila i na obeležavanju stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu 11. novembra prošle godine u Francuskoj.

Izvor
foto: © RIA Novosti / Evgeniй Haldeй/ vostok.rs

Komentara (1) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...