Izvor: Vostok / RT
Evropska komisija namerava da obezbedi milion evra za “uključivanje organizacija civilnog društva u donošenje odluka i kreiranje politike” u Bosni i Hercegovini. Pretpostavlja se da će novac biti namenjen za "praćenje provođenja reformi", "procenama potrebe za novim zakonima" i "razradi zakonskih projekata". Prema rečima stručnjaka, postoje planovi da se oslabi položaj predstavnika Srba Milorada Dodika iza pojednostavljenih formulacija. Prema mišljenju analitičara, EU namerava da povećat sredstva za nevladine organizacije kako bi oslabila vlast u Republici Srbskoj i podržala jačanje uloge muslimana i Hrvata u Bosni i Hercegovini. Prema rečima političkih analitičara, Evropska Unija takođe nastoji da spreči moguće prisajedinjenje Banje Luke Srbiji.
Evropska komisija (EK) planira da izdvoji milion evra za uključivanje neprofitnih organizacija u proces donošenja političkih odluka u Bosni i Hercegovini (BiH). Ovo je navedeno u dokumentima projekta „Osnaživanje vlasti da uključe organizacije civilnog društva u proces donošenja odluka“, objavljeno na internet stranici EK.
Materijali ukazuju da je svrha alokacije sredstava “pomoći vlastima Bosne i Hercegovine da postignu bolje parametre za uključivanje organizacija civilnog društva u donošenje odluka i kreiranje politika, kao i da poboljšaju / razviju sistem dokumenata strateškog planiranja koji određuju redosled saradnje organizacija civilnog društva i socijalnih partnera (zaposleni, poslodavci, vlasti) u procesu koji uključuje inkluzivnost i oslanjanje na činjenice".
U junu 2019. godine, Evropska komisija namerava da pozove na učešće na tenderu od četiri do osam kandidata iz redova onih koji budu podneli prijave do 24. maja za sredstva u visini od jednog miliona evra.. Pobednik će biti određen do septembra tekuće godine. Komisija će potpisati sporazum sa njim kako bi pomogli u razvoju civilnog društva u balkanskoj zemlji.
„Kao deo planirane potrage za rešenjem problema sporog procesa saradnje i dijaloga između vlasti i civilnog društva Bosne i Hercegovine, kao i proširenja njegove pokrivenosti u smeru podržavanja socijalnog dijaloga i socijalnih partnera (zaposlenika, poslodavaca i vlasti), uključujući pitanja kao što su zakonodavstvo, kolektivno pregovaranje, procena potrebe za novim zakonima, izrada nacrta zakona i praćenje reformi“, navodi se u dokumentima.
Napominje se da će se "ova aktivnost odvijati kroz pružanje tehničke pomoći vladinim agencijama odgovornim za saradnju sa civilnim društvom i socijalnim dijalogom".
Affect Bosnia
Prema mišljenju eksperata, namera EU da finansira nevladine organizacije u Bosni i Hercegovini je direktan pokušaj da se utiče na politiku zemlje i njenih konstitutivnih autonomnih jedinica.
"Na Zapadu smatraju da su nepolitičke organizacije jedan od načina da se utiče na liderstvo jednog dela ili cele zemlje i da se njima nastoji upravljati osiguravanjem određenih sredstava", rekao je šef Centra za istraživanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, član Senata Republike Srpske, Jelena Guskova.
Kako konstatuje Guskova, Bosna i Hercegovina je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, u kojoj je, nakon građanskog rata 1992-1995. većina lokalnih NVO finansirano od strane različitih zapadnih fondova.
Specifičnost političke strukture zemlje određena je Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine, kojim je okončan sukob u BiH. Prema sporazumu, Srbi koji su se borili za otcepljenje od Bosne i Hercegovine dobili su svoju državnost - Republiku Srpsku - sa širokim pravima, ali kao deo jedinstvene BiH.
Prema mišljenju Jelene Guskove, druge dve velike etno-religijske zajednice u Bosni - Hrvati i muslimani - nisu dobile odvojene republike. Teritorije koje su im dodeljene spojene su u Federaciju Bosne i Hercegovine, još jedan teritorijalni entitet unutar BiH. Federacija i Republika Srbska uglavnom vode nezavisnu politiku. Kolektivno rukovodstvo zemlje ostvaruje predsedništvo predstavnika triju naroda: muslimana, Srba i Hrvata. Oni se međusobno rotiraju na čelu ovog tela.
Treća jedinica u republici je autonomna regija Brčko, koja je de fakto pod međunarodnim upravljanjem u osobi Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu. Ova funkcija je stvorena u skladu sa Dejtonskim sporazumom na osnovu mandata UN-a. Po pravilu, zauzimaju ih zapadne diplomate. Visoki predstavnik ima široka prava - može uticati na politiku cele BiH, do ukidanja odluka vlasti, smene političara ili zabrane učešća na izborima za pojedince.
Kao što je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov primetio u septembru 2018. godine, tokom svoje posete Bosni i Hercegovini, Moskva se protivi ostanku institucije visokog predstavnika. U Ruskoj Federaciji veruje da ona ograničava suverenitet zemlje i da predstavlja oblik protektorata.
- Predsednik Vladimir Putin i predsednik Republie Srpske Milorad Dodik tokom susreta u Kremlju foto:RIA Novosti
- © Alekseй Nikolьskiй
S druge strane, predstavnici Zapada kažu da Moskva navodno povećava uticaj u Bosni i Hercegovini.
U aprilu 2019. godine, Istraživačka služba u Kongresu SAD-a pripremila je izveštaj o protivdejstvima SAD-u protiv širenja uloge Rusije, Turske i Kine u BiH. Analitička služba je preporučili američkim zakonodavcima da povećaju finansijsku pomoć toj balkanskoj zemlji. Ranije, da se Vašington i EU moraju aktivno suprotstaviti Rusiji na Balkanu, saopštaval je američka fondacija za međunarodni mir "Karnegi". U martu 2019. godine, kako je prneo "Blumberg", zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer je izjavio da Bela kuća aktivno surađuje s EU u borbi protiv "uticaja" Moskve na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini.
Protiv Srba
Zapadni analitičari su zabrinuti zbog aktivnosti bivšeg predsednika Republike Srpske, sadašnjeg predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine, Milorada Dodika, koji otvoreno simpatiše Rusiju, kažu stručnjaci.
Prema rečima Jelenke Guskove, jačanje finansiranja bosanskih neprofitnih organizacija od strane EU "neophodno je da bi se oslabila postojeća vlast, koja je u stanju da ojača Republiku Srpsku, gde Dodik i dalje ima glavnu ulogu". Isto gledište deli i stručnjak Instituta za evropske studije u Beogradu Stevan Gajić.
"Ovo nije njihov prvi pokušaj da se Republika Srbska liši suvereniteta preko institucija civilnog društva kako bi se centralizovala vlast na štetu ne samo srbskog naroda, već i Hrvata, koji su u drugom delu Muslimansko-hrvatske Federacije. Njihov broj je znatno manji od muslimana", rekao je Gajić u intervjuu za RT.
Srbskog lidera ne simptišu ni u EU ni u NATO-u. Prošle godine je optužio Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), koja je dala grantove lokalnim nevladinim organizacijama, za direktno uplitanje u unutrašnje poslove Republike Srpske.
Prema rečima Guskove, novac Evropske Unije će ići "onim organizacijama koje mogu doprineti slabljenju vlasti Republike Srpske". Takođe, prema mišljenju stručnjaka, oni su potrebni da "podrže jačanje muslimanskog i hrvatskog dela i kretanje ka centralizovanoj državi", što se može desiti samo na uštrb narušavanja položaja Republike Srpske.
Dana 24. marta, u glavnom gradu Republike Srpske, Banjaluci, na skupu povodom 20. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju, Dodik je rekao da Republika Srbska nikada neće postati deo NATO saveza i da bi mogla izaći iz BiH. Prethodno je političar saopštio da pregovori vođeni posredstvom EU između Srbije i vlasti samoproglašene Republike Kosovo mogu takođe uticati na želju Srba za samoopredeljenjem.
“Dodik pažljivo prati proces pregovora između Prištine i Beograda. On smatra da ako je Beograd primoran da prihvati nezavisnost Kosova, onda Republika Srbska može da se izjasni u korist otcepljenja od BiH i pridruživanju Srbiji”, dodaje Guskova.
Prema rečima stručnjaka, EU, podržavajući izlazak kosovskih Albanaca iz Srbije, negiraju pravo na otcepljenje Srba u BiH.
“Nevladine organizacije su potrebne da bi se sprečio proces otcepljenja Republike Srpske od Bosne i Hercegovine i njenog pristupanja Srbiji. Oni mogu da organizuju i protestne akcije, i konferencije za štampu, i da vrše pritisak na postojeću vladu, okupljajući se oko njih nezadovoljni“, kaže Guskova.
“Nevladine organizacije su potrebne da bi se sprečio proces otcepljenja Republike Srpske od Bosne i Hercegovine i njenog pristupanja Srbiji. Oni mogu da organizuju i protestne akcije, i konferencije za štampu, i da vrše pritisak na postojeću vladu, okupljajući se oko njih nezadovoljni“, rekla je Guskova.
Iskustvo pritiska
Jelena Guskova je podsetila da Zapad ima veliko iskustvo u korišćenju nevladinih organizacija za promenu neželjenih lidera na Balkanu. Klasičan primer je uklanjanje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića tokom protesta 2000. godine.
"Naknadne `obojene revolucije` u Ukrajini i Gruziji uglavnom su kopirale ono što se događalo u Jugoslaviji, napominje ona.
"I sada se pokušavaju vršiti pritisci na postojeću vlast, kada se subotom na ulicama Srbije opozicija vraća na ulice tražeći da smene Aleksandra Vučića. Takvi pokušaji su bili i u Republici Srbskoj, u Crnoj Gori. To je jedna od metoda koja je donela dobre rezultate Zapadu. "
Prema Gajiću, uticaj zapadnih NVO na organizovanje protesta protiv Vučića u Beogradu je preteran. Međutim, stručnjak ne poriče zapadnu ulogu u demonstracijama koje se povremeno javljaju u Republici Srbskoj.
“Pristupanje Bosne i Hercegovine NATO-u ometaju Republika Srbska i Dodik. Stoga, Zapad, kroz spoljni pritisak, stalno pokušava da ga prisili da promeni svoj stav prema Severnoatlantskom savezu, kao i političku situaciju u Republici Srbskoj. Nedavno su održani protesti koji su bili usmereni protiv vlasti Dodika. Demonstracije su podržane iz inostranstva“, dodao je Gajić.