RT: Globalni vojni rashodi najveći za tri decenije, najveći potrošač SAD

29.04.2019. god.

Izvor: Vostok / RT

Zemlje sveta su potrošile 1,8 biliona dolara na vojsku 2018. godine. SAD vode u toj potrošnji, dok neki od saveznika NATO-a takođe probijaju svoje ratne budžete navodeći rusku "pretnju", uprkos tome što je Moskva smanjila svoje vojne izdatke.

Protekla godina je bila izuzetno uspešna za vojnu industriju, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Prema najnovijem izveštaju objavljenom u ponedeljak, globalni vojni troškovi porasli su za 2,6 odsto da bi dostigli najviši nivo od 1988. godine, kada su istraživači počeli da prate podatke.

The five largest military spenders in 2018 were:

1) USA
2) China
3) Saudi Arabia
4) India
5) France

Together, they accounted for 60% of global military spending. New SIPRI military expenditure data available now: https://t.co/gY0BuUP01h #MILEX #GDAMS pic.twitter.com/T4cD5IrYCF
— SIPRI (@SIPRIorg) April 29, 2019

Američki vojni izdaci su prošle godine iznosili 649 milijardi dolara, što iznosi 36 posto od ukupnih troškova u svetu. Vašington je troši ispred svog najbližeg rivala - Kinom, skoro 200 procenata više. Takođe potrošio skoro isto koliko i narednih osam zemalja zajedno.

Rast vojne potrošnje podstaknut je pojačanim rivalstvom između SAD-a i Kine, kao i zategnutom situacijom u Aziji gde je Indija povećala potrošnju za 3,1 posto, a Pakistan za 11 posto.

"Tenzije između zemalja u Aziji, kao i između Kine i SAD su glavni pokretači nastavka rasta vojnih troškova u regionu", rekao je Peter Vizman, viši istraživač u SIPRI programu za naoružanje i vojne troškove (AMEKS).

Vašington je godinama bio neosporni lider na listi, a prošle godine je još više povećao svoju prednost, povećavajući svoju vojnu potrošnju po prvi put od 2010. godine. Porast američke potrošnje u sektoru odbrane predstavlja direktan odraz politike Trampove administracije, navodi se u izveštaju SIPRI.

"Povećanje američke potrošnje potaknuto je implementacijom novih programa nabavke naoružanja u 2017. godini pod upravom Trampa", istakao je dr Aud Florant, direktor SIPRI AMEKS.

Držeći se trenda za poslednje 24 godine, Kina je povećala svoju potrošnju za pet posto. Međutim, tempo njenog vojnog rasta usporen je do najnižeg nivoa od 1994. godine. Peking je ukupno izdvojio 250 milijardi dolara za vojne potrebe.

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
SAD
oružje
finansije

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Litijumska pozadina ukrajinskog rata

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard

Isporuke oružja iz Bosne i Hercegovine – kome je to ugodno?

Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Čelični ritam tvornica oružja

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...

Geopolitika doline Nila — O izranjajućoj krizi u severoistočnoj Africi

Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...