NATO i avganistanske snage usmrtile više civila nego svi ekstremisti zajedno

31.07.2019. god.

NATO i avganistanske snage usmrtile su više civila u Avganistanu nego talibanski pobunjenici i drugi ekstremisti zajedno.

Zaključak je ovo izveštaja Ujedinjenih nacija u kome se precizira da je u prvih šest meseci ove godine u Avganistanu ubijeno 717 civila, pri čemu su avganistanske snage usmrtile 403, a koalicione snage predvođene SAD 314 civila. U poređenju sa tim, talibani, Islamska država i drugi ekstremisti u istom periodu ubili su 531 civila. Ranjenih civila je ukupno 2.446.

Većina civilnih žrtava je postradala tokom vazdušnih udara NATO i noćnih racija avganistanske vojske na skloništa ekstremista, koji se često skrivaju među civilima. Od ukupnog broja civila koje su ekstremisti ubili, 300 je bilo direktno na njihovoj meti.

U izveštaju se precizira da je jedan od tri smrtna slučaja nastao u kopnenim borbama, a jedna petina je izazvana bombama kraj puta. Oko 14 odsto je nastradalo kao posledica vazdušnih udara.

Ričard Benet iz UN misije u Avganistanu rekao je da snage u sukobu mogu da daju različita objašnjenja za ove podatke, da opravdaju svoju vojnu taktiku, ali je dodao da bi situacija za obične Avganistance bila popravljena ne samo kad bi se držalo međunarodnog humanitarnog prava, nego i kad bi se smanjio intenzitet borbi. Iako se izveštaju konstatuje da je broj civilnih smrti i povreda smanjen za 30 odsto u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period prošle godine, kada je zabeležen rekordan broj nastradalih, UN zahtevaju od NATO i avganistanskih snaga da smesta "smanje užasne povrede" nanete civilima.

SAD su zvanično okončale svoju misiju u Avganistanu 2014. godine, ali i dalje pružaju pomoć u vazdušnim udarima na talibanske pozicije lokalnim snagama u borbi protiv pobunjenika. Talibani, koji kontrolišu pola zemlje, s druge strane, takoreći svakodnevno napadaju širom Avganistana, iako pregovaraju sa SAD o mirnom rešenju 18-godišnjeg rata, najdužeg sukoba u koji su uključene SAD.

Talibanski pobunjenici odbijaju da direktno pregovaraju s vladom Avganistana, smatrajući je "američkom marionetom". Grupa povezana sa Islamskom državom u međuvremenu sprovodi napade na bezbednosne snage, kao i na manjinske šiite.

Amerika je 2001. godine povela međunarodnu vojnu koaliciju za zbacivanja talibana pošto su odbili da predaju lidera Al kaide Osamu bin Ladena, koga su SAD smatrale odgovornim za terorističke napade na SAD. Od tada NATO snage vojno pružaju podršku vladinim snagama u Avganistanu. Talibani odbijaju da smanje napade dok se SAD ne povuku, ali pregovori za postizanje političkog rešenja za sukob do sada nisu uspeli.

Novosti

Izvor
foto: natoassociation.ca/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...