RT: „Prepreka za ulazak u EU“: U Briselu kažu da u Srbiji postoji rizik od „autoritarizma“

24.05.2019. god.

U Srbiji postoji rizik od "autoritarnosti", kažu analitičari istraživačke službe Parlamenta EU. Autori relevantnog izveštaja, u koji je RT imao uvid, tvrde da je sloboda medija u zemlji navodno ograničena, a da je vlast "preterano koncentrisana" u rukama predsednika Aleksandra Vučića. Evropski eksperti ističu da bi to moglo sprečiti ulazak Beograda u EU. Politički analitičari koje je intervjuisao RT smatraju da Brisel pokušava da izvrši pritisak na srpske vlasti, koje vode nezavisnu spoljnu politiku. Prema mišljenju stručnjaka, Evropska Unija je nezadovoljna saradnjom Beograda sa Moskvom i odbijanjem da se prizna nezavisnost Kosova.

Izvor: Vostok / RT

Analitičari Evropskog parlamenta su saopštili o riziku od pojave "autoritarnosti" u Srbiji. Autori izveštaja istraživačkog centra Parlamenta EU, u koji je RT imao uvid, veruju da prelazak na autoritarni režim može da spreči ulazak zemlje u EU.

„Ako se Srbija nastavi kretati ka autoritarizmu, to može biti ozbiljna prepreka ulasku u EU. Mogući datum za članstvo Srbije u Evropskoj uniji bio je 2025. godine“, navodi se u dokumentu.

Dakle, kao jedan od znakova autoritarnosti, izveštaj ističe ograničenje slobode medija. Prema mišljenju analitičara Parlamenta EU, većinu medija u zemlji kontroliše država ili osobe koje podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku, a da su nezavisni novinari izloženi pretnjama i nasilju.

Stručnjaci ukazuju na nedostatak finansiranja medija u Srbiji. To, po njihovom mišljenju, dovodi do smanjenja kvaliteta sadržaja.

„Finansijske poteškoće takođe vode tabloidizaciji medija. Postoji tendencija da se maksimalno privuče publika na štetu kvalitetnog, nezavisnog novinarstva i zavisnosti od izvora kao što su ruske novinske agencije, koja pružaju finansijski ograničenim srbskim medijima besplatan sadržaj, što je potencijalni alat za uticaj Kremlja", - naglašavaju u Parlamentu EU.

Srbija je od 2012. godine kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji. Istovremeno, Beograd se zalaže ne samo za evropske integracije, već i za partnerstvo sa Rusijom i Kinom. Srbija takođe ne namerava da se pridruži NATO-u i prizna nezavisnost Kosova. Takav stav izaziva nezadovoljstvo zapadnih političara.

Srbija neće menjati svoj spoljnoplitički kurs pod pritiskom Brisela, kao što je prethodno izjavio ministar odbrane Aleksandar Vulin, te da je Beograd “umoran od uslova EU”.

“Od lidera EU možete čuti da su umorni od širenja i vreme je da jasno kažu da li je EU zainteresovana za prihvatanje Srbije. Kažu: "Umorni smo od širenja". I mi smo umorni od vas! Umorni smo od vaše politike stalnog menjanja ciljeva, stalnog postavljanja novih uslova, nismo osuđeni da se pridružimo EU, EU je strateška orijentacija Srbije, ali mi za to nećemo moliti”, rekao je on.

Vulin je dodao da Srbija ima alternativu EU - drugim savezima i narodima koji "sarađuju na ravnopravnoj osnovi".

Za razliku od Zapada, Rusija pošteno tretira želju Srbije da razvija prijateljske odnose sa različitim zemljama. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pristupanje Srbije Evropskoj Uniji ni na koji način neće uticati na saradnju između Moskve i Beograda.

„Poštujemo izbor srbskog rukovodstva za članstvo u EU. Za razliku od zapadnih partnera, mi ne pokušavamo da stavimo Beograd pred veštački izbor - ili ste sa Rusijom ili sa Evropskom Unijom ", rekao je predsednik Putin.

Pritisak na demokratiju

Brisel može pokušati povećati pritisak na Beograd i stoga se fokusira na navodno nedovoljno demokratsku vladu. Pavel Kandel, šef Centra za etno-političke konflikte pri Institutu za Evropu RAN, izrazio je to mišljenje u razgovoru za RT. Prema njegovim rečima, Srbija nije spremna da ispuni uslove postavljene u Briselu.

“Smisao ovog izveštaja je da se izvrši dodatni pritisak na srbsko rukovodstvo, preteći mu ne samo neulaskom u EU, već i zbog unutrašnjih problema. Ako Beograd bude istrajan i ne bude išao na ruku Briselu, Zapad bi mogao podržati opoziciju i izvesti scenario promene vlasti“, rekao je Kandel.

Dmitrij Abzalov, predsednik Centra za strateške komunikacije, sa svoje strane, podsetio je na jasna kršenja demokratskih procesa u drugim zemljama - kandidatima za pristupanje Evropskoj Uniji, koji iz nekog razloga ne smetaju Briselu.

„U Crnoj Gori, bez referenduma, donesena je odluka o ulasku u NATO, dok se većina stanovnika tome protivila. U Severnoj Makedoniji, ime zemlje je promenjeno na isti način, iako građani nisu podržali tu ideju. Ovo se smatra demokratskim formatom u Evropi. Ali što se tiče Srbije, sve je drugačije”, rekao je Abzalov.

On je dodao da se takve izjave u Evropi objašnjavaju jačanjem odnosa između Srbije i Ruske Federacije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je svestan složenosti situacije u Evropskoj Uniji i zato teži izgradnji odnosa sa Moskvom, istakao je politički analitičar.

„Ruska Federacija dosljedno ispunjava svoje obaveze, ono što ne vide u EU. Brisel nema jaku ujedinjenu poziciju. Nije jasno ko je odgovoran za politiku koja se provodi. Postavlja se pitanje: Šta će Evropska Unija dati Srbiji? Velike finansijske pomoći neće biti. Pored toga, nije poznato kako će EU funkcionisati pod novim parlamentom čak i nakon izlaska Velike Britanije “, dodao je on.

Ruska karta

U međuvremenu, analitičari Parlamenta EU obraćaju pažnju na "preteranu koncentraciju političke moći" u rukama Aleksandra Vučića. Prema Ustavu Srbije, izvršne funkcije pripadaju vladi na čelu sa premijerom, a uloga predsednika je prilično ceremonijalna. Ali u praksi to nije, primećuju u Parlamentu EU.

“Za Srbe, Vučić je i dalje lice izvršne vlasti - on je najpopularniji političar u zemlji i najčešće se pominje u medijima; 2018. godine na lokalnim izborima u Beogradu predvodio je listu Srpske napredne stranke; Vučić je nezadovoljan protestima "jednan od pet miliona", navodi se u izveštaju.

Istraživači su uporedili ono što se dešava u Srbiji sa situacijom u Rusiji, gde je Vladimir Putin "nesporni lider", uprkos "promeni uloga" sa Dmitrijom Medvedevom od 2008. do 2012. godine.

"U uslovima kada ustavne odredbe gube značaj u odnosu na stvarnu moć koncentrisanu u rukama Vučića, Srbija rizikuje da ide istim putem (kao Rusija - RT)", smatra Parlament EU.

Politički analitičari s kojim je razgovarao RT smatraju da su negativne povratne informacije Zapada o Vučićevoj politici povezane sa njegovom željom za interakcijom s Rusijom. Srbski lider se zalaže za snabdevanje Srbije ruskim gasom i sprovođenje projekta "Turski tok". Na primer, prošle godine EP je pozvao Beograd da se bori protiv "zavisnosti od snabdevanja ruskim gasom" i "obezbedi veću koherentnost" između sopstvene i evropske spoljne politike.

Kako je rekao Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, istakao, gas je glavni uzrok političkog pritiska na Srbiju, ali da niko više ne nudi gas Beogradu.

Vučić je govorio i protiv uvođenja antiruskih sankcija.

"Nikada nećemo nametati sankcije Rusiji, bez obzira na to koliko nas teško pritiskaju, jer nam Rusija nije nametala sankcije", objasnio je predsednik Srbije.

Izvor
foto: © RIA Novosti / Mihail Klimentьev/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
EU

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...