BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Već u prvim danima agresije postalo jasno da NATO namerava da uništi Jugoslaviju

Već u prvim danima agresije postalo jasno da NATO namerava da uništi Jugoslaviju
26.03.2019. god.
NATO napadi stvorili opasnost od ekološke katastrofe


Napadi NATO aviona od pre dvadeset godina na opasne objekte u Jugoslaviji, uključujući i one u petrohemijskom kompleksu, stvorili su pretnju životnoj sredini u toj zemlji, izjavio je za RIA Novosti Jurij Bražnjikov, koji je u to vreme bio u upravnoj grupi međunarodne organizacije "Fokus", koja je pružala humanitarnu pomoć stanovništvu SRJ.

24. marta 1999. godine NATO avioni počeli su bombardovati teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Vojna operacija NATO-a sprovedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i na osnovu tvrdnji zapadnih zemalja da vlasti SRJ navodno sprovode etničko čišćenje na Kosovu, te da su izazvale humanitarnu katastrofu.

U napadima na vojne ciljeve, NATO je aktivno koristio municiju sa osiromašenim uranijumom. Kasetne i vazdušne bombe su takođe bile u širokoj upotrebi, od kojih mnoge nisu eksplodirale, te još uvek leže u zemlji.

U osnovi, žrtve agresije su bili civili. Za 78 dana vazdušnih udara, poginulo je od 2.5 do 3.5 hiljada ljudi, uključujući 89 dece, prema različitim izvorima. Povređeno je 12,5 hiljada ljudi. Takođe, poginuo je 1031 pripadnik vojske i policije, a više od pet hiljada je povređeno.

"Mirne" mete konvencionalnih bombi

Već u prvim danima napada, postalo je jasno da NATO namerava da u Jugoslaviju uništi, pre svega, postrojenja za preradu nafte i petrohemiju, odgovarajuća skladišta, mostove, autoputeve i železnice, kao i elektroenergetske i telekomunikacione objekte.

"Za bombardovanje pojedinačnih objekata, NATO je prvi put primenio tehnologije za uništavanje energetskih sistema, odnosno kasetne bombe sa kompozitnim provodljivim materijalima na bazi ugljenika. U tom smislu, bilo je masovnih manifestacija radiofobije među stanovništvom“, priseća se Bražnjikov.

Međunarodna grupa eksperata prvo je ispitala Beograd, Pančevo, Novi Sad, Čupriju, Kragujevac, Aleksinac, Niš, Vranje, Vladičin Han, Surdulicu, Prištinu, Dečane, Peć, Kuršumliju, Kruševac i Kraljevo. Istraživanja u prvoj fazi obuhvatila su više od 60 različitih objekata, uključujući glavne industrijske centre, oko 30% teritorije SRJ.


Rafinerija nafte u Pančevu posle bombardovanja 8. juna 1999. godine, foto Tanjug/V. Dimitrijević

Ukupno, eksperti su ispitali više od 160 energetskih i industrijskih objekata, kao i komunikacione sisteme, saobraćajne komunikacije i infrastrukturne objekte. Kao rezultat vazdušnih napada, uništeno je 57 automobilskih i železničkih mostova, što je dovelo do prekida transportno-komunikacionog sistema SRJ.

"To nam je omogućilo da drastično proširimo mogućnosti procene međunarodne misije, koja je rekla novu reč u proučavanju i analiziranju posledica napada na teritoriju SRJ", rekao je izvor Bražnjikov.

Najozbiljnije posledice po životnu sredinu bile su povezane sa bombardovanjem petrohemijskih i hemijskih kompleksa u Pančevu, rafineriji nafte u Novom Sadu i velikim skladištem goriva u selu Bogutovac u kraljevačkom okrugu.


Bolnica na Banjici 1999. godine, foto: Dragan Jevremović / Politika

Konkretno, u Pančevu, u fabrici mineralnih đubriva HIP Azotara, postrojenje za proizvodnju amonijaka i radionica za gotove proizvode su potpuno uništeni. Nivo koncentracije amonijaka je bio viši od maksimalnog za 2-3 puta. Tamo je u rafineriji gotovo 200 tona toksičnog tetraetilolova ispušteno u životnu sredinu. U petrohemijskom kompleksu Petrohemija, skoro osam tona žive i njenih jedinjenja ušlo je u tlo i podzemne vode zbog uništenja tehnološke linije pogona za proizvodnju hlora.
Rafinerija u Novom Sadu imala potpuni stepen uništenja. Više od 5,3 hiljade kubnih metara nafte otišlo je u kanal, a zatim u Dunav. Pored toga, hlor iz rastvora pene ušao je u reku tokom gašenja požara. Površina štetnih produkata sagorevanja koji su ušli u atmosferu iznosila je više od 300 kvadratnih kilometara. Na nekim delovima terena dubina prodora ugljikovodika u tlo dostigla je 70 centimetara.

Nakon vazdušnog udara u Bogutovcu, oko 17 hiljada tona naftnih derivata ispušteno je u okolinu, od kojih su neki dospeli u reku Ibar. Sadržaj štetnih nečistoća sa ugljovodonicima premašio je normu za 25 puta, a sumpor za 2-3 puta. Samo kao rezultat ovih napada, baseni reke Ibar i zapadne Morave su bili pod pretnjom ekološke katastrofe.

"S obzirom na lokaciju opasnih objekata koji su bili izloženi bombardovanju, nepovoljna ekološka situacija proširila se uglavnom duž Dunava i njegovih pritoka, vazdušnih pravaca, te je zahvatila teritorije Mađarske, Bugarske i Rumunije u blizini Jugoslavije", rekao je Bražnjikov, dodajući da su ova hemijska jedinjenja i naftni proizvodi izuzetno opasni po zdravlje.


Toplana na Novom Beogradu, foto: EPA/Dmitri Khrupov

Nakon toga, eksperti su zabeležili činjenice o plutanju nafte i naftnih derivata gotovo duž cele dužine Dunava, pa čak i u nekim delovima Crnog mora.

Situaciju je komplikovala neuobičajeno velika količina padavina za ovo doba godine i nestabilne atmosferske pojave tokom perioda bombardovanja. Zbog toga su mnoge opasne hemikalije pogodile druge zemlje - na primjer, na području Atine, kratkotrajno su u vazduhu zabeleženi prolazni dioksini.

Ekološki problemi Balkana

Sveobuhvatna istraživanja uništenih opasnih objekata omogućila su međunarodnim ekspertima organizacije "Fokus" da dođu do zaključka o opasnosti od teške ekološke situacije na teritoriji SRJ.

Posebna opasnost za ljude je bila kontaminacija metalnom živom, ulazak sirove nafte i naftnih derivata u otvorene akumulacije, kao i emisija u životnu sredinu toksičnog transformatorskog ulja.

"Zagađenje je stvorilo opasnost po zdravlje stanovništva koje živi u centralnim regionima Savezne Republike Jugoslavije i u slivu Dunava", dodao je Bražnjikov.

Na konferenciji za novinare u Beogradu, tada 14. avgusta, rečeno je da je u saradnji sa nadležnim jugoslovenskim vlastima izvršena analiza uticaja na životnu sredinu sprovedena na osnovu laboratorijskih ispitivanja. Završen je rad na merenju nivoa zagađenosti vode, vazduha i zemljišta u oblastima Beograda, Pančeva, Novog Sada, Kragujevca i drugih naselja, gde je najverovatnija opasnost od ekološke katastrofe.

"Grupa ruskih stručnjaka na radnoj mapi po prvi put jasno je pokazala područja hemijskog zagađenja, uključujući izlevanje nafte, mesta upotrebe municije sa osiromašenim uranijumskim jezgrima, kao i pravce delovanja timova za procenu koji su obišli skoro sve oblasti SRJ", dodao je Bražnjikov.

Eksperti su primetili da ako se hitne mere ne preduzmu, problemi sa životnom sredinom postaju dugoročni i mogu se proširiti na susedne zemlje sliva Dunava.

Kasnije su svi materijali radne grupe sažeti i objavljeni u SRJ u formatu naučnog i praktičnog rada. U ime rukovodstva organizacije "Fokus", oni su zatim prebačeni u UN za dalju evaluaciju i predloge u okviru programa UNEP-a.

"Procenu stanja životne sredine na teritoriji SRJ, koja je nastala kao rezultat masovnog uništavanja, sproveli su specijalisti EMERKOM-a u okviru međunarodne ekspertske grupe Fokus"- rezimirao je Bražnjikov.

 



  • Izvor
  • Divljačko rušenje svega i svačega: pruga Čačak–Kraljevo, aprila 1999., foto: G. Otašević / Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Autor: Zoran Čvorović za Novi Standard


Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...

Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...


Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...

Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.


Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?


Ostale novosti iz rubrike »